Izvor: Politika, 04.Jul.2014, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaći granit umesto bračkog kamena na Stadionu Tašmajdan
Odluku da se ovom vrstom kamena oblože tribine aminovao je Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji se dugo protivio odstupanju od originalnog arhitektonskog rešenja
Tribine Stadiona Tašmajdan, zaštićenog spomenika kulture u okviru celine Stari Beograd, biće presvučene granitnim kamenom, saznajemo u Agenciji za investicije. Odluka da se baš ovom vrstom kamena oblože sedišta koja su pre šest decenija, kad je spomenik podignut, bila od bračkog kamena, doneta je, napominje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << investitor, u skladu sa mišljenjem stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, koji je ranije sugerisao izbor kamena krečnjačkog porekla. U agenciji preciziraju da će biti ugrađen domaći kamen. Sledi postupak javne nabavke, posle čega će se znati i cena po kvadratu. U agenciji navode da neće biti probijen finansijski ram predviđen za realizaciju druge faze radova na stadionu „Tašmajdan”. Inače, ugovorena vrednost adaptacije i sanacije celog kompleksa je 524.791.087 dinara, a radovi na gradilištu u Ilije Garašanina povereni su firmi „MBA Miljković”.
U agenciji podsećaju i na to da su u toku završni radovi u podtribinskom prostoru stadiona, namenjenom komercijalno-sportskom sadržaju. Trenutno se sređuju elektro, mašinske i instalacije za vodovod i kanalizaciju, kao i podloga za ledenu ploču. U toku druge faze obnove, koja je počela pre otprilike dva meseca, biće završeni i biletarnica i prilazni plato iz Ilije Garašanina.
Stručnjaci smatraju da granitni kamen kojim će biti obložene tribine ima zadovoljavajuća fizičko-mehanička svojstva. Ali, podsećaju i na neke njegove negativne karakteristike.
– Za tribine, koje su izložene sunčevim zracima, najbolji bi bio kamen karbonatnog porekla, krečnjak ili mermer, jer je svetlije boje, pa bi manje upijao toplotu. Granit, koji je tamniji, brže će se zagrevati, a poznato je da pojedine njegove vrste kada se zagrevaju više zrače gas radon koji je štetan po zdravlje – objašnjava geolog Zoran Đajić, predsednik udruženja „Kamen Srbije”.
---------------------------------------------------------------------------------------
Umesto predviđenih 15 meseci, obnova traje već dve i po godine
Rekonstrukcija tašmajdanskog kompleksa počela je u septembru 2011. i planirano je da bude okončana za 15 meseci. Čak je najavljivano da će krajem 2012. proraditi i legendarno klizalište. Predviđeno je da na stadionu bude mesta za 10.500 gledalaca – 7.500 na tribinama, a ostatak na terenu, kada se održavaju koncerti i slični skupovi. Prema najnovijim podacima, otvaranje stadiona moguće je tek u prvoj polovini 2015.
---------------------------------------------------------------------------------------
Krečnjak sa Brača, mermer iz Srbije, graniti iz Brazila, Indije, Italije
U toku odlučivanja čime obložiti obnovljeni stadion, u opticaju su bili graniti iz Brazila, Indije i Italije, ali su ponude odmah odbijene kao preskupe. Kvadrat ovih ploča koštao je od 100 evra do čak 250. Tadašnja komisija za izbor kamena i investitor su razmatrali i predloge da sedišta budu presvučena domaćim mermerom i granitom, ali je zaključeno da niti su dovoljno slični originalnom bračkom kamenu, niti ih ovdašnji kamenolomi imaju u potrebnim količinama. Na kraju je izvođač radova firma „MBA Miljković” sklopila ugovor sa „Spregom d. o .o.” iz Splita u septembru 2012. nakon što je gradska vlast odlučila da se tribine oblože bračkim krečnjakom vrste „avorio”. Na kraju je investitor odustao i od te ideje, ali konkretni razlozi nikada nisu navedeni. Prema jednoj verziji, za nabavku kamena iz Hrvatske nije bilo dovoljno novca, a prema drugoj, uvaženo mišljenje građevinskih stručnjaka koji su sve vreme upozoravali da je izbor bračkog krečnjaka loša zamisao, jer se pokazalo da nije toliko kvalitetan i da će ga kiše, vlaga, sneg, vetrovi brzo okruniti. Po trećoj opciji „bračkog raskida”, investitor je ustuknuo pred pritiskom javnosti da se u obnovi stadiona koristi isključivo kamen domaćeg porekla.
---------------------------------------------------------------------------------------
Stena dodatno zaštićena
Za „popravku” stene Tašmajdanskog masiva (prema parku) izdvojeno je dodatnih 21.688.652 dinara. Sa sporne stene majstori su najpre uklonili vegetaciju, stabilizovali je i usidrili u masiv da ne bi moglo da dođe do njenog pomeranja. Ona je potom zaštićena i od atmosferskih uticaja, ali je u međuvremenu (pre nekoliko meseci) iskrsao drugi problem – na njenom vrhu se pojavio nadsloj zemlje koji je po oceni stručnjaka mogao da postane nestabilan što je moglo da dovede do odrona zemlje, pa su sprovedeni dodatni radovi na njenoj zaštiti.
M. Brakočević
objavljeno: 04.07.2014.
.jpg)
