Izvor: Blic, 05.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan balkon za utehu
U ovom kraju sve je na dohvat ruke. Razne radnje, piljarnice, banke, pijaca... a ima i mirnih ulica, sa lepim trotoarima, drvoredima i ponekim tragom prošlih vremena koji je odoleo betonu, priča naš poznati vajar i akademik Nikola Koka Janković, dok smo sa njim šetali oko Botaničke bašte.
U šetnju po Jevremovcu, kraju po kome je nazvana i Botanička bašta, krećemo iz Šajkaške ulice, u kojoj akademik Janković živi već 27 godina.
- Kad sam se doselio ovde >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Šajkaška ulica je ličila na pravu malu oazu koja je podsećala na staru Profesorsku koloniju. Nije bila prometna, kuće su bile prizemne i imale su prelepe balkone. Od toga je ostao samo jedan balkon od kovanog gvožđa na prvoj kući u ulici - seća se naš vodič i sagovornik.
Ta kuća sada nosi broj 15, jer je Šajkaška ulica potpuno promenila svoju fizionomiju. Niži brojevi postoje, ali za njih retko ko zna jer je ulica prekinuta blokom zgrada i tržnim centrom. Akademik Janković je to otkrio birajući svakog dana druge ulice kojima će da prođe, na putu do svog ateljea i nazad.
Do Bajlonijeve pijace, akademik nekoliko puta zastaje. Prva stanka je ispred jedne od najposećenijih gradskih pivnica , „Stare Hercegovine", kultnog mesta za one koji vole opuštenu atmosferu i jela koja su vekovima bila oličenje zdravog života.
- Dobra je to kafana i volim sa kumom da svratim u nju na pivo. Moj otac je držao kafane, pa sam zato za njih nekako vezan. Najlepše u „Staroj Hercegovini" je što može da se poruči pola porcije - priča Nikola Janković.
A onda, naš sagovornik skreće pored livnice „Skulptura" u kojoj je nekada počinjao dan, mirnom i zelenom Carigradskom ulicom.
- Bila je to najveća livnica na Balkanu, a imala je i galeriju. Godinama sam svako jutro prvo u nju dolazio. Svi su me znali i sa vrata su stavljali kafu. A onda mi je, jednog dana, momak na vratima zatražio legitimaciju. Dao sam mu je, završio posao i više se tu nisam vraćao - seća se Koka Janković.
Usporavajući pored nekih starih i novih zgrada da bi, po ko zna koji put pručio neki njihov detalj, i zavirujući u poneko dvorište, akademik stiže i do „Tri lava", pekare otvorene 1912. godine sa najboljim hlebom u kraju. Iako u njoj odavno nema drugih peciva, još uvek se oseća miris buhtli. Kako kaže akademik, pekara je dobila ime po tri brata koja je drže. Ipak, mnogima iz ovog kraja se više sviđa da veruju da je pekara tako nazvana jer je jedan od braće imao hrabrosti da uđe u kavez u kome su se nalazila tri lava koja su pripadala nekom cirkusu.
„Jevremovac" po kraljevom dedi
Prva Botanička bašta podignuta je 1855. godine u dvorištu Konaka knjeginje Ljubice. Na molbu srpskog prirodnjaka Josifa Pančića 19 godina kasnije preseljena je na kraj Dunavske ulice. kada se Dunav 1888. godine izlio, ta bašta je potpuno uništena. Tada je kralj Milan Obrenović poklonio gradu imanje na kome se danas nalazi Botanička bašta, uz uslov, u znak sećanja na njegovog dedu Jevrema T. Obrenovića, bude nazvana „Jevremovac".
Beleg na Terazijama
Šetnja sa akademikom Jankovićem je bila toliko prijatna da smo stigli čak do Terazija i njegove skulpture koja ispred „Komercijalne banke" stoji kao spomen na petoricu obešenih 1941. godine. Ta skulputura je beleg i trebala je da bude postavljena, kao što su bili i obešeni, na sred Terazija. Međutim, ostrvo na kome je trebala da stoji, odavno ne postoji, a drugo mesto za nju nisu mogli da nađu.
