Izvor: Večernje novosti, 27.Avg.2013, 23:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od kultnih kafana do kineskih radnji

NEMA više! Fajront, dragi gosti. Sumorna tržišna ekonomija, tri puta je ugasila svetlo, a u tamu i istoriju otišle su desetine kultnih beogradskih kafana. Osim u foto-albumima, nema više kariranih stolnjaka, aluminijumskih pepeljara, konobarica u borosanama, ni gostiju koji od ranog jutra čekaju svoj "komplet". Poslednje dve decenije, polako, kao glečeri kopnili su sa mape prestonice - "Ruski car", "Pod lipom", "Grmeč" "Bosna", "Moruna", "Župska kapljica"... U Beogradu koga nema, divanilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << se u "Tri lista duvana", "Domovini", "Gradskom podrumu", "Cvetkovoj mehani", "Dušanovom gradu", "Bohinju", "Zmajku", "Vašingtonu"... U trci za novcem, izgubili su bitku pred naletom brze hrane, kafića i japi restorana. Na njihovim mestima otvaraju se kladionice, menjačnice, pekare i druga obeležja tranzicije. "Grgeč" je postao banka. Čašica ljute više se ne ispija u "Župskoj kapljici". Sada se pazare cipele. Na delu starog "Trandafilovića" i restorana "Beli grad", otvorene su drogerije velikog lanca parfimerija. U "Moruni", gde je bilo zborno mesto pripadnika Mlade Bosne, sada je prodavnica sa jeftinom kineskom robom. Sa mape grada, lane je posle 122 godine nestao čuveni restoran "Ruski car" (jedno vreme "Zagreb"). Ovaj simbol socijalnog života predratnog Beograda, a potom popularno sastajalište u centru prestonice, promenilo je koncept. Za svog veka, bio je najveći brend beogradskog ugostiteljstva. Gosti "Ruskog cara" bili su znameniti pisci, umetnici, glumci, kompozitori, vojni i politički lideri. Sa autentičnim drevnim ambijentom, bio je ponos grada i jedan od prepoznatljivih simbola Knez Mihailove i Obilićevog venca. Danas tamo neki novi ljudi, koji jedu picu i pastu."GRČKA KRALjICA" MNOGI stariji Beograđani sa setom se sećaju kolača u "Grčkoj kraljici". U najprometnojoj ulici, han s početka 19. veka stoji napušten, razbijenih prozora. U njemu spas od atmosferskih uslova nalaze samo skitnice i narkomani. Ne tako davno, bilo je uobičajeno da Beograđani delove grada krste po imenima kafana, poput Zelenog venca. Glavni orijentiri su bili dežurni lokali. Urbana legenda kaže da su boemi pre pola veka, plato između "Šumatovca", "Pod lipom" i "Grmeča" nazvali Bermudskim trouglom, zato što su se tu "gubili" novinari "Politike", Radio Beograda i "Borbe". - Po "zadatku", ode kolega u neki od ta tri lokala, pa ga u redakciji i kući nema po pet dana i noći. Kao da je nestao u pravom Bermudskom trouglu - prepričavaju poslenici "sedme sile". "Lipa" je postala "Pica hat" (i oni su se posle povukli iz objekta), a "Grmeč" je 14. oktobra 2011. na vratima dobio katanac. Tragičan kraj doživela je i "Bosna", u Ulici majke Jevrosime. Već dve godine izgled nekada "neutralne" novinarske zone, krasi požuteli papir, na kome izbledelim slovima piše - godišnji odmor. NEKAD BIRTIJE A DANAS PABOVI POJEDINI kultni lokali uspeli su da prežive "katanac", ali danas nemaju veze sa onim pre toga. "Vidin-kapija", "Kovač", "Šumatovac", sada su ultra moderni objekti. "Prešernova klet" sad više izgleda kao engleski pab, u kojem se mahom okupljaju studenti i srednjoškolci. - Nije to više isto. Nema loze "na crtu", menija koji se čita sa stolnjaka i pijanaca koje u zoru bude tanjirom kisele čorbe - sa setom se priseća jedan stariji kolega. PRVA KAFA 1522. GODINE NA DORĆOLU U SVOM osvajačkom pohodu Turci su pored karavan-saraja i džamija, podizali i kafane. Prva kafa popila se 1522. na Dorćolu. Putopisac Keper je 1740. godine detaljno opisao kafanu "Crni orao", koja je imala minderluke prekrivene ćilimom, bez stolova i stolica, a visina je bila takva da čovek nije mogao da se ispravi. Početkom 19. veka, grad na ušću postaje Meka trgovaca, pa se otvaraju "Dardaneli", za njim "Znak pitanja" i "Gospodarska mehana". ETNOLOG DRAGOMIR ANTONIĆ O KAFANAMA KAKVE SU NEKAD BILE, NjIHOVOM LAGANOM IZUMIRANjU I, NA KRAJU, NESTAJANjU KAFANE u Srbiji su jedine slobodne institucije, gde doskoro nije bilo klasne hijerarhije. Za jednim stolom su zajedno mogli da sede i pažljivo budu slušani akademik, vodoinstalater, slikar i inženjer, bez razlike da li je neko stariji ili mlađi, za "Novosti", o nestanku kultnih beogradskih lokala priča etnolog Dragomir Antonić. Poslednjih 20 godina sa mape Beograda nestali su mnogi ugostiteljski objekti, koji su bili svojevrsni simboli. Ovaj fenomen, prema Antonićevim rečima, počeo je onog trenutka kada je naša zemlja iz socijalizma, prešla u liberalni kapitalizam. - Taj globalni sistem poremetio je sve odnose. Primat modernih restorana i splavova počinje devedesetih. U to vreme, pored oseke gostiju, kafane da bi povećale profit, prave fatalnu grešku promenom merice. Vekovima se "žestina" pila iz čaša gde se sipalo 0,05 litara. Prešlo se na 0,03. Takođe, veliko pivo od pola litre zamenilo je malo od 0,3 litre. Tu su ti reperi, a promene su se brzo osetile - priča Antonić. Stolovi sa kockastim stolnjacima su nestali. Više se nije služilo gratis kuvano jaje, meze ili slane zanimacije. - Većina zatvorenih lokala, nije promenila namenu. Nisu pretvorene u gvožđarske radnje, već se primenjuje nova politika. Mlađi svet potpuno drugačije doživljava odlazak na kafu ili na pivo, nego što je to bilo pre tri-četiri decenije. Prema Antonićevim rečima, vekovima je suština kafane bila da bude zborno mesto, gde se ljudi sastaju, razgovaraju, provesele se. Nije to samo mesto gde se jede i pije. - Danas postoji raslojavanje i u ugostiteljskim objektima. Sada ima lokala gde ne možete da uđete slobodno. Imate klasnu hijerarhiju. Mnogi časni ljudi nemaju novac za kafanu, jer pošten čovek se ne odluči da otvori vrata, ako nema barem da "okrene" jednu turu sa prijateljima - zaključuje Antonić. DINAR ZA "VANREDNU SITUACIJU" - RANIJE se podrazumevalo, kada odeš na pijacu, pa sretneš prijatelja, da ga pozoveš na piće. Svako od nas je u džepu imao neki dinar za tu "vanrednu situaciju", odnosno za odlazak u kafanu, "na po jednu". Ekonomska situacija nas je navela, da brojimo svaki dinar, da bismo preživeli od prvog do 15, odnosno do kraja meseca - priča Antonić. SUBOTNjI ODLAZAK "NA PIJACU" O "VAŠINGTONU", pored Bajlonijeve pijace, Antonić priča sa setom. Takvih kafana, pored zelenih tržnica, bilo je po celom gradu. - U Beogradu su postojali lokali gde se subotom ujutru okupljao muški svet. Pratili bi supruge do ulaza na pijace, pa dok dame pazare voće i povrće, oni uz kafu ili nešto "ljuto" razmene pokoju rečenicu.

Nastavak na Večernje novosti...