Izvor: Politika, 02.Dec.2012, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko se seli, taj se (ne) veseli
Ekonomska kriza umanjila je obim posla i agencijama za selidbe. – I u eri interneta, reklama „od usta od usta” u ovom poslu i dalje najbolja preporuka
Skraćeni zimski dan možda im smanjuje satnicu, ali za radnike koji obavljaju selidbe uvek ima posla. Pretpostavka da ko želi da se preseli to najčešće obavlja pre najhladnijeg godišnjeg doba, prema iskustvu kompetentnih sagovornika, nije sasvim utemeljena na činjenicama.
Jer, nikad se ne zna kad će kamion >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za transport stvari morati da se uposli. Uslovi za poslovanje nisu sjajni jer je kriza suzbila prodaju stanova, koji se, zbog besparice, manje i grade.
To su razlozi zbog kojih je, kako kaže Bojan Dimitrijević iz firme „Selidbe Beograd”, smanjen obim posla za profesionalce iz te struke. On opovrgava i drugo rasprostranjeno predubeđenje – da žitelji novoizgrađenih beogradskih naselja umeju da široko odreše kesu i počaste ekipu koja im obavi transfer nameštaja i pokućstva.
– Selili smo i stanare u „Belvil” i „Stepu Stepanović” na Voždovcu, ali u takvim situacijama prihod se smanjuje jer žitelji tamošnjih novih stanova mahom kupuju i nov nameštaj, koji im dostavljaju iz fabrika – kaže Dimitrijević.
Dodatna okolnost koja ne ide naruku onih čijim se rukama transportuju peći, klaviri, kućni ljubimci i još štošta jeste samoorganizovanost „hroničnih podstanara”, među kojima su najbrojniji studenti. Da bi uštedeli, akademci često sami prazne stare i pune nove nastambe, a iznajmljuju jedino prevoz od „tačke A do tačke B”.
Firme za selidbe rado prihvataju i takve ponude, nadajući se da će se bar dobar glas o njima dalje proširiti. Jer, iako se u 21. veku takva preduzeća oglašavaju i na internetu, reklama „od usta do usta” je i dalje nezamenljiva, kažu sagovornici „Politike”.
I to što prihvataju da prevezu pokućstvo u bilo koje doba noći ili dana – pod uslovom da je preseljenje blagovremeno najavljeno, a ne „sad za odmah” – moglo bi da se pripiše borbi za mušterije. Ali, i praktični faktori igraju ulogu: selidba u centru grada lakše se obavlja po mraku, kad mine saobraćajna gužva.
Razlozi zbog kojih se vodi ljuta bitka za klijente jesu i cene usluga, koje se godinama ne menjaju. Svesni da bi „korigovanje cenovne politike” bilo dodatni atak na potencijalne mušterije, transporteri drže „zamrznute” tarife. Tako u okolnostima rasta evra, čak i kad se zaređaju „tezge”, profit opada u poređenju sa periodom od pre dve, tri godine.
Na pogodbu oko cene utiču mnogi faktori: daljina lokacije zbog benzina koji treba potrošiti, sprat na koji treba preneti stvari, ali i da li stranke žele da se zaštiti nameštaj – pod uslovom da to nije obavezna stavka u cenovniku agencije, što ume da se desi.
– U slučaju da žele da ga zaštite, mi garantujemo za bezbedan transport. Ako ne žele, čine to na sopstvenu odgovornost. Takođe, unutar grada razdaljina ne utiče suštinski na cenu jer nismo mi taksi prevoz – kaže Dimitrijević.
Osnovna usluga, prema rečima Jasmine Krupežević iz agencije „Profesional 011”, košta od 12.000 do 15.000 dinara, na području Beograda. U tu cifru ulaze iznajmljivanje vozila i radne snage, uz demontažu, montažu i zaštitu kabastih i drugih stvari.
– Ako treba transportovati i stilski nameštaj, koji zahteva bolju zaštitu, cena može da se popne i do 20.000 dinara. Pakovanje sitnijeg inventara u kutije sa zaštitom – stiroporom, papirom ili folijom –dodatna je usluga koja staje od 150 do 200 dinara po kutiji. Jedna od posebnih usluga jeste skladištenje pokućstva koje, u zavisnosti od kubikaže, staje između 50 i 150 evra za mesec dana – navodi Krupeževićeva i dodaje da kad ima mnogo posla agencija kojom rukovodi angažuje i radnike posredstvom omladinske zadruge.
Poslovična „spremnost” naših ljudi da sve rade u poslednji čas čini se da nalazi potvrdu u rečima Nikole Andrejića, vlasnika firme „Pakovanje&selidbe”. On kaže da je prethodnih sezona posla bilo i uoči Nove godine.
– Valjda ljudi žele da sve poslove završe na kraju godine. U januaru i februaru je najslabije jer se svi potroše posle praznika. Špic sezone je od marta do početka leta. Zimi obično ima manje posla – sumira Andrejić iskustvo, koje je sticao u agenciji specijalizovanoj za selidbe ambasada i diplomatskih predstavništava.
Sa njegovom tvrdnjom da su danas „na repertoaru” mahom selidbe manjih stanova i privatnih firmi saglasan je i Nebojša Delić, vlasnik „Delić transporta”.
– Usluge najčešće koriste prestonički podstanari, ali to su mali poslovi jer im obično prebacimo po nekoliko kutija i kesa. Retko kad se sele čitavi stanovi, poslednjih godina ljudi ostave većinu stvari na starim adresama ili ih podele prijateljima. Retko naiđe posao kao nekad sa deset tura za jednog klijenta – navodi Delić.
Od nezgodacija u poslu, naš sagovornik navodi da su ponekad zbog pretovarenosti i loše procene klijenata pucale kutije u kojima su mušterije želele da im se prebace stvari.
– Desi se nekad i da zbog nepažnje ne uradimo dobru procenu za vrednost selidbe, pa klijentima loše obračunamo. Onda je firma na gubitku, ali završimo posao po ugovorenoj ceni jer je greška bila naša. Događalo se i da klijenti telefonom ne navedu sve stvari koje treba da se prevezu, misleći da mogu da nas slažu. Kada dođemo na adresu oduzimaju nam vreme, ubeđujući nas da smo se dogovorili po drugoj ceni – zaključuje Delić.
„Dizajneri” slabo plaćeni
Mnogi sugrađani koji su poslednjih godina ostali bez posla počeli su da se bave selidbama misleći da je to lako i da je potrebno vozilo i nekoliko radnika. Ali, kako navodi Nebojša Delić, mušterije prepoznaju kada se neko profesionalno bavi tim poslom.
– Mi imamo nekoliko stalno zaposlenih mladića i nekoliko povremeno zaposlenih koji dolaze po preporuci. U nekim firmama za selidbu rade i po 12 sati dnevno za male plate, ali taj tempo se može kratko izdržati. To je težak fizički posao, ne može svako da se bavi time. Zato mi upošljavamo momke po pet-šest sati na dan ili otprilike po dve selidbe dnevno – kaže Delić.
Krevet „za broj kraći”
U želji da se što pre presele u novi stan, vlasnici često previde „geometriju”. Tako se dešava da radnici moraju da krevet popnu i unesu preko prozora jer se ispostavi da taj komad nameštaja ne može da prođe kroz vrata.
Prizemlje na spratu
Nesporazumi nisu retkost u poslu radnika za selidbe. Tako se dešava da stranke najave preseljenje u stan u prizemlju. A onda se ispostavi da je reč o – visokom prizemlju, na koje transport košta skuplje jer treba nositi pokućstvo uz stepenice.
Zbog kuce, dve selidbe u dva dana
Među zanimljivijim iskustvima u karijeri, Bojan Dimitrijević priseća se sugrađanke koju su njegove kolege jednog dana „doselile” na novu adresu i koja je već sutradan zatražila da je – vrate na dojučerašnju, sa sve pokućstvom.
Ispostavilo se da je preseljena stranka u novi stan, za koji je plaćala kiriju, bez znanja stanodavca dovela psa. Kad je istog dana gazda video ljubimca, rekao joj je da je prisustvo životinja zabranjeno, pa je nesuđena stanarka morala da se vrati odakle je došla.
Gde parkirati dostavno vozilo
Nevolje majstorima za selidbe stvara problem i to što njihovi kamioni nemaju obeležena mesta za stajanje u prometnim ulicama. Zbog toga dolazi do nesporazuma sa komunalnom policijom, koja im traži dozvolu o obavljanju posla sa dostavnim vozilom.
Ovakvi problemi teško su rešivi jer još ne postoji strukovno udruženje agencija za selidbe koje bi ih zastupalo pred zakonom.
Dimitrije Bukvić, Dejan Aleksić
objavljeno: 02/12/2012
