Izvor: Politika, 18.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Divljaci" narušavaju bezbednost sistema
U prestonici izbrojano oko 21.000 bespravnih korisnika gradske vode. – Cena registracije priključenja na mrežu za kuću od 100 kvadratnih metara staje 30.000 dinara
Već niz godina nadležni iz "Beogradskog vodovoda i kanalizacije" muče muku sa sve većim brojem nelegalnih priključaka na vodovodnu mrežu. Prema najnovijim podacima, u prestonici je registrovano oko 21.000 takozvanih divljih priključaka. Stevo Savić, direktor Sektora prodaje u "Vodovodu i kanalizaciji", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže da u prigradskim naseljima ima još četiri-pet hiljada takvih priključenja na vodovodnu mrežu .
– Procenjuje se da u gradskom jezgru ima i desetak hiljada privrednih subjekata koji nisu prikačeni na gradski vodovodni sistem. Prvi korak za priključenje je podnošenje zahteva u našem preduzeću, a čekanja maltene uopšte nema – uverava Savić.
Kada sugrađani, koji imaju lokal u stambenom objektu, predaju zahtev za priključenje, po dobijanju saglasnosti za izvođenje radova ekipe ove komunalne kuće buduće korisnike veoma brzo priključuju na mrežu sa već postojeće vertikale u zgradi. Cena priključka za vodu tada iznosi najviše šest hiljada dinara, a ostali deo posla svodi se na održavanje i baždarenje vodomera, kojih zasad u prestonici ima 150.000.
U naseljima u kojima nije razgranata vodovodna mreža, već postoje unutrašnji ili lokalni sistem, situacija je nešto komplikovanija. Sugrađani se dovijaju na raznorazne načine, uglavnom, bespravno se priključujući na mrežu.
– Procedura o dobijanju priključka prilikom prelaska sa unutrašnje na gradsku mrežu ne razlikuje se bitno. Kad ugrađujemo individualni vodomer u zasebni objekat, kao što je recimo neka fabrika, onda se u cenu za novi priključak uračunava i kvadratura objekta – dodaje Savić.
Nadležni ističu da je u prethodne četiri godine u sistem uvedeno još 20.000 potrošača i to priključivanjem nelegalnih korisnika vode. Ostali takozvani divlji korisnici jedan su od glavnih uzroka enormnih računa. U "Vodovodu" tvrde da bespravne korisnike gradske vode, u najvećem broju slučajeva, komšije štite dodajući da bi svi trebalo da znaju da neovlašćena ugradnja ugrožava bezbednost sistema.
Ekipama "Vodovoda" veoma je teško da u nečijem dvorištu otkriju divlji priključak, jer radnici nemaju prava da ulaze na tuđe imanje, pa nelegalne spojeve uglavnom otkrivaju vizuelno ili uz pomoć detektora na metal. Iako u Beogradu ima puno "divljih" potrošača, neki od njih su, po svemu sudeći, baš preterali. Skloništa za vodomer su puna đubreta, a radnici često nailaze na domaćinstva u kojima nema takvog uređaja. Cevi su na neki način sakrivene, a mnogo ima i onih koji imaju legalan priključak sa vodomerom, ali su na cevima pre vodomera napravili "divlji" spoj. Novi legalni priključak, ipak, mora da bude urađen prema tehničkim propisima.
– Cena registracije vodovodnog priključka za objekat površine do 100 kvadratnih metara iznosi otprilike 30.000 dinara. Kazne za domaćinstva uglavnom se svode na isključenje vode. Posle toga nailazimo na drugi problem, to jest kako naplatiti vodu koju je domaćinstvo potrošilo ranije i ko zna u koliko dugom periodu. Prilikom registracije sugrađani su dužni da plate utrošenu vodu, a podaci potvrđuju da prosečna porodica potroši u proseku 25 kubika mesečno, odnosno 300 kubnih metara što je godišnji gradski prosek za jedno domaćinstvo – objašnjava Predrag Bogdanović, pomoćnik generalnog direktora za tehno-ekonomske poslove.
Radnici ovog preduzeća skoro svakodnevno pokušavaju da spreče nelegalno korišćenje gradske vode i stanu na put velikom broju građana, koji su se u tajnosti i bespravno priključili na mrežu. Bezbroj puta se dešavalo da posle isključenja iz gradskog sistema, nesavesni sugrađani ponovo poprave spoj za dotok vode. Oni koji odluče da kroz njihove slavine ubuduće teče gradska voda, najpre treba da legalizuju priključak za vodu.
--------------------------------------------------------------------------
Štednja vode
Žitelji brojnih prigradskih naselja, a donedavno i oni podno Avale, koristili su vodu u nenamenske svrhe. Iako ovih dana nema planiranih isključenja, u "Vodovodu" kažu da postoje brojni načini da se voda i dalje štedi. U slučaju nestašice, ljudi mogu da prikupljaju kišnicu kojom će kasnije navodnjavati zemljište ili mogu u iste svrhe da upotrebljavaju vodu kojom su oprali posuđe. U gotovo svim prigradskim naseljima postoje bunari iz kojih može da se koristi voda u razne svrhe. U ovom preduzeću naglašavaju da je zabranjeno alternativno korišćenje individualnih bunara za onaj deo instalacija koje su priključene na gradsku mrežu. Voda iz takvih bunara bi trebalo da se koristi van kuće, samo za navodnjavanje zemljišta ili napajanje domaćih životinja. Jedan od velikih problema "Vodovoda" su i gubici dragocene tečnosti zbog postojanja nelegalnih priključaka. Manji deo gubitaka predstavlja javna potrošnja, a značajan deo čine gubici koji nastaju curenjem vode iz cevovoda.
M. Brakočević
[objavljeno: 18.07.2006.]
