Izvor: Politika, 24.Jul.2012, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažno piće u originalnoj ambalaži
Neshvatljivo je da se prvo kontroliše onaj koji je oštećen i da se od njega zahteva dokaz da lažna roba koja se nalazi u ambalaži pod znakom njegove firme uopšte nije njihova. – Veće su šanse da naletite na običan špiritus nego na pravu voćnu rakiju
Otkako je počela kriza i prodaja alkoholnih pića je opala. To ne znači da se smanjila i učestalost falsifikata žestine. Lažni „Rubinov” vinjak je samo jedan od brzo otkrivenih na tržištu, a niko nema tačne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podatke koliko se takvih vrsta pića nađe u prodavnicama. Još 1998. godine je zloglasna „zozovača” potrovala četrdesetak ljudi, ali država i dalje ne uspeva da obuzda nelegalnu proizvodnju. Ni zvanični proizvođači nisu sistemom kontrole kvaliteta primorani da nude isključivo visokokvalitetnu robu, sumnjaju u organizacijama za zaštitu potrošača.
– Za sada lažni vinjak pravi neko ko se igrom slučaja razume u proces, jer koristi rafinisani etanol poljoprivrednog porekla u koji dodaje boje. Problem će nastati kada proizvodnjom falsifikata počnu da se bave oni kojima su metil-alkohol i etil-alkohol isto. Onda ćemo ponovo dobiti „zozovaču”– kaže Miroslav Jovanović, savetnik generalnog direktora kruševačke fabrike „Rubin”.
Samo u proteklom mesecu „Rubinove” patrole su lažni vinjak našle u okolini Beograda, u Stepojevcu, Barajevu i Vrčinu, zatim u Loznici, Petrovaradinu i Stajićevu. Falsifikate su otkrivali ne samo na pijacama i buvljacima, već i u privatnim prodavnicama. U radnje najčešće stižu preko dobavljača koji isporučuju lažne flaše zajedno sa originalnim „Rubinovim” pićem, pa ni trgovac, ni potrošač ne mogu da ocene koji je od njih pravi, objašnjava Jovanović. Prepoznavanje na prvi pogled je onemogućeno i time što su se prevaranti dosetili da iskoriste prazne, već upotrebljene boce „vinjaka”, u koje toče lažni proizvod.
– Da su posredi falsifikati, naši ljudi su lako utvrdili na osnovu oznaka na etiketama, kao i po akciznoj markici koje ne pripadaju seriji onih što ih koristimo. Svako ko proba ovo piće jasno može da oseti razliku, ali treba napomenuti da se lažni pravi od etil-alkohola, što znači da nije otrovan. Jedini savet potrošačima jeste da se snabdevaju u proverenim prodavnicama – poručuje Jovanović.
Rezultati ispitivanja slučajnih uzoraka sa rafova u maloprodaji su poražavajući, potvrđuje i Branko Nešić, predstavnik Udruženja proizvođača prirodnih voćnih rakija „Najjači ukusi Srbije”.
– Ispostavlja se da mnoga pića koja se nude pod imenom rakija uopšte to nisu. Aktuelni Zakon o rakiji je na snazi već dve godine, ali se ne primenjuje. Po njemu, rakijom se mogu nazivati samo pića u kojima je alkohol voćnog porekla, a veliki deo proizvoda na tržištu tako nešto uopšte ne sadrži, već je reč o industrijskom etanolu – naglašava Nešić.
Kazne za divlje proizvođače su toliko male da im se isplati da rade na „crno”, jer im je manji trošak da plate kaznu za kršenje zakona, nego da se registruju – navodi Nešić.
Zbog falsifikovanja proizvoda, napominje on, najčešće stradaju oni čiji je brend zloupotrebljen, a ne falsifikatori.
– Neshvatljivo je da se prvo kontroliše onaj koji je oštećen i da se zahteva dokaz da lažna roba koja se nalazi u ambalaži pod znakom njegove firme uopšte nije njegova – kaže Nešić.
„Rubin” je, tako, po nalogu inspekcije morao da dokazuje da falsifikovani „vinjak” nije izašao iz njihovih pogona, a za to vreme radnje u kojima je nađen lažni neometano su radile.
Na neodgovornost države žale se i u Nacionalnoj organizaciji za zaštitu potrošača (NOPS). Njima je inspekcija, kaže Goran Papović, predstavnik te organizacije, obećavala da će im pomoći u „češljanju” i malih prodavnica i podruma pića, ali nikada to nisu učinili.
– Upozoravali smo inspekciju na lažne rakije, koje su se takvim pokazale u ispitivanjima u akreditovanoj laboratoriji, ali one nikada nisu povučene sa tržišta. Umesto od voća, mnogi prave rakiju od melase kukuruza. Alkohol razblaže destilovanom vodom i dodaju uvoznu aromu, dok domaću šljivu, dunju i ostale voćke nema ko da otkupi – kaže Papović.
Falsifikati su problem za poznate brendove, ali bi građane više trebalo da brine što je sumnjiv i kvalitet pića koje na tržište izbacuju legalni proizvođači – smatra Papović.
– Veće su šanse da naletite na običan špiritus nego na pravu voćnu rakiju. NOPS je naručivao istraživanja uzoraka pića većih kompanija i rezultati su često bili katastrofalni. Tražili smo od njih da nam dostave sastav pića kako bismo mogli da ga objavimo na našem sajtu i tako pomognemo potrošačima da razluče ono što bi trebalo da je istinski kvalitetna roba od falsifikata, ali nisu prihvatili. Zašto, zaključite sami – kaže Papović.
Pre nego što puste neko piće u promet, proizvođači moraju da pošalju uzorke na ispitivanje u akreditovanu laboratoriju, gde se robi koja prođe testove izdaje uverenje o ispravnosti. Taj sertifikat, međutim, ne govori mnogo o kvalitetu pića.
– Po propisima, voćna rakija mora da sadrži određen procenat metanola. Ali, on se može sipati u običnu rafinadu i onda takav bućkuriš opet prođe ispitivanje. I metanol se može fingirati tako što se u etanol sipaju razni dodaci. Laboratorija, takođe, ne može ni da proveri da li je piće koje je proizvođač deklarisao kao staro sedam, deset ili dvanaest godina zaista toliko dugo odležalo – upozorava Branko Nešić.
-----------------------------------------------------
Rakija od grožđa i vina
Pravi „Rubinov” vinjak dobija se destilacijom vina, sa sadržajem alkohola između 67 i 70 odsto. Odležava nekoliko meseci do nekoliko godina (zavisi od kvaliteta destilata) u 11.750 hrastovih buradi, čija je zapremina po 500 litara. Potom se meša sa posebnom vodom, pakuje i prodaje. Vinjak iz kruševačke fabrike je rakija od grožđa i vina. Proizvodi se od 1957. godine. Na tržište se godišnje plasira između 4,8 i 5,5 miliona litara.
------------------------------------------------------------
Inspekcijska kontrola u 2011. godini
* 1.600 kod proizvođača
* 4.457 u prometu
* 403 u veletrgovinama
* 1.463 u maloprodaji
* 1.881 u ugostiteljskim objektima
* 710 na zelenim pijacama
Van prometa stavljeno je 242.396 litara vrednosti 44.273.000 dinara, aoduzeto je i uništeno 2.356 litara u vrednosti 1.074.000 dinara. Podneto je233 prekršajne prijave, 49 privrednih prestupai šest krivičnih prijava.
----------------------------------------------------------------------
Kontrola u prvom polugodištu ove godine
* 506 u proizvodnji
* 2.119 u prometu:
* 65 u veletrgovinama,
* 614 u maloprodaji,
* 1.074 u ugostiteljskim objektima,
* 366 na pijacama.
Van prometa stavljeno je 1.918 litara alkohola i alkoholnih pića u vrednosti od 3.142.000 dinara, a oduzeto i uništeno 533 litra alkoholnog pića u vrednosti 518.000 dinara.
--------------------------------------------------------------------
Utvrđivanje geografskog porekla
U slučaju žestokih alkoholnih pića od pomoći bi bilo utvrđivanje geografskog porekla, kao što je to učinjeno sa vinom, gde je situacija, tvrdi Branko Nešić, daleko uređenija. Kvalitet žestokih pića može da se prepozna i po ceni. Litar prave voćne šljivovice u maloprodaji nije jeftiniji od hiljadu dinara.
– Sve zavisi od toga kakav je rod ali, ako se izračuna prosek, proizvodna cena ove rakije, koja je najčešća kod nas, iznosi oko tri evra. Tome se dodaju ambalaža i etiketa koje koštaju oko 500 dinara. Sa svim porezima, reklamiranjem i drugim troškovima ta suma dostiže oko deset evra. Kod kajsijevače, viljamovke, a naročito dunjevače, ove sume su još veće – napominje Nešić.
M. R. B. – V. V. – N. B.
objavljeno: 24.07.2012
