Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gledaj Moskvu, biraj Beograd
Ne dolaze strane firme zbog našeg tržišta, nego zbog izvoza, a sporazum sa Rusijom je prednost, kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište
Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom uticalo bi na povećanje srpskog izvoza, a razmeni sa svetom pogodovala bi i činjenica da je naša trgovina sa Rusijom u velikoj meri oslobođena državnih nameta.
Sa potpisom na oba dokumenta, prema rečima Aleksandra Stevanovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Centra za slobodno tržište, Srbija bi bila vrlo privlačna za strane ulagače.
– Sporazum sa Evropskom unijom je kao sertifikat koji celom svetu pokazuje da ste društvo sa kojim se valja družiti i zemlja u kojoj se isplati investirati. Da ne bude zabune, ne dolaze strane firme u našu zemlju da bi nama prodavale svoju robu, jer smo mi vrlo mali i činimo samo 0,3 odsto tržišta EU. Srbija je privlačna zbog izvoza. Dokument iz 2000. godine sa Ruskom Federacijom, koji obezbeđuje relativno slobodnu trgovinu, osim niskog poreza na dobit, jeste naša prednost u odnosu na okruženje – uveren je Stevanović.
U Birou za saradnju sa Evropskom unijom Privredne komore Srbije nisu odgovorili na konkretno pitanje o tome koliko bi potpisivanje sporazuma sa evropskom dvadesetsedmoricom uticalo na povećanje srpskog izvoza. Iako bi, s obzirom na oblast kojom se bave, takvi podaci trebalo da budu azbuka njihovog posla, umesto odgovora, elektronskom poštom dobili smo definiciju ovog sporazuma i ukratko prepričane ekonomske efekte koje dokument izaziva.
A kad se zaviri u tabele srpskog izvoza, više od pola srpske trgovinske razmene obavi se za zemljama Evropske unije. Prema podacima Centra za naučno istraživački rad PKS, naš ukupni izvoz u 27 zemalja EU iznosi 4,935 milijardi dolara, što čini čak 55 odsto ukupnog izvoza. Uvoz je bezmalo duplo veći i prošle godine dostigao je sumu od 10,106 milijardi dolara, što čini 55,1 odsto ukupnog srpskog izvoza. Izvoz je prošle godine „skočio” za 33,7 odsto, a uvoz za 40,8 procenata. Sa druge strane, samo 5,11 odsto naše robe izveze se u Rusiju uprkos Sporazumu o slobodnoj trgovini. To znači da je naš izvoz u Evropu čak 11 puta veći nego razmena sa Ruskom Federacijom.
Posmatrano po robnim grupama, iz Srbije se u EU najviše izvoze valjani neplatinasti proizvodi (660,21 miliona dolara), bakar (296,38) i aluminijum (233,145 miliona dolara). Od Evrope najviše uvozimo putničke automobile, ulje od nafte i minerale, lekove, hartiju i karton. Loša je i činjenica da su najveći srpski izvoznici ujedno i najveći uvoznici robe iz Evropske unije. Tako se, primera radi, smederevski „Ju Es Stil” nalazi na prvom mestu na obe tabele srpske trgovinske razmene. Uvozno zavisni su i veliki izvoznici kao što je Valjaonica bakra „Sevojno”, „Vali i Loher elektro”.
Prema proceni Ministarstva finansija, izvoz u EU bi ove godine trebalo da poraste za 25,8 odsto, a uvoz za 20,5 procenta. Prema istoj projekciji izvoz bi 2009. godine trebalo da skoči za četvrtinu, dok se očekuje da uvoz poraste za 17,3 odsto.
Anica Nikolić
[objavljeno: 13/04/2008]
.jpg)
