Izvor: Blic, 11.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đaci „promašili“ dobre škole
Đaci su, birajući u koju će se srednju školu upisati, paradoksalno, u širokom luku zaobilazili mnoge perspektivne smerove, popularno nazvane „zanimanja za 21. vek". Iako autoelektričara, mehatroničara, negovatelja ili tehničara hortikulture po završetku školovanja čeka siguran posao ili mogućnost školovanja na srodnim fakultetima, upravo za ova zanimanja ostalo je najviše slobodnih mesta.
Glavni „krivci" što su mnoga atraktivna zanimanja ostala nepopunjena u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvom upisnom krugu su škole i roditelji. Srednje škole nisu na adekvatan način promovisale nove profile, a roditelji i đaci se nisu potrudili, ni raspitali šta tek uvedena zanimanja nude i kakva je njihova perspektiva u Beogradu, kada se uzmu u obzir specifičnosti privrede u prestonici. Ne razmišljajući dugoročno, većina đaka se opredelila za trenutno najaktelnija zanimanja, pre svega u oblasti uslužnih delatnosti, dok budućnost leži u razvoju informatike, tehnike i ekologije.
Obaveštenja kasnila
Direktori škola priznaju da im marketing nije jača strana, ali ističu da je vreme da roditelji i đaci razbiju predrasude u vezi pojedinih zanimanja. Tako, Slobodan Prentić, direktor Mašinske škole „Radoje Lakić" kao zanimanje za 21. veka navodi autoelektričara, profil za koji je posle prvog upisnog kruga u ovoj školi ostalo 19 slobodnih mesta.
- Potpuno mi je apsurdno zašto se deca ne odlučuju za ovaj profil. Danas je svaki novi auto prepun elektronike, a kad automobil koji košta od 20.000 evra stane jer je elektronika „zakazala" vlasnik će izdvojiti po 500 evra da bi ga popravio. U ovom poslu nema prljavih ruku i rada u tunelu. Autoelektričari danas u servisima evropskih proizvođača automobila u Beogradu rade u belom mantilu, sa kompjuterskom opremom na otkrivanju kvara - kaže Slobodan Prentić.
Po rečima direktora Mašinske škole, krivac što su zanimanja mehatroničara ili tehničara za robotiku ostala nepopunjena krije se i u strahu od teških i zahtevnih predmeta. Prentić kaže da đaci na ovim smerovima moraju „dobro da zagreju stolicu".
Pogrešna motivacija
Sa sličnim problemima suočili su se i u Poljoprivrednoj školi PKB u Krnjači, gde su se za nov profil tehničar za holtikulturu u prvom upisnom krugu javila samo četiri učenika. Ovako malo interesovanje direktorka škole objašnjava neobavešćenošću đaka i roditelja jer u informatoru nije bilo podataka.
- Ovo je zanimanje budućnosti jer se bavi ekologijom i uređivanjem zelenih površina. Prema evropskim standardima svaka firma moraće da ima nekoga ko će biti zadužen za uređenje životne sredine. Mi imamo potpisane ugovore sa cvećarama, Botaničkom baštom, Garden centrom i drugim firmama gde će učenici ići na praksu i gde će moći da se zaposle nakon završene škole - govori Vera Jakšić, direktor Poljoprivredne škole PKB.
U Medicinskoj školi „Nadežda Petrović" u Zemunu, nemaju problema sa malim brojem zainteresovanih đaka, već sa pogrešnom motivacijom. Novo trogodišnje zanimanje za negovatelja, većina učenika vidi kao „nužno zlo" pošto nije upisalo željeni smer.
- Naša nacija je sve starija i vrlo brzo, biće velika potražnja za ljudima ove struke. Negovatelji imaju sužen domen rada u odnosu na medicinsku sestru. Vrlo lako mogu doći do posla u Domovima za stara i hendikepirana lica, a i privatna praksa će biti sve razvijenija. U Evropi je ovo jedno od najplaćenijih zanimanja, a taj trend će vrlo brzo doći i do nas. Na žalost, mladi odmah po završetku gledaju da se prekvalifikuju ,jer ne žele nikome da „služe" - kaže Olga Karašić, koordinator stručne nastave u Medicinskoj školi „Nadežda Petrović".
Prema njenim rečima, potrebno je da se na tržištu rada upišu neka nova zanimanja i u skladu sa tražnjom i plate. U oblasti medicine nedostaju profili koji bi obrazovali gerijatrijske i psihijatrijske sestre.
Svi bi hteli popularne
Maturanti su najviše konkurisali za zanimanja sa kojima se u Nacionalnoj službi zapošljavanja čeka na posao. Najviše najboljih učenika konkurisalo je ove godine za smer turistički tehničar, a među nezaposlenima ima 242 turistička tehničara. Za smer medicinske sestre takođe je veliko interesovanje, a na posao trenutno u Beogradu čeka 340 medicinskih sestara, kao i 169 ugostiteljskih tehničara, koje je po interesovanju svršenih srednjoškolaca bilo na petom mestu popularnosti.
Poslodavci traže znanje jezika i računara
Zanimanje bankarskog službenika i službenika osiguranja su potpuno nova i nemamo ih na evidenciji. Ali po tražnji koja vlada za tim profilom, rekla bih na posao neće mnogo čekati. Isto je i sa manje popularnim profilima negovatelja, tehničara hortikulture, mehatroničara i tehničara robotike. Trenutno poslodavcima nije toliko važno koju školu je ko završio, već da li kandidat zna strane jezike, rad na računaru i koliko je elokventan - kaže za „Blic" Branislava Poznanović, stručni saradnik u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Upis i u septembru
Osmaci koji se nisu upisali u „iz prve", u ponedeljak su popunjavali listu želja u drugom upisnom roku. Ako neko ostane neupisan, moći će 1. septembra da ode kod direktora škole u kojoj je ostalo slobodnih mesta i naknadno se upiše.
Preporuka iz Ministarstva
Preporučujem budućim srednjoškolcima da se okrenu zanimanjima iz oblasti nauke, tehnike i informatike, jer će u godinama koje slede tu najlakše naći posao, a i plate će biti veće nego u ostalim sektorima. Prilikom upisa treba obratiti pažnju na potrebe privrede u narednom periodu, a ne u datom trenutku - kaže za „Blic" Radovan Živković, zadužen za srednje škole u Ministarstvu prosvete.
Zapamtite ova zanimanja
-AUTOELEKTRONIČAR
-MEHATRONIČAR
-TEHNIČAR ZA ROBOTIKU
-TEHNIČAR HORTIKULTURE
-NEGOVATELJI
-GERIJATRIJSKE SESTRE
-PSIHIJATRIJSKE SESTRE
-SLUŽBENIK OSIGURANJA
