Izvor: Politika, 20.Okt.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove fabrike na periferiji prestonice
Grad planira da privuče investitore koji će pokrenuti ozbiljan biznis u opštinama Surčin, Grocka, Obrenovac i Mladenovac
Dok u staroj prestoničkoj industrijskoj zoni, Rakovici, većina radnika još čeka da se propali privredni giganti spasu privatizacijom, a zaposleni u privatizovanim preduzećima optužuju nove gazde za kršenje ugovora, grad se sprema da otvori nove industrijske zone u perifernim opštinama. Surčin, Grocka, Obrenovac i Mladenovac su odabrani da budu ponuđeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranim i domaćim investitorima. Broj nezaposlenih u tim opštinama, nadaju se gradski čelnici, biće smanjen kada novac počne da stiže. Pre toga, pravnike očekuje mnogo posla kako bi raščistili vlasničke odnose, zapetljane u Beogradu, i oslobodili zemljište, mahom poljoprivredne parcele sa slabim prinosom, koje bi moglo da „ugosti”nove fabrike.
– U Obrenovcu, na primer, ostalo je svega 1,5 nezauzetih hektara, ali pokušaćemo da preuzmemo zemlju koja se nalazi uz termoelektranu. Za to je neophodno da opština predloži Vladi Srbije da proglasi da je to zemljište od opšteg interesa, koji je jači od interesa sadašnjeg vlasnika, Privrednog kombinata Beograd. U drugim opštinama treba da nagovorimo sitne posednike da spoje parcele kako bismo lakše privukli industrijalce koji traže veći prostor. Uz autoritet i podršku gradonačelnika, koji je stao iza ovog projekta, ne očekujemo da će se ti poslovi, koliko god da su puni malih začkoljica, ispostaviti kao problem – objašnjava Miroslav Čučković, član Gradskog veća.
Velike površine slobodnog zemljišta mogu se naći na obodu Grocke. Nevolja koja čeka investitore u ovoj opštini, poznate i po najvećem divljem naselju u Evropi, Kaluđerici, jeste nedostatak infrastrukture.
– Već sada se kod nas najviše kupuje zemlja uz Smederevski put, autoput ka Vrčinu i blizu drugih većih saobraćajnica. Nažalost, i ti drumovi su u lošem stanju, da ne govorimo o lokalnim putevima. Kako sada i lokalni putevi prelaze u nadležnost centralne gradske vlasti, slabo ćemo u tome moći da pomognemo. Nedostaje nam čak i osnovna infrastruktura, poput kanalizacije – rekao je Zoran Jovanović, predsednik opštine Grocka.
Ostale opštine predviđene za nove industrijske zone stoje mnogo bolje sa infrastrukturom, ali su i u njima, kao i u celoj Srbiji, uslovi za ozbiljnaulaganja investitora daleko od idealnih. Gradski funkcioneri se uzdaju da je Beograd, kao veliki regionalni centar, isuviše privlačan za poslovne ljude da bi ih odvratili nedostaci užih područja u koje će biti pozvani.
Grad se sada sprema za priliv novca više nego za ulaganja. Cene u pojedinim delovima budućih industrijskih zona Zoran Čučković opisuje kao „basnoslovne” i pretpostavlja da će cene „skakati” na celom području.
– U Surčinu se jedan ar sada prodaje za 10.000 evra. Interesovanje investitora je veliko, ljudi se neprestano javljaju i očekujem da ćemo postići dobre cene – optimista je Čučković.
Velike nade gaji i Vojislav Janošević, predsednik Surčina. Kako on procenjuje, u najmlađoj beogradskoj opštini najbolje će proći žitelji Dobanovaca i Jakova, gde je već počela gradnja jedne mlekare.
– Uskoro će u celom severnom delu Surčina biti podignuta industrijska postrojenja, naročito na potesu prema aerodromu, dok je južni deo namenjen turističkim objektima poput velikog golf-kompleksa u Bečmenu. „Pepsi”, „Melt”, „Evrokargo”, „Čelik” i „Zorasistem” već su se nastanili u opštini i zaposlili nekoliko stotina radnika – podseća Janošević.
Industrijalci koje će grad pokušati da „namami” jesu oni koji posluju isključivo ekološki čistom tehnologijom. Čučković bi voleo da u Beogradu vidi neku vrstu zone informatičke industrije poput one koja bi uskoro trebalo da bude izgrađena u Inđiji.
– Informatički parkovi, telekomunikacije, autoindustrija, prerada voća i povrća u Grockoj, mašinska industrija uz termoelektrane u Obrenovcu... To je ono što očekujemo da vidimo ovdeza nekoliko godina, ali svi oni će morati da donesu tehnologiju koja neće ugrožavati životnu sredinu – nabraja Čučković.
V. Vukasović
N. Miković
[objavljeno: 20/10/2008]
