Izvor: Politika, 09.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novobeogradske „smrdljive zgrade” neće biti srušene
Građevinska direkcija Srbije odustala od ranije odluke i ponudila stanarima da nove višespratnice podigne na drugom mestu u istom bloku
Novobeogradske „smrdljive zgrade” država je mogla da napravi sa zidovima koji ispuštaju otrovna fenolna isparenja, ali zato sada nije u stanju da ih sruši. Posle najave iz decembra prošle godine da će dve višespratnice u Ulici Mileve Marić-Ajnštajn sravniti sa zemljom i na istom mestu podići nove objekte, bezbedne po zdravlje, Građevinska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direkcija Srbije (GDS) juče je predstavnicima 200 porodica iz tih zgrada saopštila da rušenje otpada. Jer, kako su predočili stanarima, nijedna državna institucija nije potpisala takvo rešenje. Žiteljima „smrdljivih zgrada” ponuđeno je da prihvate domove u dve zgrade koje bi do kraja iduće godine trebalo da budu sazidane nekoliko stotina metara dalje, blizu kanala kojim voda iz surčinskih livada otiče u Savu.
– Kada su nas zimus obavestili da će rušiti zgrade, rekli su da je tako odlučila Vlada Srbije. Istina, nikakav papir nisu pokazali da bi to potkrepili. Sad se ispostavlja, koliko smo shvatili iz nemuštih objašnjenja, da niko iz države neće da stane iza toga, ali je neizbežno da se nove zgrade podignu na drugom mestu – kaže Biljana Đukanović, predsednica skupštine stanara jedne od smrdljivih zgrada, na brojevima 100–102.
Osim tog problema, koji je GDS na sastanku sa stanarima, navodi Đukanovićeva, predstavila kao ključni, rušenju su se isprečili i imovinskopravne poteškoće sa „Delezom”, vlasnikom „Maksija” u jednom od objekata, kao i s jednim od stanara iz druge „smrdljive zgrade”. Taj čovek i „Delez” nisu se saglasili s rušenjem, koje je nemoguće bez pristanka svih vlasnika ta dva zdanja, među koje i oni spadaju.
Svi ostali stanari su s GDS-om potpisali ugovore kojima su prihvatili rušenje i nove zgrade na istoj poziciji, odnosno, što je bila druga opcija, da zatrovane kvadrate zamene za stanove koji pripadaju gradu. Preostali stanari, njih 26, kako se navodi u saopštenju GDS-a, zatražili su potpuni raskid ugovora i isplatu svega što su do sada po njegovom slovu uložili.
– GDS je u početku postavljala razne uslove za nadoknadu troškova koje trpimo zato što smo morali da se iselimo iz svojih domova i iznajmimo stanove. Otkako smo potpisali nove ugovore, ipak, nadoknadu su nam redovno isplaćivali. Međutim, ljudi koji su se opredelili za to da u zamenu preuzmu stanove grada imaju problema. Prebacivanje tih stanova na njihovo ime, kako sam obaveštena, sporo napreduje – kaže Đukanovićeva.
Stanari su juče bili previše iznenađeni da bi znali šta dalje, ali kako se Đukanovićevoj čini po njihovim prvim reakcijama, neće tako lako prihvatiti novu ponudu GDS-a. Prema toj ustanovi, još od ranije nemaju poverenja jer je ona, kako tvrde, mesecima ignorisala probleme sa smradom i prenula se tek kada je afera stigla do medija nakon što su stručnjaci potvrdili da iz zidova isparavaju fenolna, potencijalno toksična isparenja, kao i da mnogi stanari već imaju povišen nivo fenola u krvi.
Posle novog istupa GDS-a, nejasno je i šta će se desiti sa „smrdljivim zgradama”. U njihovom saopštenju se pominje, jezički ne baš ispravno, sanacija na „najoptimalniji način”. Ko će biti voljan da kupi te kvadrate, teško je zamisliti. Pre će biti da će 10.000.000 evra vredna imovina svakako propasti i ako ne bude demolirana. Koliko je trebalo da košta rušenje, GDS nikada nije obznanila, ali svakako je reč o milionima evra. Sanacija zgrada po projektu Instituta za nuklearne nauke „Vinča” stajala bi pola miliona evra.
Vrhunac apsurda je što još nije potvrđeno ni otkud fenolna jedinjenja u „smrdljivim zgradama”. GDS u jučerašnjem saopštenju opet kaže da je uzrok neispravan oplatol, sredstvo za premazivanje, ne navodeći ime njegovog proizvođača koga su u prvi mah ove afere na sva zvona optuživali: firmu „Ekosekund”, čiji je većinski vlasnik Nebojša Atanacković. Dokaza protiv oplatola tog preduzeća, osim posrednih, još nema. Oplatol istog proizvođača su za svoje probleme sa smradom krivili i investitori još pet-šest zgrada u Beogradu. GDS u saopštenju sada kaže da je problem pogodio desetine privatnih investitora i u prestonici i u ostatku zemlje. Ali, nadležne institucije, navodi GDS, „još nisu identifikovale odgovorne za proizvodnju i puštanje u promet neispravnog oplatola”. Kao i odobrenje za rušenje, to je još jedna stvar za koju nije jasno šta se čeka i na koga se uopšte čeka.
.jpg)
