Izvor: Politika, 22.Jul.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Long ajlend” i „dijego” protiv vrućine
Ugostiteljski lokali na Obilićevom vencu, Dorćolu, savskom pristaništu i Adi Ciganliji već su se potvrdili kao sigurne oaze od sparine i žege
Sa jarom usijanih gradskih pločnika i ovog jula, čini se, biće teško izaći na kraj. Žitelji prestonice koji su, u okovima posla ili ekonomske krize, ostali zarobljeni u „betonskoj džungli”, nemaju previše mogućnosti. Za borbu protiv užarenog asfalta imaju slabo „oružje”: tuš, sladoled i poneko piće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa ledom. Beograd je, srećom, valjano „opremljen” kada je reč o poslednjoj od tri stavke – bašte kafića rade na svakom ćošku, a za kratkoročno rashlađenje potrebno je nešto slobodnog vremena, novca i odgovarajući prijatelj sklon „kuliranju”. Ugostiteljski lokali na Obilićevom vencu, Dorćolu, savskom pristaništu i Adi Ciganliji već su se potvrdili kao sigurne oaze od sparine i žege.
Centar grada svoju ponudu prilagodio je turistima i gostima koji u prestonicu ne dolaze svakodnevno. Otuda se u baštama na Trgu Republike i Obilićevom vencu, više nego u ostalim kafićima, čuju dijalozi na stranim jezicima. Cene su strancima pristupačne, a posetioci iz unutrašnjosti pogledavši kartu pića pritajeno negoduju. U predahu od šetnje najviše se naručuju limunada i hladni nes od 135 dinara.
– Pijem „samer hit”, koktel od lubenice i limunade. Dvesta dinara nije malo, ali je lagan i osvežava. Moja drugarica je naručila „čoko kafe”. Cene su o-kej, ali su više nego u Sarajevu, odakle smo nedavno stigle – priča Ljiljana Živanović, dok „odmara” u „Ozni” na Trgu Republike. I u obližnjoj „Jeleni” na Obilićevom vencu traže se „nesica”, ali i točeno pivo.
– Ledena kafa košta 145 dinara, a najviše je prodajemo preko dana. Uveče skoči potražnja za pivom, ali ne i za žestinom jer se ljudi ovde ne skupljaju zbog žurke, već radi opuštanja – objašnjava Goran Đoković, menadžer.
Zaštitni znak beogradskog ugostiteljstva, splavovi i reke, uslovili su da ponuda uz obalu dobije epitet ekskluzivnosti. Nekadašnji hangari na savskom pristaništu danas su „fensi” kafići, restorani i barovi. U „Promaji” se, na primer, toči samo nemačko pivo „paulaner”, a za „malu” čašu potrebno je izdvojiti 260 dinara. „Početna” cena koktela je 280 dinara, dok mešavine „bahama mama” i „long ajlend” staju 450 dinara.
– Hladno pivo u visokoj čaši idealan je lek za vrućinu. Ovde nema gužve u toku dana, pa smo ranije pobegle iz kancelarije. Malo ćemo okasniti sa spremanjem ručka, ali to naši muževi ne moraju da znaju. Cene su ovde prihvatljive ako je u pitanju jedno piće. Za veće ture ipak biramo pristupačnija mesta – pričaju dve prijateljice, nerade da, zbog šefova i supružnika, otkriju imena.
Na osveženje u obližnju „Fridu” svraćaju mušterije iz velnes centra u neposrednoj blizini. Zato se, kaže menadžer Ivan Vuksanović, danju dobro prodaju voda, ceđeni sokovi i limunada, a u vrelim večerima kokteli sa ledom. U „Fridi” priznaju da su okrenuti dobrostojećim mušterijama, o čemu svedoči i cenovnik. Najjeftinija „kaprinja” košta 350 dinara, dok je cena „dijega”, od tekile i dve vrste „martinija”, čak 650 dinara.
Na Dorćolu – za svakog po nešto. Ulicu Strahinjića bana bije glas da u nju ne zalaze oni sa plićim džepom, ali je velika konkurencija među ugostiteljima uslovila da se svi prilagode tržištu. Primer za to je kafe „Radionica”, čiji vlasnik, kako kaže, podstiče antiglobalističku politiku – u njegovom lokalu prodaju se mahom domaća pića, a od njih se spravljaju i kokteli. Bašta je zato puna, ispijaju se turske i nes kafe od 70 i 90 dinara.
– Naručila sam „čero”, koktel sa votkom i ledom za 140 dinara, što je zaista povoljno. Zato i dolazimo ovde – objašnjava Milica Milković, student primenjenih umetnosti.
I posetioce Adi Ciganlije više od krize brine talas vrućine. U kafićima na „beogradskom moru” traži se kisela voda, ceđena pomorandža i napici sa predznakom „ledeni”.
Sugrađani Tijana i Ivan smestili su se u bašti „Akva ski kafea”. Posmatrajući skijaše na vodi, ispijaju đus i kafu. Za njih reč „alkohol” ovih dana ne postoji. Kada energija krene „nizvodno”, spas traže i u „guarani”, energetskom piću.
– Na Adi je skuplje nego u centru. Juče smo koktel koji u gradu košta 210 dinara ovde platili čak 400 – kaže zaljubljeni par.
Prema rečima Vlade Stankovića, menadžera kafića „Seks i grad”, piće je zbog krize i do 20 odsto jevtinije. Gazirani napici koštaju do 160, voda je oko 100, a prirodni sokovi do 200 dinara. Za pivo, u zavisnosti da li je točeno ili flaširano, treba izdvojiti do 185 dinara. Za najskuplji koktel „long ajlend” iz novčanika valja istresti 510 dinara, a jedan od jevtinijih je „likvid kokain” od 210 dinara.
M. L. – A. P.
[objavljeno: 22/07/2009]
