Izvor: Politika, 05.Dec.2010, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najstariji osnovac zagazio u 45. godinu
Uvreženo je mišljenje da škole za obrazovanje odraslih pohađaju ponavljači skloni delinkventnom ponašanju, a malo se zna da tu uče i nadarena deca. – Nepismenost je iskorenjena, bar kad je o Beogradu reč
Izgleda je kucnuo čas da škole za osnovno obrazovanje odraslih promene ime i zvanično prošire obim posla. U sve većoj meri zanemaruju bazičnu delatnost zbog koje su i utemeljene – opismenjavanje odraslih. Sugrađana srednjeg doba bez diplome osmoletke sve je manje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U klupama ovih kuća znanja mahom sedi mlađarija i to ne nepismena. Za jednu školsku godinu (dva polugodišta u redovnim osmoletkama) ovde se završavaju dva razreda.
Pet je prestoničkih škola tog tipa –„Đuro Salaj”, „Braća Stamenković”, „Branko Pešić”, „Mladenovac” i „Obrenovac”, a samo poslednja obrazuje više odraslih nego dece.
Srbija možda ima 1.300.000 ljudi koji nisu stekli osnovno obrazovanje, ali se procenjuje da je među njima broj Beograđana zanemarljiv.
– Malo je nepismene omladine. Podaci popisa iz 2002. na koje se oslanjamo nisu više alarmantni. Osmogodišnju školu tada uglavnom nisu završili sada već vremešni ljudi. Broj neobrazovanih se i prirodno smanjuje – umiru. Među evidentiranima najviše je bilo žena starijih od 65 godina. To je generacija koja pre rata nije mogla da se školuje. One i njihovi vršnjaci sada imaju 75 i više godina, i polako nestaju – kaže Radmila Vićentijević, načelnica odeljenja statistike Gradskog zavoda za informatiku i statistiku.
Hiljadu, dve, tri nepismenih vremešnih prestoničana nije zabrinjavajuće, u poređenju sa gotovo dva miliona stanovnika, smatra ona. Cifru od nekadašnjih oko 14.500 nepismenih u Beogradu starijih od 60 godina, kada se posle deset godina podvuče crta, ne može da nadomesti broj nepismenih koji danas imaju 60 i više godina.
– To će potvrditi novi popis čije rezultate očekujemo iduće godine. Nepismenost je iskorenjena, bar kad je o Beogradu reč. Kao pojava to nas više ne zabrinjava, jer obuhvata manje od jedan odsto populacije grada. Uvođenje posleratnog osnovnog obrazovanja za odrasle ispunilo je polazni cilj. Zakonom obavezno školovanje dovelo nas je u red najobrazovanijih naroda u Evropi, doduše sudeći po broju diploma. Diskutabilno je koliko su đaci naučili, ali ako ništa drugo, znaju da pišu i čitaju – osmehujući se komentariše Vićentijevićeva.
Ako je osnovno obrazovanje odraslih ispunilo polazni cilj, ko uči u osmoletkama za opismenjavanje vremešnih?
– Trebalo bi da primamo polaznike koji ranije nisu bili uključeni u obrazovni sistem, a upisujemo učenike koji su više puta ponavljali razred u redovnoj školi, ili iz drugih razloga nisu mogli tamo da nastave školovanje. Odraslih je u našim klupama veoma malo – pojašnjava Snežana Golubović, sekretar škole „Đuro Salaj”.
Izričito kaže da prestonici treba najmanje desetak ovakvih kuća znanja, to jest dvostruko više nego što ih je sada.
– Radni odnos se ne zasniva bez osmogodišnjeg obrazovanja, a i te kako se bavimo i vaspitanjem i otimanjem dece od ulice koja nas koštaju kroz krivična dela, kazneno-popravne domove, sudske postupke... – razjašnjava Golubovićeva.
Uvreženo je mišljenje da škole ovog tipa pohađaju ponavljači skloni delinkventnom ponašanju, a malo se zna da tu osmogodišnje obrazovanje stiču ili završavaju i nadarena deca.
– Među učenicima na lošem glasu ima vrlo pristojne dece iz uređenih gradskih porodica koja kod nas, sticajem životnih okolnosti, upišu sedmi i osmi razred. Postignu odličan uspeh, uhvate korak sa vršnjacima i nastavljaju školovanje. A u jednoj školskoj godini petnaestak izvrsnih đaka dolazi nam iz muzičkih, baletskih škola, uspešni mladi sportisti, šahisti. Izuzetna deca često upišu prvi razred srednje muzičke škole, a da još nisu završila osmi osnovne. Kod nas ga završavaju tako što dolaze na konsultativnu nastavu i polažu ispite uporedo idući u srednju muzičku – objašnjava Milovan Milović, direktor škole „Braća Stamenković” u kojoj samo 15 do 20 odsto učenika ima više od 18 godina.
Trenutno najstariji osnovac ima 45 godina i pohađa osmoletku „Obrenovac”.
– Lane ih je bilo i starijih. Uglavnom su to ljudi koji su radni vek proveli u Austriji, pa se vratili u domovinu, shvatili da ne mogu da ostvare pravo na penziju ako nemaju bar osnovnu školu. Mahom školujemo odrasle, i ne samo u Obrenovcu. Imamo odeljenja u Loznici, Bogatiću, Šapcu, Krupnju, Ljuboviji... kraće rečeno, od Obrenovca do Drine. Samo na području Valjeva i Gornje Grabovice od školske 2002/2003. godine do danas opismenili smo oko 560 ljudi – priča Slavica Džogazović, direktor škole „Obrenovac”.
Decu koja su zakasnila za klupe osmoletke ne treba ostaviti na ulici, ističe ona. Neobrazovani sa 13, 14 godina teško da će prihvatiti da krenu u prvi razred sa sedmogodišnjacima, a malo je verovatno da bi ih redovne škole primile.
– Ima odličnih đaka koje je bolest ili povreda u saobraćajnoj nesreći sprečila da pohađaju redovne škole. Sa nekoliko meseci opravdanog izostajanja sa nastave nisu mogli da se vrate i znanjem sustignu odeljenjske drugare. I zato dolaze u našu školu – razjašnjava Džogazovićeva.
Učenike prvog razreda koji imaju deset i više godina u ovim školama zovu „preraslim prvacima”. Obrazuju se po prilagođenim programima. Za svako dete izrađuje se individualni obrazovni plan.
– Držimo se programa redovnih škola, ali fleksibilno. Predviđeno je da se jedan razred završi za pola školske godine, ali ako procenimo da đak može da postigne više nego što se od njega traži, pojačamo individualni rad, organizujemo dodatna predavanja i ispite i omogućimo mu da razred završi i za kraće vreme. Četiri prva razreda najmarljiviji mogu da završe i za godinu dana – objašnjava Jovanka Stojić, direktorka škole „Branko Pešić” u kojoj uči 80 odraslih i 320 dece. I to nije sve.
Pripremni program u ovoj kući znanja pohađaju dve grupe predškolaca čiji rad finansira američka humanitarna organizacija „Church world service”. Za prvi razred tu se spremaju mališani od šest do devet godina. Najmlađi su namerili da upišu redovne osmoletke, a starije predškolce čeka mesto u školama za osnovno obrazovanje odraslih.
– Imamo i 30 „pretpredškolaca” u pripremnom odeljenju za predškolsko obrazovanje, da se ne bi dogodilo da mališani iz romskih porodica ne upišu vrtiće blagovremeno. Organizujemo i elementarno opismenjavanje za njihove roditelje koje najviše pohađaju Romkinje. Naš socijalni radnik odlazi u njihove kuće da motiviše porodicu da pusti majku da ide u školu – kaže Stojićeva.
Odrasli đaci škole „Branko Pešić” pohađaju časove u „trećoj smeni” od 17.30 sati, kao nekad u večernjim školama. Upisano ih je 60, ali na predavanja dnevno ne dođe više od 25 njih.
– Ne možemo ih naterati da se nacrtaju u učionici uveče kada znamo da su negde uposleni. Izdržavaju porodice nepismeni. Izostaju uglavnom odrasli osnovci koji skupljaju hartiju i druge sekundarne sirovine, pomažu kome treba na „kvantašu”, namirnice za ukućane nabavljaju u kontejnerima... Njima osmogodišnje obrazovanje i stručno osposobljavanje na kursevima informatike, engleskog jezika, preduzetništva, ipak nisu prioritet – zaključuje Jovanka Stojić.
----------------------------------------------
Osmoletka iza rešetaka
U Kazneno-popravnom zavodu u Valjevu otvoreno je odeljenje škole za obrazovanje odraslih „Obrenovac”. Ima 23 polaznika u dve grupe. Mlađe razrede pohađa četvoro đaka, a starije 19. Svi su stariji od 17 godina.
– Saradnja škole i zavoda traje od 2007, a ove godine predali smo zahtev Ministarstvu prosvete da odeljenje verifikuje. Nismo doživeli nijednu neprijatnost. Ne zanima nas šta su uradili, kada su i kako kiksnuli i stigli u KP zavod. Naše je da im približimo školu, rukovođeni principima dostupnog i besplatnog osnovnog obrazovanja. Uslovi su odlični. Na raspolaganju su nam učionica, zbornica, čak i informatički kabinet – otkriva Slavica Džogazović, direktor škole „Obrenovac”.
----------------------------------------------
Na evidenciji NSZ-a 16.688 nestručnih
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje Filijali za grad Beograd evidentirano je 16.688 nestručnih. Od toga 13.716 nezaposlenih nije ili jeste završilo osnovnu školu (prvi stepen stručne spreme). Preostalih 2.972 zavredeli su diplomu osmoletke i odgovarajućeg programa za drugi stepen stručne spreme. To su polukvalifikovani radnici i oni što su stekli dve godine srednjeg usmerenog obrazovanja.
Milenija Simić-Miladinović
objavljeno: 05.12.2010.
.jpg)
