Izvor: Politika, 23.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lusi – Titova nevesta
U postavci i venčani list Josipa Broza i Lucije Bauer iz 13. oktobra 1936. godine, kao i njihove izjave Kominterni o poznanstvu i potonjem braku
U bivšem Arhivu Jugoslavije, a danas Arhivu Srbije i Crne Gore na Topčiderskom brdu, sutra u 13 časova, biće otvorena izložba arhivskih dokumenata "Tito – Staljin" u organizaciji te ustanove, Muzeja istorije Jugoslavije, Federalne arhivske agencije RF i Državnog arhiva Ruske Federacije.
Prvi put u nas, posle gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sedam decenija, šira javnost videće dokumenta od velike važnosti za saznavanje naše prošlosti. O tome će Nada Petrović, jedan od autora postavke sa srpske strane, reći da je pripremljeno 224 eksponata, da se na ovom projektu radi duže od godinu dana i da su događaji hronološki poređani.
– Biće izložene kopije ugovora Kraljevine Jugoslavije i SSSR-a, od 5. aprila 1941. godine, o prijateljstvu i nenapadanju, potom Sporazum o prijateljstvu nove vlasti u Jugoslaviji sa Sovjetskim Savezom, Moskovska i Beogradska deklaracija iz 1955. odnosno 1956. godine. Reč je o tematskim celinama, veoma preglednim i zanimljivim – objašnjava Petrovićeva.
U prvom tematskom bloku pod nazivom "Broz i Staljin do Drugog svetskog rata" pažnju posetilaca privući će nekoliko izuzetno zanimljivih papira. Objavljen je, recimo, dokument-venčanica Valtera Fridriha (odnosno Josipa Broza Tita) i Lucije Bauer. Zatim i zapisnik sa njenog saslušanja 18. novembra 1937. godine:
"Zapisnik sa saslušanja Lucije Bauer (Elze Jogane Kenig), uhapšene zbog optužbe za špijunažu, 18. novembar 1937.
... U Moskvi sam ga upoznala, a 1936. godine se udala za člana politbiroa Jugoslovenske komunističke partije Valter Fridriha, koji je oktobra 1936. godine otišao na ilegalan rad u Jugoslaviju".
L. Bauer je bila uhapšena 20. oktobra 1937, streljana 29. decembra 1937, rehabilitovana po molbi prvog muža, ministra državne kontrole DDR Ernsta Vabra, 9. januara 1958."
O sudbini ove žene Pero Simić, višedecenijski istraživač ruskih i arhiva Kominterne, daje i drugačiji podatak, odnosno tvrdi u knjigama "Tito agent Kominterne" i "Svetac i magle" da je Lucija Bauer živela krajem prošlog veka u Moskvi pod drugim imenom.
Tu je i Izjava F. Valtera (Josipa Broza Tita) za IK KI o ženi Lusi
Bauer, uhapšenoj jer je "narodni neprijatelj", 27. septembar 1938.
"S njom sam se upoznao u novembru ili oktobru 1935. godine u hotelu "Luks"... Meni je bilo teško samome sa dečakom (Žarkom iz braka sa Pelagijom Belousovom-prim D.V.), jer sam radio u Kominterni, a on je bio sam kod kuće i često se mangupski ponašao... i kad sam se upoznao sa drugom ženom – Lusi, predložio sam joj da pređe kod mene, jer sam se nadao, da će mi ona pomoći da pazim na dečaka...
Na osnovu čega sam mislio da je ona proverena? – To je zato što je ona bila ćerka sirotog radnika, što je ranije bila žena viđenijeg delatnika nemačkog Komsomola...
Smatram, da sam ovde bio nedovoljno budan i da je to u mom partijskom životu velika mrlja. Mislim da to mogu da iskoriste razni saboteri naše partije u borbi protiv mene i sa tim se mora računati..."
Objavljena su i dva malo poznata dokumenta – telegrama. Prvi je telegram načelnika RSHA Glavne uprave imperatorskog obezbeđenja brigadenfirera SS G. Milera o zadržavanju predstavnika srpske inteligencije, koji se nalaze na teritoriji Rajha i okupiranih oblasti, 12. april 1941; I drugi telegram brigadenfirera SS G. Milera o slanju zadržanih srpskih studenata u koncentracioni logor, 23. maj 1941 godine:
"Srbi, uhapšeni na osnovu naredbe... treba da budu smešteni u koncentracioni logor... Prisustvo i podnošenje naloga za hapšenje nisu obavezni..."
– Reč je o takozvanoj dubokoj istoriji i u mnogo čemu neistraženim oblastima istorije – kaže Miladin Milošević, pomoćnik direktora ovog arhiva, i dodaje: – Posebno ako se ima u vidu važnost odnosa tada velikih političara, Staljina i Tita, i država koje su bile uvažene u svetu. Danas njih nema, pa je utoliko interesantnije do kraja izučiti te odnose.
Na otvaranju ove izložbe govoriće Vladimir Petrovič Kozlov, direktor Ruske arhivske agencije (RFA) i Miladin Milošević.
Dragan Vlahović
[objavljeno: 23.10.2006.]
