Izvor: Politika, 07.Dec.2009, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đaci najviše vole pire i pljeskavice
Komplet ručak 150 dinara u školskoj kuhinji. – U jelovniku punjene paprike, piletina i restovan krompir, gulaš, pasulj, podvarak, riba. – Više je malokrvne i gojazne dece a od ishrane zavisi i imunitet
Među osnovcima jedino najmlađi đaci u produženom boravku ručaju kuvana jela za vreme školskog dana. Obeduju u manje ili više sređenim ali čistim trpezarijama, po jasno utvrđenom meniju u koji roditelji imaju uvid. Za kompletan ručak dnevno izdvajaju oko 150 dinara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a u školskoj kuhinji ne služe slane i slatke grickalice i nekvalitetnu hranu.
Kuhinja sa trpezarijom Osnovne škole „Vladislav Ribnikar” preuređena je prošle godine. Obnovljeni su podovi. Opremljena je novim nameštajem, crvenim i plavim stolicama, okrečena u vedre boje. Direktorka osmoletke Snežana Knežević kaže da prostorija u kojoj školarci obeduju zadovoljava elementarne sanitarne i estetske standarde ali može biti i bolje uređena.
– Jelovnik je šarolik. Menja se svake nedelje i sa obračunatim energetskim vrednostima istaknut je na ulazu u školu da bi roditelji mogli da ga pregledaju. Od 1.150 osnovaca naše škole u trpezariji ruča 151 učenik prvog i drugog razreda. Menije su osmislili nutricionisti i prilagodili ih potrebama dece. A da se ona pitaju svaki dan bi jela pire i pljeskavice, jer to najviše vole – kaže Kneževićeva.
Obrok neizostavno sadrži supi ili čorbu. Paprikaš, spanać, punjene paprike, pohovana ili pečena piletina i krompir sa blitvom, đuveč sa mesom, gulaš, ćufte u sosu, podvarak, slatki kupus s junetinom, pasulj... smenjuju se na listi glavnih jela, a riba se obavezno servira jednom nedeljno. Zelena, od kupusa, krastavaca, cvekle ili neka druga sezonska salata je neizostavna. A za desert dobijaju voće ili domaće poslastice – štrudlu sa višnjama ili cimetom, čokoladni kolač, lenju pitu, žito sa orasima.
Potrebe trpezarija 68 prestoničkih osnovnih škola, sa najmanje 3.500 do više od 4.000 porcija dnevno opskrbi firma za ishranu i ugostiteljstvo „Lido”. U njenom sastavu posluju kuhinja, pekara, mesara, poslastičarnica.
– Specifični smo po tome što pakujemo pojedinačne porcije. Posude su hermetički zatvorene i hrana se u njima može podgrejati u mikrotalasnoj pećnici, ako je potrebno. U trodelnu se, recimo, servira pire, dinstani grašak i meso. Posebno se pakuju salata i kolač. Uz obrok ide i escajg za jednokratnu upotrebu – pojašnjava Elizabeta Cekić, dijetetičar nutricionista i zamenik direktora „Lida”.
Iz iskustva kaže da školarci nerado prihvataju spanać, kelj, dinstanu šargarepu a da se „dave” u pomfritu i pljeskavicama. Deca više jedu nego što zvanični normativi predviđaju pa su i đačke porcije veće.
– Veoma je važno da učenici imaju takozvani topli obrok, na koji se i kod kuće ponekad zaboravi. Najkorisnije bi bilo da ga čine supa ili čorba, parče mesa, ređe svinjskog a češće pilećeg, uz bareno povrće kao prilog. Za ručak je uvek dobrodošla salata. Posle obroka voćka. Tako izgleda kompletan obrok, bogat hranljivim materijama – objasnila je Ana Todorović, nutricionista doma zdravlja „Savski venac”.
Naglasila je da komponente i kvalitet ishrane diktiraju rast i pad imuniteta.
– Što je više minerala, vitamina, belančevina, ugljenih hidrata u hrani to je veća šansa da sačuvamo zdravlje. Treba izbegavati brzu hranu ili grickalice kao što su smoki i čips. Tako ćemo preduprediti gojaznost i anemiju. Deca su neretko malokrvna. U poslednje vreme sve više njih pati od prekomerne težine. Gojazna se slabo kreću, a i jedna i druga imaju manje energije i koncentracije za ispunjavanje školskih obaveza – napominje Todorovićeva.
-----------------------------------------------------------
Mlečna ili voćna užina
Anketiranjem roditelja đaka uglavnom se odlučuje o tome koja će užina biti zastupljena u školi. Prednost se, ipak, ne može dati ni jednoj ni drugoj.
– Voće je neizostavan deo zdrave ishrane prvenstveno zbog vitaminskog sastava i obilja vlakana koja pogoduju stomaku. Mleko je veoma hranljivo, puno belančevina, nezamenjivo u dečjem uzrastu jer obiluje takozvanim esencijalnim aminokiselinama koje su neophodne za rast i razvoj – razjašnjava Ana Todorović.
M. Simić
[objavljeno: 07/12/2009]
