Izvor: Blic, 11.Mar.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko su lepa toliko su i opasna
Ma koliko drveće u gradskim uslovima života bilo korisno neophodno i lepo, pad divljeg kestena u Ulici Koste Glavinića pokazao je da ono istovremeno predstavlja i veliku opasnost za prolaznike. „Zelenilo" kao ni bilo koja druga institucija u zemlji ne poseduje uređaj koji sa sigurnošću utvrđuje koliko je deblo trulo iznutra. Pošto je bezrazložno sečenje stabala krivično delo, procedura za njihovo uklanjanje užasno je komplikovana.
Divlji kesten koji je rastao u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kući Jakšića, po najlepšem mogućem vremenu iznenada se srušio zato što je bio potpuno truo. Obzirom da je stablo bilo visoko oko 20 metara, široko više od pola metra i nalazilo se u dvorištu porodične kuće samo pukom srećom nikoga nije ubilo. Kesten je od 2001. godine pod zaštitom države, što znači da o njemu brinu „Zelenilo", Zavod za zaštitu prirode, Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Sekretarijat za komunalne poslove.
„Zelenilo" prihvata krivicu
- Zastarelim uređajima i metodama koje korstimo utvrdili smo da je deblo trulo, ali nismo znali koliko. U septembru smo tražili mišljenje Zavoda za zaštitu prirode da li da ga uklonimo. Pretpostavili smo da postoji opasnost da se kesten sruši. Dobili smo mišljenje Zavoda da ga i dalje održavamo Prihvatamo deo odgovornosti jer nismo imali oštar stav da će to drvo pasti, iako smo se plašili da će se to desiti - kaže Vladimir Bogićević, tehnički direktor „Zelenila".
Zahtev za seču stabla podnosi se gradskom Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove. Na njihov nalog na teren izlazi gradska komisija inžinjera hortikulture. Na osnovu mišljenja ove komisije, Sekretarijat izdaje rešenje Opštini, a ona „Zelenilu Beograd". Bez takve procedure, svaka seča stabla je krivično delo. Od pet inžinjera hortikulture u komisiji iz svakog sekretarijata je po jedan, a ostali su iz „Zelenila". Međutim, i u Zavodu i u Sekretarijatima su nas juče upućivali samo na „Zelenilo" jer je njima povereno održavanje drveta. Gradska komisija izlazi na teren samo po zahtevu, a juče u Sekretarijatu za stambene poslove nismo dobili odgovor da li je neko od njih tražio da inžinjeri odobre seču kestena u kući Jakšića.
Da bi se ovakve situacije izbegle, „Zelenilo" je pre nekoliko meseci zatražilo od Šumarskog fakulteta da napravi elaborat za svako stablo u gradu. To znači da će svako drvo u Beogradu dobiti svoju „ličnu kartu". Ovo je za sada urađeno samo za drvorede u Bulevaru kralja Aleksandra.
Uređaji mnogo koštaju
Najstarije drvo u Beogradu je hrast lužnjak na Cvetnom trgu.
- U Beogradu ima oko 50 stogodišnjih stabala i uglavnom su sva pod zaštitom države. To znači da svako od njih ima poseban program održavanja. Ekipe „Zelenila" drže sva stabla pod kontrolom, međutim neke stvari se jednostavno ne mogu uočiti samo vizuelno. Da bi se ispitala starost jednog drveta mora da se „uđe" u njegovo deblo, što nije nimalo jednostavno - kaže Hranislav Milanović, inženjer „Zelenila".
Ipak da može i drugačije pokazali su prošle godine Italijani. Na inicijativu glavnog inžinjera „Zelenila" Ljubomira Popare napravljena je prezentacija savremenog uređaja koji sa sigurnošću otkriva kakva je unutrašnjost debla.
- Uređaj „tomograf" radi na bazi mehaničkog otpora. Što je otpor veći, stablo je zdravije. Tamo gde je trulo, stablo pruža manji otpor. Na kraju se dobija kriva slična EKG-u kod čoveka koja se očitava na monitoru ili na traci. Jedan takav uređaj košta do 6.000 evra - kaže Bogićević.
Pošto je Zelenilo javno preduzeće, uređaji nisu mogli da se nabave odmah posle prezentacije. Neophodno je proći sve potrebne procedure, od usvajanja budžeta do organizovanja međunarodnog tendera, jer u zemlji ne postoji niko ko proizvodi takvu spravu.
Prema rečima Bogićevića „Zelenilo" bi u narednih dva meseca trebalo da dobije prvi tomograf. Tada ih očekuje najveći posao, ispitivanje stanja 67.000 stabala koliko ih, samo u drvoredima, ima u Beogradu. Da je „Zelenilo" imalo ove uređaje, verovatno bi još pre godinu dana znali da je divlji kesten „zreo" za seču, tim pre što se nalazi na klizištu. Obzirom na to ostaje nam da se nadamo da neko od oko 100.000 stabala, koliko ih ukupno ima u gradu, neće pasti nekome na glavu.
Krošnja od 19 metara
Pretpostavlja se da je najstarije drvo u Beogradu Hrast lužnjak na Cvetnom trgu. Zaštićen je pre 27 godina. Visok je 25 metara, obim krošnje mu je 19 metara i zauzima ukupno 2,83 ara. Na mestu gde se sada nalazi, posle seče šume napravljena je pijaca i prva samoposluga u Beogradu i Srbiji.
Stogodišnjaci
1. Hrast na Cvetnom trgu
2. Kesten Jakšića na Senjaku
3. Dud u Takovskoj
4. Platan kod Miloševog konaka
5. Hrast u Topčiderskom parku
.jpg)
