Izvor: Politika, 24.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I lek i reč
Oznaka "crveno" za dežurnog lekara Hitne pomoći znači uzbunu i hitno upućivanje lekarske ekipe, od čije brzine i stručnosti zavisi život pacijenta
U Beogradu ovih dana izgleda da samo asfalt ne traži pomoć – on se valjda prepustio tropskoj vrućini i gotovo istopljenim gumama automobila. Ali, ni približno "uzavrelim" točkovima sanitetskih vozila koja zaista život znače. Međutim, u kol-centru Hitne pomoći, mnogo poznatijem 94, temperatura se ne meri Celzijusovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skalom već brojem poziva, koje ovih vrelih dana primaju dežurni lekari, a koji su u neprestanom porastu.
Donkihotovskoj borbi građana sa tropskom vrućinom svakodnevno pomaže 18 ekipa koje čak i do 50 puta dnevno pruže pomoć na ulici, a mnoge i vrate u život. "Pao je na ulici, ne diše dođite brzo", "Nema vazduha, guši se", "Saobraćajna nezgoda ima povređenih", "Polomila je nogu" najčešći su i svakodnevni vapaji upućeni lekarima na koje oni ne ostaju ravnodušni ne samo u profesionalnom već i u ljudskom smislu.
Iako su telefoni neprestano zvonili i sve ekipe maksimalno bile angažovane, zaposleni u Hitnoj pomoći, u pauzi između poziva i intervencije, stigli su i da razgovaraju sa novinarima "Politike" i da budu sjajni domaćini. Dok razgovaramo sa dr Željkom Bajić, načelnicom smene, koja je u ovoj zdravstvenoj ustanovi već 27 godina, čekajući prvi "crveni" poziv da izađemo na teren sa ekipom, Neša, jedan od dispečera, donosi piće i uz osmeh dodaje: "Uzmite, osvežite se, nemojte da nam i vi dehidrirate". I već u sledećem trenutku odgovara na poziv i strpljivim glasom objašnjava pacijentu šta treba dalje uraditi.
– Samo u toku jednog dana ima između 2.000 i 3.000 poziva, koliko žitelji Beograda i svi njihovi gosti okrenu broj 94, a lekar proceni kome treba hitno pomoći, a kome samo dati savet ili uputiti na neku drugu adresu. Oznaka "crveno" za dežurnog lekara Hitne pomoći znači znak za uzbunu i hitno upućivanje lekarske ekipe, od čije brzine i stručnosti zavisi život pacijenta. Ukoliko nakon primljenog poziva u kol-centru, seta pitanja i indeksa hitnosti, proceni da je pomoć i neophodna i urgentna, jedan od dežurnih doktora svrstava poziv u "crveno", što momentalno aktivira jednu od 18 ekipa. Naši lekari su dovoljno iskusni i stručni da odluče da li će poziv dobiti "samo" oznaku "žuto", odnosno manju hitnost i nešto kasnije proveravanje telefonom stanja pacijenta, jer i reč je lek, ili oznaku "zeleno", kada se građanin upućuje u drugu ustanovu ili mu se daje savet – objašnjava nam dr Bajić.
Kako kažu zaposleni, narod ko narod i kad ima temperaturu ili grip odmah po navici okreće 94 i uspaničen traži pomoć. Tako da, osim zastrašujućih, tragičnih životnih priča pacijenata i borbi za život, u dugogodišnjem iskustvu ovih lekara ima i smešnih i zanimljivih situacija.
– Događalo se da pozovu pacijenti i, na primer, pitaju uspaničeni: "Da li radi rendgen u Kosjeriću" ili da na naše pitanje: "Koje ste lekove uzimali?" Dobijemo odgovor "Kompleks be 92", ili "elektromicin" – objašnjava dr Bajić.
Sedamo u sanitetska kola i odlazimo sa ekipom Hitne, intervencija je na ulici. Na svu sreću, i naše veliko olakšanje, kako bi lekari rekli, lakša intervencija". Mladiću je pozlilo na ulici, uzrok je vrućina. Više tečnosti, odmora i neizlaženja bez preke potrebe i sve je sređeno. Eh, da je svaka intervencija takva...
Gordana Bašović
[objavljeno: 24.06.2007.]
