Izvor: Politika, 21.Jan.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mostovi pod nadzorom

Postavljanje kamera na svim gradskim mostovima, kao što je praksa u svetu, jedan je od načina da se poveća bezbednost, kažu u agenciji koja se bavi poslovima u oblasti bezbednosti

Policija je juče uhapsila Dragana Z. (27) iz Nove Pazove, zbog sumnje da je u ponedeljak uveče poslao lažnu dojavu o podmetnutoj bombi na Brankovom mostu. Osumnjičenom je određeno policijsko zadržavanje, piše u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.

Poslednja dojava o eksplozivnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napravi koja je uspaničila Beograđane pokrenula je pitanja ko i kako obezbeđuje ovaj strateški objekat u prestonici. U gradu tvrde da postoje kamere koje prate funkcionisanje saobraćaja na ovoj ćupriji, i da je bezbednost posao policije. Ono što se nameće kao logičan zaključak je da policijske patrole ne mogu neprekidno da čuvaju svaku školu, sud, aerodrom, most.

Postavljanje kamera na svim gradskim mostovima, kao što je praksa u svetu, jedan je od načina da se poveća bezbednost, kažu u agenciji „ZIPA” koja se bavi poslovima u oblasti bezbednosti.

– Video-nadzor koji bi kontrolisao ne samo most već i širu oblast oko njega, neprekidno onlajn posmatranje, uvođenje patrole ili osmatrača i te kako bi mogli da utiču na stepen zaštite vitalnih objekata – objašnjavaju u agenciji.

Naš izvor napominje da svaki most ima osetljiva mesta za diverzantsko delovanje i da bi ključne tačke trebalo da budu posebno obezbeđene instaliranjem alarma i sprečavanjem da svako može da im priđe.

– Onaj ko hoće da digne most u vazduh nije laik, tako da tačno zna koja su to ranjiva mesta na kojima će da postavi eksploziv. Od te ključne pozicije zavisi i količina eksploziva koja će da poruši ili ošteti most – ističu u agenciji.

U noći kada je dojavljeno da se bomba nalazi na Brankovom mostu policija nije zatvorila most za saobraćaj premda je na iste dojave reagovala evakuisanjem škola i Palate pravde. Vozila su naizmenično preusmeravana u različite kolovozne trake, dok su dve kontradiverzione ekipe sa obe strane pretraživale ćupriju. U agenciji za poslove u oblasti bezbednosti ističu da je u ovakvim situacijama mnogo bolje ne podizati paniku i da su najverovatnije specijalizovane jedinice procenile da opasnost nije tolika da bi prelaz preko mosta bio obustavljen.

– Dojava o eksplozivnoj napravi na mostu ili, recimo, u avionu nije ista. Avion ne bi smeo da poleti pre nego što se detaljno pregleda. Sigurno je policija ispravno postupila i saobraćaj je te noći preko Brankovog mosta bio minimalno ugrožen – komentarišu u agenciji.

Dužnost policije je da svaku dojavu tretira kao istinitu i da specijalne ekipe uvek izlaze na teren u pratnji vodiča službenih pasa koji su obučeni da nanjuše eksploziv. Prostorije evakuišu, detaljno pretraže mesto. Beogradska policija godišnje zabeleži više od 200 lažnih poziva, a najveći broj dolazi iz telefonskih govornica i sa mobilnih telefona. Ako je dojava upućena na „92”, poziv se automatski očitava na ekranu operatera, a mesto pozivaoca odmah se locira.

U toku prošle godine sve dojave su zabeležene kao lažne. Meta „neslanih šaljivdžija” bili su Palata pravde, Aerodrom „Nikola Tesla”, predstavništvo nemačke avio-kompanije na Terazijama, „Merkator”, pošta na Bežanijskoj kosi, škole.

D. M. – N. M.

-----------------------------------------------------------

Dojave zbog frustracija

Zoran Musterović, psiholog, kaže da, za razliku od adolescenata koji lažnim dojavama o bombama u školi žele da spreče ili odlože kontrolni zadatak ali i da na taj način pozicioniraju svoju moć i dokažu se kao mangupi, odrasli ljudi to čine zbog ličnih frustracija i uglavnom nemaju adekvatan doživljaj odgovornosti.

– Dojava o bombama u sudovima, aerodromima ili na mostovima uglavnom su smišljene provokacije i nije reč o banalnoj destrukciji. Tim ljudima iz ličnog nezadovoljstva ne odgovara da sud normalno radi ili da saobraćaj preko mosta funkcioniše bez problema, tako da se lažnim dojavama svete odnosno nadoknađuju nezadovoljstvo. Zbog frustracija spremni su da nanesu pakost, uliju strah – ističe Musterović.

-----------------------------------------------------------

Kazne

Lažno prijavljivanje je krivično delo za koje su predviđene novčane i zatvorske kazne do godinu dana. Deca do 14 godina ne odgovaraju krivično, tako da za ovo delo umesto njih sankcije snose roditelji.

[objavljeno: 20/01/2009]

Nastavak na Politika...

24sata: Uhapšen zbog lažne dojave o bombi na Brankovom mostu

TV Avala: Uhapšen zbog lažne dojave o bombi na Brankovom mostu