Izvor: Politika, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lečenje od Interneta
Otvoreno prvo Savetovalište za lečenje zavisnika od kompjutera. – Prvi "pacijenti" baka i tinejdžer
Svi roditelji čija deca provode gotovo sve slobodno vreme ispred računara treba da se zabrinu, jer prestonicom vlada nova vrsta zavisnosti – od Interneta i računara. U ovaj oblik mentalnog poremećaja spadaju oni koji ne mogu da prežive dan ukoliko ne kontaktiraju sa drugim ljudima popularnim "četovanjem" ili ne "pročešljaju" sajtove na Internetu, a lečenje je neophodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i opsednutima "sajber" seksom, ili slanjem elektronske pošte.
Ugrožene su sve populacije od sedam do 77 godina, ali trenutno u našoj zemlji najviše vremena ispred ekrana provode tinejdžeri. Ova relativno nova vrsta zavisnosti nametnula je i potrebu za otvaranjem prvog Savetovališta za lečenje onih koji ne mogu bez igrica i četovanja. Interesantno je da je prvi "pacijent" tinejdžer, koji je zbog igrica napustio srednju školu i koji je bez kompjutera jedino išao u toalet i baka udovica, koja je posle smrti supruga utehu našla u višečasovnom "četovanju".
Milan Radovanović, specijalni pedagog Defektološkog savetovališta "Entera", koje se nalazi u Pop-Lukinoj ulici, kaže da
se zavisnicima mogu smatrati oni koji svakodnevno provode više od četiri, ili šest sati slobodnog vremena uz računar, koji su izolovani od društvenih aktivnosti i druže se samo sa "virtuelnim" prijateljima.
– Već sam radio sa onima koji su zavisni od drugih bolesti, a na ideju da pokrenem ovako jedno savetovalište došao sam gledajući prijatelja koji ima problema sa tim. Naime, šetali smo jednog dana i on je iz čistog mira poželeo da na ulici udari čoveka koji ga nervira, kao i da sedne da vozi motor, iako to ne zna. Kada sam ga pitao zbog čega to radi, rekao je da je ubeđen da to može da radi kao što je video u igricama. Tada sam shvatio koliko je opasno to mešanje virtuelnog i stvarnog sveta – istakao je Radovanović.
Lečenje ove zavisnosti traje godinu dana i slično je kao kod zavisnika od alkoholizma, kockanja, ili narkomanije, a razlika je u tome što se od pacijenta ne traži da se u potpunosti odreknu računara.
Problemi sa hemoroidima, kičmom i vidom, depresijom, nesanicom, teškoće pri koncentraciji i pamćenju – neke su od posledica bolesti, a stručnjaci kažu da se zavisnici mogu prepoznati posebno po povećanoj agresivnosti prema najbližima. Radovanović upozorava roditelje da deci tada ne treba nasilno oduzeti kompjuter, već da je neophodno što više razgovarati i provoditi slobodno vreme sa svojom decom.
– Zovu nas i pitaju da li je možda reč o šali. Naš narod ne shvata koliko je ovo ozbiljan problem. Posle jednogodišnjeg lečenja, sledi druženje u klubovima samopomoći. Tretmani su preuzeti sa Zapada, jer kod nas zvanični podaci o broju obolelih ne postoje. U Americi su podjednako od računara zavisni žene i muškarci, više belci nego crnci i uglavnom obrazovani građani – objašnjava naš sagovornik.
Međutim, u prestoničkim kompjuterskim igraonicama i klubovima hiljade mališana i onih nešto starijih i dalje žive u virtuelnom svetu, ne želeći da priznaju da imaju problem i da im je teško da se odviknu od zurenja u monitor.
– Volim da se igram povremeno i ne mislim da sam zavisnik. Jednostavno rečeno, to volim, kao što neko drugi voli da izlazi i provodi vreme u kafićima. Upoznao sam mnogo drugara sa kojima razmenjujem taktiku i jedva čekam da dođem iz škole da nastavimo tamo gde smo stali – objasnio je Goran Đorđević, učenik završne godine osnovne škole.
Iako na prvi pogled u svim zdravstvenim ustanovama deluje kao da je već sve izmišljeno i da već postoji lečenje od svih vrsta zavisnosti, stručnjaci, ipak, pozivaju na oprez. Pretpostavlja se da će onog trenutka kada dođe do poboljšanja standarda doći i do stvaranja novih oblika bolesti – tenoreksije, odnosno zavisnosti održavanja kože tamnom, kao i zavisnosti od preteranog kupovanja, koje je u bogatim zemljama već poprimilo oblike epidemije.
Danijela Davidov
[objavljeno: 08.11.2006.]
