Izvor: Politika, 29.Jan.2012, 00:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Most Zemun – Borča – „motor” „Trećeg Beograda”

Oko 9.000 hektara do kraja godine biće pokriveno planovima u kojima su zacrtani drumsko-železničko-rečno čvorište, golf tereni, luka...

Žrtvama tranzicije – ljudima koji su celog radnog veka izdvajali u fondove za solidarnu stambenu izgradnju i nisu došli do krova nad glavom, a ostali su i bez posla – za dve godine će na raspolaganju biti kompleks od 1.200 socijalnih stanova u Ovči, prvo planski građeno naselje na levoj obali Dunava posle nekoliko decenija. Komšiluk >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će im biti sličnog socijalnog statusa, sačinjen od radnika i izbeglica, koji su u poslednjih dvadesetak godina masovno nagrnuli na jeftino močvarno zemljište dela Palilule i naselili ga bez obzira što na njemu nema uslova za gradnju i kvalitetan život. Ako za dve godine, kako je planirano, budu završeni i most Zemun – Borča i pristupne saobraćajnice, očekuje se da pogone i firme tu dosele i privrednici. U tom slučaju, biznismeni i socijalni gubitnici mogli bi postati pioniri istinske urbanizacije leve obale Dunava i jezgro budućeg „Trećeg Beograda”.

Oko 9.000 hektara do kraja godine biće pokriveno planskim dokumentima u koje su urbanisti već ucrtali privredne parkove, luku, drumsko-železničko-rečno čvorište, golf terene, banju Ovča, nekoliko sportsko-rekreativnih centara, neprofitno naselje u Crvenki, obilje zelenila...

Novi most, na koji će se nastavljati 20 kilometara autoputa sa po dve trake u oba smera, presudan je ne samo zato što će povezati dve dunavske obale i olakšati život za 90.000 ljudi nastanjenih u tom kraju, već i zbog toga što otvara prostor za širenje grada.

– Dosad smo za razvoj novih industrija investitorima mogli da ponudimo samo iscepkano zemljište sa nerešenim vlasništvom. Na levoj obali Dunava imamo hiljade hektara koje ćemo moći da ponudimo u velikim komadima. Te površine ćemo novim putevima povezati sa ostalim delovima Beograda, Pančevom, Pazovom, Inđijom, raznim industrijama koje su tamo smeštene. Privredne parkove najpre treba očekivati uz novu saobraćajnicu, a njih će pratiti i podizanje stambenih kompleksa – objašnjava Dejan Vasović, gradski arhitekta.

Raspitivanja za zemljište već ima, ali još ga niko ne kupuje, navodi Kaća Lazarević, iz agencije za nekretnine „Alka”.

– Najviše će profitirati vlasnici placeva koji će biti eksproprisani zbog mosta i novih drumova i oni čiji će objekti morati da se ruše zbog tih saobraćajnica. Vlasništvo nad mnogim parcelama je sporno – objašnjava Lazarevićeva.

Stambeni kvadrat u ovom delu grada je od 600 do 800 evra i teško da će mu vrednost porasti samo zbog izgradnje mosta, tvrde upućeni u oblast nekretnina. Cena stanova ne može brzo porasti jer je jedina komunalna pogodnost zagarantovana na levoj obali Dunava – vodovodna mreža. Kanalizacije nema na 80 odsto teritorije. Većina ulica je toliko uzana da ni vatrogasna kola ne mogu da prođu. Još je nemoguće izračunati koliko bi državu koštalo da to područje pretvori u zonu povoljnu za privredu i stanovanje. Taj poduhvat bi privrednici mogli i sami da obave, očekuje Danilo Bašić, predsednik Palilule, teritorijalno najprostranije beogradske opštine.

– Zemljište se može ponuditi kao grinfild investicija. Ulagači bi ga mogli dobiti po ceni nižoj za onoliko koliko je novca potrebno da ga komunalno opreme – kaže Bašić.

Kao što se infrastrukturna mreža mora urediti da bi se dizali privredni parkovi, pre zidanja novih stanova trebalo bi, smatraju upućeni, doterati i postojeća naselja. Ona su usađena u močvarno, poljoprivredno i šumsko zemljište, na koje je prethodno valjalo nasuti barem metar i po peska i izravnati tlo. Umesto toga, gradilo se bez dozvole i plana, zemljište je ostalo plavno i različitog nivoa. Kad naplavi, voda se preliva sa platoa na plato.

– Dobar deo tog kraja je ispod nivoa Dunava. Kanali za odvodnjavanje zatrpani su šutom, kućnim smećem, za koje nema deponije. I septičke jame se izlivaju u njih. Kišne kanalizacije nema, mnoga dvorišta pretvaraju se u bazene čim udare jake padavine. Tada se aktiviraju i podzemne vode, koje su previše blizu površini – objašnjava Dragan Kajgo, direktor vodoprivrednog preuzeća „Sibnica”.

Bez obzira na poteškoće, širenje je moguće. Za nova naselja teren se može pripremiti nasipanjem. Ali, to što je rast „Trećeg Beograda” tehnički izvodljiv ne znači da je on i poželjan. Za Mahmuda Bušatliju, konsultanta za razvoj i investicije, pitanje je da li Beograd time dobija više nego što Srbija gubi.

– Od evropskih država, u Srbiji su najveće razlike između razvijenih i nerazvijenih opština. Stimulisanjem širenjaprestonice odvlači se stanovništvo iz ostalih krajeva zemlje, umesto da se podstiče ravnomeran razvoj, za šta su na jugu i istoku države potrebne mnogo manje investicije. Beograd nije iscrpeo ni sve mogućnosti za razvoj na površini koju već zauzima, a zadužujemo se za most – smatra Bušatlija.

Most Zemun – Borča zamajac je razvoja „Trećeg Beograda”, a za njegovo zaokruživanje neophodan je i železničko-drumski most kod Vinče, koji će transport robe vozovima prebaciti izvan centra prestonice, na levu obalu Dunava i dalje ka Pančevu.

Valjda gubitnici tranzicije u budućem socijalnom naselju u Ovči neće na vinčanski prelaz čekati 60 godina, koliko je prošlo pre nego što su se planovi o gradnji mosta između Zemuna i Borče obistinili.

Daliborka Mučibabić

Vladimir Vukasović

objavljeno: 29.01.2012

Nastavak na Politika...