Izvor: Politika, 19.Maj.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od dvadeset najtraženijih srednjih škola, petnaest su medicinske
Najveća konkurencija očekuje osmake koji žele da postanu farmaceutski tehničari, medicinske sestre-vaspitači, turistički i kulinarski tehničari, bankarski ili službenici osiguranja, tehničari PTT saobraćaja...
U prvih dvadeset najatraktivnijih srednjih škola u Srbiji, koje su na osnovu interesovanja osmaka prošle godine mogle da upišu najmanje pet puta više učenika nego što imaju mesta čak petnaest su – medicinske. Farmaceutski, fizioterapeutski, laboratorijski, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kozmetički tehničari; medicinske, pedijatrijske, stomatološke sestre; vaspitači i babice – pozivi su koje najradije biraju svršeni osnovci. Očekuju da sa srednjoškolskom diplomom mogu da se zaposle u domovima zdravlja, klinikama, bolnicama, institutima, apotekama, vrtićima... i da nastave obrazovanje.
Zašto je od svih medicinskih najtraženiji smer farmaceutski tehničar, ako ne zato što u farmaceutskoj industriji ne manjka posla ni prihoda?
– Najbolja deca upisuju ovaj odsek zato što znaju da će se mnogo lakše zaposliti nego njihovi vršnjaci iz fizio-smera koji moraju da završe fakultet da bi došli do posla. U praksi se pokazalo da su u apotekama za farmaceute sa srednjoškolskom diplomom otvorena vrata, a da za fizioterapeute i sa završenom visokom školom nema mesta, recimo u domovima zdravlja – objasnila je Biljana Vukosavljević, direktorka Farmaceutsko-fizioterapeutske škole.
A zbog čega poslednjih godina posebno raste interesovanje za odsek medicinska sestra-vaspitač?
– U jaslicama sa decom do treće godine mogu da rade samo oni koji su završili vaspitački smer srednje medicinske škole, a neprestano se otvaraju državni i privatni vrtići. Uz to i Strategija obrazovanja predviđa da školovanje vaspitača za rad u jaslicama ostane na srednjoškolskom nivou. Onda ne čudi što se u prvom roku popuni 90 mesta za redovne i još 100 za vanredne đake vaspitačkog smera u našoj školi – kaže Nada Trifković, direktorka Medicinske škole „Beograd”.
Sa vrha liste najtraženijih škola, koju je sačinilo Ministarstvo prosvete i nauke na osnovu broja kandidata koji su konkurisali na jedno mesto, ne silazi ni prestonička Ugostiteljsko-turistička. Više od 2.000 učenika koji su lane hrlili u njene smerove nisu uspeli da ih se domognu. Pomama je vladala za stolicu među turističkim i kulinarskim tehničarima. Za njih ima posla u turističkim agencijama, ili novootvorenim hotelima, hostelima, restoranima...
– Maturanti često nastavljaju školovanje na visokim školama za hotelijerstvo i turizam. Kulinari najčešće upisuju Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, smer gastronomija, jer nam nedostaje visokoobrazovani kadar u ovoj oblasti – pojasnio je Milijanko Portić, direktor Ugostiteljsko-turističke škole u kojoj za buduće turističke tehničare ima 84 mesta a za kulinarske 60.
Nije malo osmaka odlučnih da se u budućnosti bave ekonomijom, pravom i administracijom. Najradije bi da se domognu srednjoškolskih smerova: bankarski službenik, službenik osiguranja, poslovni administrator i pravni tehničar. Upravo u odeljenjima tih obrazovnih profila prvake očekuje Pravno-poslovna škola Beograd. To je najtraženija kuća znanja u Srbiji koja školuje buduće poslenike banaka, osiguravajućih kuća, sudova... i studente, najčešće Ekonomskog i Pravnog fakulteta.
– Praktično i teorijsko znanje koje nose iz srednjoškolskih klupa obezbeđuju maturantima siguran posao i temeljnu pripremu za nastavak školovanja, zato je naša škola sve popularnija u krugovima malih maturanata – uverena je Gordana Šafar, direktorka Pravno-poslovne škole Beograd.
U društvu najtraženijih smerova godinama opstaje tehničar PTT saobraćaja. Najteže ga je upisati u Srednjoj tehničkoj PTT školi u kojoj đačku populaciju čini oko 80 odsto dece iz unutrašnjosti i 20 odsto Beograđana. Samo najuspešniji ostvare želju da budu u specijalizovanom kabinetu za tehničare PTT saobraćaja gde đaci rade kao u Pošti, sa kojom su u direktnoj vezi.
– Naši maturanti jednom nedeljno rade u Pošti 12 u Bulevaru despota Stefana, a sa diplomom lako nalaze zaposlenje u bilo kom preduzeću jer u toku školovanja uče i bankarsko, finansijsko poslovanje i računovodstvo – kaže Milenko Popović, direktor Srednje tehničke PTT škole.
------------------------------------------------------------------------
Generaciju vatrogasaca čini 30 đaka
Osmacima koji u daljem obrazovanju žele da se bave finansijama, pravnim i administrativnim poslovima, ali i – prevencijom i gašenjem požara (!) prečicu do zaposlenja predstavlja Pravno-poslovna škola Niš. Tehničar zaštite od požara, jedan je od najatraktivnijih smerova za kojim poslednjih godina ne jenjava interesovanje đaka. Postoji samo u ovoj niškoj školi.
– To nije ogledni smer, postoji godinama jedino u Nišu – centru za vanredne situacije, a broj bodova za upis se neprestano povećava. Generacija najmlađih školovanih vatrogasaca u celoj Srbiji broji 30 đaka. Posle četiri godine učenja i prakse u vatrogasnom domu i na takmičenjima vatrogasnih ekipa u simulacijama gašenja požara naši đaci znaju da onemoguće izbijanje požara, ugase rasplamsalu vatru i spreče širenje vatrene stihije. Ovo je deficitarno zanimanje i cela generacija može da se zaposli po završetku školovanja, ipak deo nastavlja obrazovanje na tehničkim fakultetima – objasnila je Jelena Đurić, pomoćnik direktora Pravno-poslovne škole Niš, gde stalno dolaze i svršeni srednjoškolci iz drugih škola i gradova na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju koja traje godinu dana a sa njom se stiče zvanje vatrogasac specijalista.
Najpopularniji mehatroničar za raketne sisteme
Nema smera u Vazduhoplovnoj akademiji za kojim ne vlada jagma na upisu prvaka. Budući srednjoškolci i te kakvim znanjem moraju da zavrede mesto u civilnim ili vojnim smerovima ove škole. Obrazovni profili, po civilnom programu, su: avio-tehničar, koji upisuju osmaci željni znanja o elementima, komponentama, strukturi i pogonima aviona, zatim tehničar vazdušnog saobraćaja čiji maturanti asistiraju u pripremi leta, obučeni su za rad u avio-kompaniji, prihvat i otpremu aviona putnika i stvari na aerodromima. Tu je i tehničar vazdušnog saobraćaja za spasavanje koji deluje u kriznim situacijama, radi u svim sektorima koji se bave protivpožarnom zaštitom, pruža prvu pomoć i evakuiše putnike i posade aviona u opasnosti. Za održavanje kompleksnih sistema aerodroma gde se prepliću tokovi putnika, robe i prtljaga zaduženi su mehatroničari za transportne sisteme aerodroma kojih godišnje 24 iznedri Vazduhoplovna akademija. Među civilnim smerovima je još i tehničar vazdušnog saobraćaja za bezbednost čiji je zadatak da spreči terorističke napade i ublaži njihove posledice, prepozna opasne materije i otkrije maskirano oružje.
Na vojnim programima učenici se pripremaju za profesionalnu vojnu službu podoficira u jedinicama vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije. Od ovih smerova najatraktivniji osmacima su avio-tehničar: za vazduhoplov i motor, ili za elektroopremu vazduhoplova, a biraju ih đaci koji žele da budu odgovorni za spremnost i efikasnost vazduhoplova i bezbednost vojnih pilota. Po popularnosti u vrhu je i odsek mehatroničar za raketne sisteme iz kojeg izlaze maturanti obučeni za: opsluživanje i nadzor savremenih raketnih sistema, održavanje i montažu njihovih komponenti.
Milenija Simić-Miladinović
objavljeno: 20.05.2012.
.jpg)
