Izvor: Politika, 30.Jun.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrkanje – „ubica” bračne romantike
Staro je koliko i samo spavanje i nije pod kontrolom naše volje, pa mi na njega ne možemo uticati. – Ronhopatija (hrkanje) je najveće iskušenje za supružnike i statistike govore da je na listi uzroka raspada romantične veze na četvrtom mestu
Više od dve milijarde ljudi na svetu pati od problemasa hrkanjem, pojave koja se susreće kod oba pola, svih rasa i na svim kontinentima. Statistika pokazuje da je oko 60 odsto muškaraca i 40 odsto žena koji imaju više od 60 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sklono ovoj pojavi, a da je sindrom hrkanja dva do tri puta prisutniji kod pripadnika jačeg pola.
Kako ističe primarijus dr Novak Vukoje, otorinoralingolog i član Srpske akademije inovacionih nauka, pojava hrkanjaje u 10 do 15 odsto slučajeva prisutnai kod dece koja imaju od tri do šest godina. Uvećani krajnici su kod dece glavni krivac ovih smetnji, pa njihovim odstranjenjem tegobe prestaju, što nije slučajsa odraslima. Ova pojava ako se ne preduzme lečenje traje do kraja života, sa tendencijom pogoršanja. Tada obično ostavlja posledice na druge organe i sisteme.
– Misli se da su distribucija masnog tkiva i hormonalni disbalans odgovorni za to. Hrkanje je proglašeno za drugu bučnu neprijatnost koju proizvodi ljudski organizam. Staro je koliko i samo spavanje i nije pod kontrolom naše volje, pa mi na njega ne možemo uticati. Kada se pojavi, znak je opstrukcije takozvanih gornjih partija vazdušnog puta. Primarni faktor za nastanak hrkanja je narušen vazdušni put od nosa do dušnika. Za hrkanje kažemo da je uobičajno, ali ne i normalno. Ono je najveći „ubica” mirnih spavaćih soba. Zbog njega su propali mnogi inače uspešni brakovi. Iz toga se da zaključiti da je hrkanje zapravo bolest bračnog partnera, bolest slušaoca, sunovrat romantike, ponor za svaku idilu, ali i krajnji test koliko volite svog voljenog – istakao je dr Vukoje koji se problemom hrkanja i noćnog gušenja bavi više od dve decenije.
Dve trećine ljudi koji su suočeni sa ovim simptomom imaju telesnu težinu bar 20 odsto iznad normale. Postoji jasna korelacija između ugojenosti i hrkanja – što je vrat osobe širi, problemi su sve veći.
– Gotovo da i ne znam ženu koja ne tvrdi da njen životni saputnik barem ponekadzahrče. Zapravo, sve češće se i muškarci žale da njihove supruge „testerišu”. Istina je da žene ređe hrču i da je buka koju pri tome proizvode znatno manjeg intenziteta nego kod muškaraca – objašnjava dr Vukoje.
Ronhopatija (hrkanje) najveće je bračno iskušenje i statistike govore da je za raspad romantične veze ono na četvrtom mestu. Žene, čiji partneri notorno hrču, takođe su se žalile da nisu zadovoljne ljubavnim životom sa njima. Jedno ispitivanje u Americi koje je obuhvatilo permanentne hrkače i takozvane apneičare (pauze u disanju), sa aspekta seksualnosti, pokazalo je da je oko 25 odsto odraslih, starijih od 30 godina, bilo nezainteresovano za ljubav usled smanjenog libida ili impotencije. Došlo se do zaključka da je to češći razlog razilaženja među partnerima nego onaj bučni zvuk koji im onemogućava miran san – objasnio je dr Vukoje, koji je prvi u bivšoj Jugoslaviji operisao pacijenta koji je patio od notornog hrkanja i noćnog gušenja.
– Idealno rešenje za bučne spavače nije ni do danas nađeno. Medicina još nije pronašla „magični” lek koji bi pacijentu trajno rešio problem. Kao prvo preporučuje se redukcija telesne težine i njeno dovođenje u normalu, izbegavanje obilnih večera i prevelikog konzumiranja pića, izbegavanje sedativa i sredstava za spavanje, uz fizičko vežbanje i šetnje, spavanje na strani sa uzdignutim uzglavljem. Kod osoba koji muziciraju u svakom položaju i poziciji tela, pa čak i kada spavaju na stomaku tretman iziskuje primenu određenih sprava i naprava ili hirurškog rešavanja problema. Dentalne proteze koje pomeraju donju vilicu prema napred i time drže otvorenim vazdušni put, mogu sprečiti hrkanje. Aparati koji pod pozitivnim pritiskom ubacuju vazduh u pluća se prvenstveno koriste kod apneičara i prestavljaju najbolju opciju nehirurškog tretmana ovih pacijenata. Dok ih pacijent koristi imaju efekta, a kada prestanu sa upotrebom, stanje se vraća na ono kao pre tretmana. Pitanje intolerancije na njih je takođe jedan od problema koji im smanjuje kredibilitet. Najbolji hirurški rezultati se postižu maksilo-mandibularnom ostetotomijom, to jest pomeranjem gornje i donje vilice prema napred. „Rez za miran san” kod mnogih još ostaje kao najidealnije rešenje za „tihu noć” – dodao je dr Vukoje.
--------------------------------------------------------
Učestali udesi i nesreće
Analizirajući učestalost hrkanja u odnosu na vreme spavanja nađeno je da je ono najprisutnije u periodu između 22 i 24 sata, kao i u jutarnjim časovima između četiri i šest sati, što je vezano za ciklus sna. Neki vid poremećaja disanja u toku sna ima 30 odsto osoba koje pate od povišenog krvnog pritiska. Kod ljudi koji imaju ovaj problem znatno je prisutnija učestalost saobraćajnih udesa i povreda na radu.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 01.07.2013.
.jpg)
