Izvor: Politika, 26.Maj.2010, 11:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kulturno blago prodato kao sirovina za livnice

„Dečak sa krčagom” sa Čukur česme i golubovi iz fontane „Buđenje” pronađeni u džakovima. – Jedan od osumnjičenih za krađu priveden, a biće podneta i krivična prijava i protiv trgovca koji je kupio ukradenu robu

Jednog od osumnjičenih za koje se pretpostavlja da je učestvovao u krađi skulpture „Dečak sa krčagom” sa Čukur česme, golubova iz fontane „Buđenje” ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić” i bronzane ploče sa muzeja Vuka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Dositeja privela je policija. Priveden je i vlasnik otpada na Zrenjaninskom putu kome su lopovi prodali robu. On je posle razgovora pušten, a protiv njega će biti podneta krivična prijava. Krađe predmeta od bronze, mesinga, bakra i sličnih materijala postale su u poslednje vreme jedan od unosnijih poslova kojima se sakupljači sekundarnih sirovina bave.

– Polomljeni delovi „Dečaka sa krčagom” pronađeni su u radnji koja se bavi otkupom sekundarnih sirovina, kada smo obavili kontrolu ovog objekta. Pregledali smo radnju i pronašli dva džaka. U jednom je bila izlomljena statua „Dečaka sa krčagom”, a u drugom golubovi iz fontane. Iako radimo kontrolu ovakvih objekata, imamo dosta problema pri utvrđivanju činjenica o tome koja se roba tu prodaje. Vlasnici ili njihovi radnici ne napišu na računu koja je vrsta sirovine kupljena, već samo naznače, recimo, da je pazareno tri kilograma Cu (bakra) – objašnjava Uglješa Stešević, šef odseka za suzbijanje teških krađa.

Prema njegovim rečima, zakon vlasnike ovih objekata obavezuje da u slučajevima kada im neko proda „sumnjivu” robu ili im je ponudi obavezno pozovu policiju i prijave slučaj.

– To se, međutim, retko dešava i vlasnici kada otkrijemo ukradenu robu obično kažu da ne znaju odakle potiče. Kada neko donese bakar, onda možda ine može da se posumnja odakle je jer lopovi obično pretope kablove i isporuče ga u komadu. Kada, naprotiv, neko dopremi deo spomenika ili kandilo onda kupac mora da se zapita za poreklo robe i prijavi to – ističe Stešević.

Preprodajom predmeta od metala obično se bave sakupljači sekundarnih sirovina. O njima, se, tvrdi šef odseka za suzbijanje teških krađa, ne može govoriti kao o organizovanim bandama, već više o ljudima koji se isključivo bave samo tom vrstom pljačke.

– U ovim grupama ima i maloletnika. Lopova koji donose „sumnjive” sirovine nema mnogo i vlasnici otpada ih uglavnom dobro poznaju. Cilj kradljivaca je brza zarada. Njima je bitno da poharaju što više robe. Kilogram bakra košta oko 300 dinara, bronza i mesing su od 160 do 170 dinara, olovo i aluminijum oko 60 dinara, gvožđe 11 i 12 dinara, dok se za lim dobije oko deset dinara – kaže Stešević.

Preprodaja ovih metala i legura vodi se kao prikrivanje i za takvo delo sledi novčana kazna ili zatvor do tri godine. U slučajevima da vrednost pokradenih predmeta prelazi milion i po dinara, zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

– Da bi se prekinula ova vrste trgovine, važno je da se kradljivci i preprodavci sankcionišu na efikasan način – napominje Stešević.

Za sada, prema nezvaničnim informacijama, većina otpada radi na „divlje”, pa je teško utvrditi ukupan broj stovarišta na teritoriji prestonice. Retko se govori o uredbama i dokumentaciji koja je potrebna da bi neki ovakav objekat poslovao kao legalno i uredno registrovana firma i koliko njih poseduje uredno pribavljene papire.

Da se novi Zakon o upravljanju otpadima, usvojen prošle godine, uz neke izuzetke, uglavnom ignoriše dokazuje i činjenica da većina pokradenih predmeta koja su se našli na „crnom” tržištu nikada nije pronađena. U javnosti se već neko vreme može čuti da ih u Beogradu kontroliše tri puta manje inspektora, nego što bi trebalo. Duž Zrenjaninskog puta, Ibarske i Savske magistrale i drugih važnijih putnih pravaca sve je više ovih stovarišta na kojima završava metalna roba.

– Kada ugledamo da je neko doneo delove šahta, telefonske i strujne kablove, odbijamo da otkupimo te predmete. Zadržavamo uglavnom stare cevi, odbačenu žicu i ostatke bele tehnike, proizvode za koje ne postoji sumnja da su kradeni – objašnjava jedan od vlasnika otpada na Zrenjaninskom putu, čiji je „kolega” iz susedne firme od sakupljača sekundarnih sirovina otkupio razbijenu skulpturu dečaka sa Čukur česme.  

B. Vasiljević – N. Belić

[objavljeno: 26/05/2010]

Nastavak na Politika...