Izvor: Politika, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gumenim čamcem do Crnog mora
Dvojica Zagrepčana na vodenom putu od oko hiljadu i po kilometara zadržali se u Beogradu četiri dana
Plastične boce pune benzina, vesla, alat, lične stvari, malo hrane i dve-tri tanje knjige stale su u žuti, gumeni čamac s motorom kojim su se dvojica Zagrepčana otisnula na put dug oko hiljadu i po kilometara. Hrvoje Ivančić i Tito Trojak krenuli su pre dve nedelje, a do Suline u Rumuniji, gde se Dunav uliva u Crno more, nadaju se da će stići početkom avgusta. Posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << četiri dana provedena u Beogradu, što im je dosad najduže zadržavanje, juče su nastavili put.
– Sedeli smo jednog dana, šalili se i padne nam na pamet da bismo mogli čamcem da stignemo do Crnog mora. Svi su nas odmah u tome podržali, dopala im se naša ideja iako su bili pomalo sumnjičavi – ispričao je Hrvoje, dvadeset trogodišnji apsolvent istorije. Kaže da se nisu posebno pripremali za avanturu. Čamac koji im je sada jedina kuća, star je dvadeset godina i nisu ga mnogo platili. Nazvali su ga "grana" po nadimku svog prijatelja koji je pred početak krstarenja pao s bicikla i ostao nepokretan. Tito dodaje da su boravak u Beogradu proveli u druženju sa prijateljem na Velikom ratnom ostrvu.
Na dosadašnjem putu jedina smetnja su im bili komarci koji su ih pratili u zaveslaj. Istina, ni administracija im nije išla na ruku. Noću jedan od njih spava, dok drugi bdi kao na vojničkoj straži. Kad stignu do odredišta, prodaće gumeni čamac. U šali kažu da će mu i cena tada biti viša, a nadaju se i da će neka televizija otkupiti film koji će usput snimiti. Kući će se vratiti autostopom.
Put Rumunije nastaviće i brojni turisti čiji su brodovi ovih dana usidreni u beogradskom pristaništu. U Pograničnoj policiji i Kapetaniji kažu da ih je juče bilo najviše. Zastave Italije, Francuske, Nemačke, Holandije vijore se sa brodova, dok se turisti posle obilaska grada vraćaju da bi nastavili krstarenje.
Sredovečna Amerikanka u žurbi reče da je prvi put u Beogradu i da joj se grad veoma dopao. Klodina i Bristol iz Francuske došli su na venčanje prijateljice koja već dve godine živi u našem glavnom gradu. Poslednjeg dana boravka hteli su da sa broda vide njegove lepote.
– Nismo mogli da pretpostavimo da je grad ovoliko lep. Iznenađeni smo. Ali, ne dopada nam se što su fasade zapuštene i oronule. Ljudi ovde vole noćni život i uživaju u provodu. Svakako ćemo našim prijateljima reći da dođu i vide Beograd – opisali su svoje utiske.
Turisti su uglavnom stariji ljudi koje u šali zovu "hokejaši", zbog štapova pomoću kojih hodaju.
Ivica, penzioner koji radi kao turistički vodič, kaže da su stranci znatiželjni i da postavljaju pitanja o istoriji, svakodnevnom životu, platama.
– Svi su prijatno iznenađeni onim što vide zato što imaju drugačiju sliku o nama. Ne hvataju se brzo za novčanik i ne daju lako bakšiš, jer nisu navikli, sve im je plaćeno – dodaje Ivica koji je radni vek proveo u turizmu. Bolje sreće nisu ni prodavačice rukotvorina u okolini pristaništa. Kažu da stranci i ne pogledaju heklane stolnjake, a kamoli da pitaju za cenu.
A. Marinković
[objavljeno: 14.07.2006.]
