Izvor: Politika, 05.Jul.2012, 00:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolje alaske čorbe za rođendan Marine „4. juli”
Uz spremanje specijaliteta, „žestinu” i tamburaše, članovi zemunskog kluba proslavili četiri decenije postojanja svog okupljališta
Skriven od sunca pod mornarskim šeširićem, Rade Jelić ispitivački gleda kotlić. Na tihoj vatri krčka se riblja čorba. Dok sedi na zemunskoj obali pred Marinom „4. juli”, prekaljeni rečni vuk povremeno zavrti mnogolitarsku posudu. „Ne sme da se meša, nego se u toku kuvanja samo prodrma”, objašnjava svoj potez izdanak dinastije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jelića koja je osnovala „Ju grupu”. I on je svirao u poznatom bendu, ali se danas podjednako dobro snalazi sa varjačom kao nekad sa bas gitarom.
Društvo mu prave Lepi Duja sa Dedinja i Munja sa Čubure, članovi Radetove alaske ekipe, jedne od devet koliko ih se takmičilo u spravljanju riblje čorbe na juče upriličenoj proslavi 40 godina postojanja Sportsko-rekreativnog kluba marina „4. juli”. Dok pričaju, nadvikuju se sa tamburašima na drugom kraju. „Još litar jeeee-daaan dob-rog vi-na daj-te na-ma viiiiii”, ori se u daljini starogradski refren. Boemsku himnu pevaju tamburaši sa Gardoša, koje je dovela konkurentska ekipa.
– Džaba što su komšije dovele muziku, neće im to pomoći da naprave najbolju čorbu – dobacuje neko.
To ne smeta susedima da se vesele. Svi se pridružuju orkestru. Toči se pivo, vino, „žestina”... Proja i riblja pašteta poput lule mira idu ukrug. Da se stavi pod zub dok ne dođe glavno jelo. Pitu pronosi jedna od članica žirija koji će oceniti čija je čorba najbolja. Da li ona apatinska koju je spravila ekipa „Katarina”, sa paprikom i paradajzom, ili Jelićeva od bele ribe? Ili neka treća? Težak izbor.
– Na sve strane mito i korupcija. Pa daj nek podmite i mene, pa ko da više pobednik je – osmehuje se članica žirija.
Tu je i Nebojša Milisavljević, domar kluba. Imao je 40 dana kada ga je otac, član prve upravne garniture „4. jula”, provozao čamcem. Kada je 1972. osnovana marina, Nebojši je bilo 13 godina.
– Te 1972. godine dvanaestoro ljudi imalo je čamce na ovom mestu. Da bi osnovali udruženje, trebalo je da ih bude najmanje 30. Zato su čamdžije okupile prijatelje i premašile kvorum za dva čoveka. Osnovali su Udruženje ljubitelja Save i Dunava – Marina „4. juli” – priseća se Milisavljević.
Narednih decenija, članovi, kojih sada ima više od 200, sami su ulagali u svoje udruženje – današnji Sportsko-rekreativni klub. Od kuće su donosili kašike i viljuške, tanjire, šerpe… i skupljali novac za budžet.
– Kada su skupili pare, kupili su splav u brodogradilištu i preneli ga na kej. I danas je na istom mestu, u njemu je sada restoran „Malevila”. A članovi su se preselili na novi šlep, za koji su priložili svojevremeno svako po 400 maraka – priča Milisavljević.
„Prekomanda” se desila krajem osamdesetih godina 20. veka, za vreme poslednjeg talasa dobrog (ekonomskog) vremena.
Pre i posle toga bilo je i lepih i ružnih trenutaka, organizovale su se regate, veselilo se i plovilo... I tako sve do jučerašnje proslave, na kojoj su alasi izgledali orni za dalje izazove. Ko zna, možda život, suprotno uvreženom mišljenju, počinje u – četrdesetoj.
D. Bukvić
objavljeno: 05.07.2012.
.jpg)
