Izvor: Press, 15.Avg.2010, 06:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroj bez groba
Prošlo je skoro sedam decenija od poslednjeg leta narednika Milutina Petrova, pilota koji je poginuo braneći Beograd. Olupina aviona i njegovo telo nikada nisu izvučeni iz dunavskog mulja, iako je poznato mesto pada
Narednik Milutin Petrov, pilot Šestog lovačkog puka Kraljevine Jugoslavije, poginuo je 6. aprila 1941. godine nakon vazdušnog okršaja sa nemačkom eksadrilom. Njegov avion je pao nasuprot zemunskog Gardoša, na levoj obali Dunava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << gde i danas leži zariven u rečno dno. Duboko pod vodom, u kabini uništene letelice, ostalo je i telo nesrećnog avijatičara. Iako je mesto pada locirano, svi pokušaji da se avion izvadi, a pilot dostojno sahrani do sada nisu dali rezultata.
Priča o hrabrom vojniku bez groba je, zapravo, priča o savremenim vitezovima koji su prihvatili neravnopravnu borbu, vinuli se u nebo i odleteli u legendu! Samo tokom prvog ratnog proleća stradalo je 137 naših pilota, a braneći nebo iznad Beograda poginulo je deset avijatičara. Nažalost, niko od ovih vazduhoplovaca nije proglašen za narodnog heroja, što dovoljno govori o odnosu posleratnih vlasti prema njima. Pripadnost komunističkom pokretu, očigledno, bila je važnija od vernosti otadžbini.
Prema rečima dr Vidoja Golubovića, dobrog poznavaoca prošlosti Beograda, jedan od retkih tragalaca i istraživača herojskog čina naših vazduhoplovaca bio je Petar Bosnić, pokojni istoričar naše avijacije. Zahvaljujući njemu mnogi detalji iz tih prvih akcija, pokušaja i zaludnog truda da se spreči razaranje prestonice i ubijanje njegovih žitelje, otrgnuti su od zaborava. Štaviše, njegovim zalaganjem je i locirano mesto pada Petrove letelice, ali svi pokušaji da se njeni ostaci izvuku iz zagrljaja Dunava prekinuli su novi rat i nova razaranja.
Sedam na jednog
- O svojim nalazima Bosnić je najpre upoznao stručnjake Arheološkog odeljenja univerziteta u Ljubljani, a potom i britanske kolege iz Bratforda - priča nam Golubović. - Englezi su već tada, sredinom osamdesetih godina prošloga veka, imali razvijen sistem magnetometrije, na osnovu čega je u blizini ekonomije u Crvenki, nasuprot zemunskog Gardoša, i locirana metalna olupina čija se težina procenjivala na oko 750 kilograma. Imajući u vidu sećanja očevidaca, ali i podatak da je motor njegovog aviona „dajmler benc DB 610" težio oko 730 kilograma, nije bilo teško pretpostaviti da je reč upravo o letelici našeg narednika. Hronični nedostatak sredstava, a još više početak ratova u bivšoj Jugoslaviji odložili su nameru istraživača da se olupina izvadi iz rečnog mulja, a posmrtni ostaci pilota dostojno sahrane.
Golubović podseća da se tog 6. aprila, kada je usledilo i najžešće razaranje glavnog grada, moćnoj nacističkoj eskadrili suprotstavila „šačica" hrabrih avijatičara, koji su više puta uzletali u toku dana. Na desetak jugoslovenskih letelica ustremilo se čak 70 neprijateljskih lovaca, a pauza u vazdušnim atacima skoro da i nije bilo. U svom poslednjem, trećem uzletu, oko pola četiri po popodne prvog ratnog dana Milutin Petrov se zauvek vinuo u nebo.
Znak za vazdušnu uzbunu, koji je najavio poslednji dnevni napad na Beograd, dat je tačno u 15 sati i 30 minuta. Nemačkoj eskadrili, koju je činilo 49 lovaca, suprotstavlja se desetak naših aviona koji poleću iz Krušedola, sa Fruške gore. Neprijateljsku formaciju su presreli iznad ušća Tise u Dunav i tom prilikom obaraju dve, a teško oštećuju tri nacističke letilice. Možda bi se ovaj napad završio i potpunim uspehom naše avijacije da Nemcima, u odsudnom trenutku, nije pritekla u pomoć lovačka eksadrila iz Rumunije. U borbi sa znatno moćnijim neprijateljem teške gubitke je zadobila i jugoslovenska avijacija. Poručnik Bojan Presečnik je ranjen i morao je prinudno da sleti, oštećen je avion i poručnika Otmara Lajha, ali su najgore prošli potporučnik Dobrica Novaković i narednik Milutin Petrov, koji se iz ove akcije nisu vratili.
Nije jedini na rečnom dnu
Prema rečima Vidoja Golubovića, Petrov nije jedini pilot koji je završio na dnu beogradskih reka. Mutne vode pored Ade Huje i danas kriju telo avijatičara Branislava Todorovića, ali su male šanse da će se i njegove kosti ikada izvući na površinu. Pored Ade Čibuklije vekuje i saveznički avion „liberator", oboren 1944. godine, sa koga su stručnjaci Muzeja vazduhoplovstva uspeli da skinu elisu i motor, ali ne i eksplozivni teret koji je nosio. Zemunski i višnjički alasi tvrde da su se godinama posle rata, pri niskom vodostaju, mogli videti ostaci ovih letelica, ali su godine i dunavski pesak, očigledno, učinili svoje. Pomeo ih je protok vremena, baš kao što nestaje i sećanje na hrabre pilote kojima se otadžbina ni grobom nije odužila.
.jpg)
