Izvor: Glas javnosti, 06.Sep.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesmin traži donatora
Egipatska mumija Nesmin, jedinstvena u svetu zbog pronađenih svitaka papirusa, čija se starost procenjuje na oko 2.300 godina, već 120 godina nalazi se u depou Narodnog muzeja u Beogradu. Međutim, za njeno izlaganje publici ne postoje adekvatni uslovi.
Specijalna vitrina punjena azotom koja bi omogućila izlaganje relikvije od neprocenjive vrednosti, bez straha da bude oštećena košta 70.000 evra. Pored brojnih apela za pomoć upućenih, s katedre za arheologiju Filozofskog fakulteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u Beogradu, koja se bavila proučavanjem mumije, zainteresovanih donatora do sada nije bilo.
Inače Nesmin, kako je nazvana beogradska mumija, bio je staroegipatski sveštenik u hramu boga plodnosti Mina. Pre mumificiranja telo je bilo dugačko oko 165 centimetara i staro oko 50 godina, a identitet je otkriven posle trogodišnjeg istraživanja i prevođenja hijeroglifa, ispisanih na pozlaćenom kovčegu u kojem je mumija smeštena.
Napise na kovčegu dešifrovao je doktor Branislav Anđelković, docent Filozofskog fakulteta na katedri za arheologiju Bliskog istoka, u saradnji sa doktorkom Emili Titer iz Čikaga.
PREŽIVELA I BOMBARDOVANJE
Hadži Pavle Riđički je 1888. godine mumiju doneo sa obala Nila, s ciljem da se srpski narod upozna sa staroegipatskom kulturom. Do Prvog svetskog rata bila je izložena u staklenoj vitrini u Kapetan Mišinom zdanju. Tokom bombardovanja 1915. godine granata je pogodila prostoriju u kojoj se nalazila. Mumiju, osim istraživača od tada niko nije video. Kratko vreme kovčeg je bio deo stalne postavke u Narodnom muzeju, odakle je sklonjen početkom šezdesetih godina. Od tada nikada više nije iznet iz depoa.
Nesmin je posle skoro jednog veka ponovo izašao u javnost, tokom održavanja "Noći muzeja", ali su posetioci mogli samo ga posmatraju putem video bima.
Istraživački tim je pronašao i otiske, za koje pretpostavljaju da pripadaju svešteniku koji je najverovatnije bio zadužen za balsamovanje. Pored amajlija od zlata i poludragog kamenja, nakita od materijala sličnom sadašnjem porcelanu, uz mumiju je pronađena Knjiga mrtvih-spisi na papirusu. Jedinstveni su po tome što su pronađeni u svom izvornom obliku, pod levom mišicom sveštenika Nesmina.
- To je jedinstven slučaj u svetu da se mumija može povezati sa konkretnim papirusom - kažu čuvari, napominjući da je zbog toga njena vrednost neprocenjiva i izuzetno je istorijsko nasleđe.
Nažalost, ukoliko Ministarstvo kulture ili potencijalni donatori uskoro ne shvate značaj i vrednost svedoka prastarih vremena i ne obezbede idealne uslove za njeno čuvanje, mumija će, iako je preživela hiljade godina polako nestajati.
