Izvor: Politika, 09.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krstarenje rekama čeka strance
Stiglo mnoštvo rezervacija za turizam na Dunavu i Savi, ali se upućeni pribojavaju otkazivanja zbog ekonomske krize
Putnici su ispunili katamaran na noćnom krstarenju Savom i Dunavom, ali gazda nije zadovoljan. Niko od gostiju nije rezervisao mesto, nego su ih dobili na promotivnoj akciji koja traje otkako je zbog ekonomske krize poseta opala. Besplatan ulaz je jedini siguran način da se privuku posetioci čije su rupe u džepovima dublje od Dunava. Za njih gazda izvozi manje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čamce, dok veliko, luksuzno plovilo zvrji na keju prazno kao brod duhova, dok ga bogatije društvo ne iznajmi za neku posebnu proslavu.
– Ni ono što zaradimo na piću i hrani nije dovoljno da bi nam se isplatilo. Radimo za budućnost, mamimo ljude da bi dolazili češće kada budu imali novca. Imamo barem upola manje gostiju nego prošle godine, kada je takođe bilo loše – priča vlasnik, koji je želeo da ostane anoniman.
U Turističkoj organizaciji Beograda kažu da ove godine očekuju 20 odsto više izletnika na rekama ali, pošto su rezervacije načinjene pre šest meseci i više, „u vreme kada se još moglo”, verovatno će mnoge posete biti otkazane. Na osnovu rezervacija za naredna dva meseca, vlasnici „Danuvija” očekuju bolju godinu, ali to neće biti teško s obzirom na to da je prošla sezona bila izuzetno slabo posećena.
– Uzdamo se u Univerzijadu i pojačan priliv stranaca koji predstavljaju između 70 i 80 odsto naših gostiju. Vrhunac sezone je u maju i junu, ali verujemo da će oni zbog Univerzijade nastaviti da dolaze i u julu – objasnio je Petar Bogdanović, menadžer.
Luksuzniji brodovi, poput „Danuvija”, imaju bolje šanse da privuku one čije džepove ni kriza ne može da isuši. Stranci bi mogli da izvuku sezonu, budući da je Amerikanaca i Engleza bilo oko 600 među 694 turista, koji su se prevezli beogradskim rekama u prvom mesecu sezone. Navala Nemaca, koji su lani predstavljali trećinu stranih gostiju na rekama, tek se očekuje. Glavnini srpske populacije u ovakvim ekonomskim uslovima teško da će krstarenja rekom postati navika. I stranci su, uostalom, već zimus počeli da otkazuju rezervacije, kako se požalio naš anonimni sagovornik. Otkako je ušao u posao pre nekoliko godina, trajalo je dugo dok gosti nisu počeli da pristižu da bi se sada ponovo izgubili.
– Loše se radilo na promociji rečnog turizma. Nemamo šta ni da pokažemo gostima niti su nam na raspolaganju pristaništa da imamo gde da ih iskrcamo – objašnjava on.
Kampanje koje TOB vodi da bi popularisao rečni turizam mnogo su agresivnije nego ranije, primećuju naši sagovornici, ali marketing nije dovoljan bez dobre rečne infrastrukture. Da postoji više pristana i da investitori imaju više novca, krstarenja rekom ne bi bila ograničena na razgledanje iz daljine. Izletnici bi se iskrcavali na više mesta gde bi ih očekivale razne vrste provoda. I grad bi ubirao veće prihode jer naplaćuje svako vezivanje, odnosno pristajanje broda u skladu sa dužinom plovila i brojem putnika.
– Umesto turističke ponude, obalama se šire industrijska postrojenja koja zagađuju reke, zarđale i napuštene barže i gomila đubreta. Stranci ne mogu da poveruju da smo tako zapustili priobalje – priča Nenad Ranđelović iz firme „Metro na vodi”.
Jedino mesta za uživanje na rekama sada su splavovi, takođe vidno pustiji otkako nas je snašla besparica. Dok katamaran klizi pored hotela „Jugoslavija”, gazda jadikuje nad ispražnjenim klubovima na vodi, znajući da je to simptom loše posete koja se odražava i na njegov posao. Njegovi gosti za to vreme razgovaraju kao da nisu na reci, nego u običnom kafiću na obali i ne osvrću se prema providnoj najlonskoj ceradi koja ih odvaja od spoljašnjosti, sem kada im njihov domaćin skreće pažnju na dobro poznata mesta, poput Kalemegdana i Hrama Svetog Save.
– Malo šta ima da se pokaže sa reke. Grad nije osvetljen pa da krstareći možete da ga osmatrate. Osim nekoliko mesta koje su svi domaći gosti obišli bezbroj puta, noću nema šta da se vidi – kazao je Ranđelović.
On i njegov kolega navode da su u posao uložili velike pare, u šta je lako poverovati videvši plovila, i da im se još nije isplatilo. Posle investicije u gradnju čamaca i brodova, gomilali su se i troškovi održavanja i marketinga, na koje odlazi i ono malo prihoda koji je tek počeo da nadolazi kada ih je kriza sasekla.
V. Vukasović - M. Luković
[objavljeno: 10/05/2009]
