Izvor: Glas javnosti, 02.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrabrost gasi vatru
Dok smo sa hrabrim vatrogascima obilazili prostorije Vatrogasne spasilačke brigade, (VSB), u 13 časova i 21 minut začuo se znak uzbune. Sa razglasa stiže upozorenje: "posada tehničkog vozila na svoja mesta". Nije prošao ni minut, a vozilo sa četiri vatrogasca, komandir i električar bili su spremni za pokret. Uz zastrašujuću rotaciju uputili smo se ka Slanačkom putu gde je došlo do saobraćajne nezgode. Stigli su za svega pet minuta i na trotoar izvukli automobil "dačija" , koje je "zagrlilo" >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << banderu.
Vatrogasna spasilačka brigada pokriva sve gradske opštine sa 16 stanica od kojih je jedan vatrogasni brod na reci. Prema dosadašnjim podacima broj intervencija u poslednje 23 godine se udvostručio. Slaviša Karadžić, zamenik komandanta, kaže za Glas da u Beogradu najviše intervencija ima u stanicama na Zvezdari, Voždovcu, Zemunu i Košutnjaku.
Od ovih hrabrih momaka koji spasavaju ljudske živote saznajemo da, kada dođe do intervencije, vatrogasci uvek idu u paru. Nikada ne idu liftom, što se preporučuje i za građane. Građani najčešće, prilikom požara, steknu pogrešno mišljenje o vatrogascima jer najčešće vide napolju "neke" merdevine, a ne vide šta se dešava unutar prostorija gde je došlo do paljenja.
- Sugrađani imaju pogrešnu sliku o nama, jer previše gledaju filmove. Kada naši vatrogasci sednu u kamion svesni su toga da neće naići na ništa dobro. Dok jedna ekipa gasi požar, druga spasava građane. Iako nam sada posao otežavaju sigurnosna vrata, zbog kojih u stan ulazimo preko terasa, nema intervencije u gradu koju mi ne možemo da rešimo - objašnjava Miloš Majstorović, šef smene.
Jedan od problema koji muče Vatrogasnu spasilačku brigadu su lažne dojave i uznemireni građani koji prijave požar, a ne znaju da kažu gde gori.
NEDOSTAJU VATROGASCI
Dvomilionski Beograd je sa 658 vatrogasaca daleko ispod evropskog proseka koji nalaže da je na 1.000 stanovnika potreban jedan vatrogasac. Uprkos tome, što ih ima malo, uspešni su u svakoj "akciji".
- Građani često, pre nego što pozovu 93, sami počnu da gase požar tako što otvore sva vrata, a ne znaju da se vazduhom samo širi požar. Tada je dovoljno samo tri-četiri udaha da čovek umire. Kada dođe do zapaljenja treba zatvoriti sva vrata, staviti vlažnu krpu na prag i čekati vatrogasce - rekao je Nebojša Knežević, komandir voda.
STATISTIKA
Ako se uporede podaci iz ove i prošle godine, vidi se da smanjen je broj intervencija u letnjem periodu.
- Ove godine u julu je bilo 586 intervencije, a u istom periodu prošle godine 1.100. Prošle nedelje bilo je 179 akcija, a mesečno se desi od 400-500 intervencija. Do 18. septembra ove godine intervenisali smo 4.029 puta - rekao je Mile Jovičić, komadant Vatrogasne spasilačke brigade Beograd.
Tokom 1985. godine bilo je 1.384 požara i 2.250 intervencije. Kao posledica bombardovanja, 2000. je bilo čak 4.669 intervencija, 17 poginulih i 230 povređenih. U 2007. godini bilo je 4.292 požara i 5.564 intervencije ukupno. Od toga tri eksplozije, 313 tehničkih intervencija, 364 tehničke intervencije u saobraćaju, 45 lažnih dojava, devet uviđaja i 94 usluge.
U prestonici je sve više intervencija, a vatrogasaca, uprkos konkursu, nedovoljno. Na pomolu su i 22 nove stanice koje će znatno olakšati posao hrabrih momaka.
- Veliki broj ljudi u VSB se penzioniše a prijem novih ljudi ne može da pokrije taj nedostatak, tako da Beogradu nedostaje vatrogasaca. Tehnika i oprema koju koristimo je sve bolja. Nedavno smo dobili jedno vozilo za gašenje i spasavanje sa visina, odnosno hidrauličnu platformu sa 54 metra. U planu je izgradnja 22 nove vatrogasne stanice. Zbog brzog stizanja do intervencije treba nam više manjih stanica. Naš rad otežava i saobraćajni kolaps na ulicama. Iako neki vozači imaju volju da se sklone kada čuju rotaciju, drugi nemaju kulturu ponašanja u saobraćaju - priča Karadžić.
Adrenalin i hrabrost je jedino što je potrebno da bi ste bili u ovom poslu. Nebojša Knežević, komandir voda, kaže da mu ovaj posao nije dosadio iako se njime bavi od 1987. godine.
- Nikad čovek ne može biti apsolutno ravnodušan na situaciju sa kojima se suočava, pogotovo kada je neko dete u pitanju. Pre 13-14 godina ugušilo se dete bez mnogo dima. Spavalo je u krevetu pored grejalice. Dok je mama bila kod komšinice, ćebence se zapalilo. Ono što je interesantno to je da se taj prekrivač nije ceo zapalio, već pola sa pola metra - ispričao je Knežević.
Do požara najčešće dolazi zbog nepažnje građana koji ne razmišljaju o posledicama. Zimi požar izazivaju grejna tela i elektroinstalacije koje su rađene pre 20 godina ili neočišćeni dimnjaci.
- Dosta zapaljenja se dogodi u kuhinji kada domaćice odu kod komšinice na kafu a ostave šerpu na šporetu. Mnogi misli da se naše usluge naplaćuju. Očigledno je da ima neinformisanih ljudi, zato se trudimo da edukujemo decu po školama, da ih naučimo da čuvaju sebe i svoju okolinu - zaključuje Karadžić.
