Izvor: Blic, 31.Dec.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvorica dečaka - heroji sa Voždovca
Svakodnevno se od odraslih mogu čuti kritike upućene mladima - „Vi ne umete da se družite, igrate, radujete, samo su vam kompjuteri i internet bitni. A, kako smo mi nekad uživali, brinuli o starijima, pomagali roditeljima..” Međutim, od 2. jula, kad su četvorica dečaka iz zapaljenog stana izvukli Danicu Milošević (73) i postali heroji Voždovca, svi mogu samo da im čestitaju i svojoj deci kažu - budite kao David, Savo, Nikola i Boban.
Požar u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stanu u Braće Jerković 78 izbio je 2. jula, oko 13 sati.
- Tog dana smo izašli ispred zgrade i igrali tenis. Nakon pola sata, pojavili su se neki dečaci koje nismo poznavali i počeli su da bacaju petarde. U jednom trenutku su otišli do zgrade u blizini i tamo nastavili, a mi smo se opet vratili tenisu. Međutim, odjednom smo videli da iz stana u niskom prizemlju izlazi dim. Ljudi su počeli da se okupljaju, ali su svi samo nemo stajali i posmatrali. Starica je došla do prozora i zapomagala, a crn gust dim je sve više izbijao iz njenog stana. Okupljeni su je nagovarali da skoči kroz prozor, međutim, ona to nije htela- priseća se osamnaestogodišnji Savo Žarić.
Savo je sa još dvojicom drugova, Bobanom Dašićem (21) i Nikolom Jovanovićem (17) prišao prozoru. U međuvremenu je dotrčao i njihov najmlađi drugar, David Pantelić, koji je tada šetao sa drugaricom.
- Znali smo da tu živi baka Dana. Pošto je park ispod prozora, kad god igramo fudbal pokucamo kod nje i zatražimo da nam napuni flašu vode. Uvek je bila ljubazna, draga, nikad nas nije grdila, pa čak i ako lopta udari u rešetke na prozoru. Često je sedela pored prozora i gledala šta mi radimo u parku i smejala se - priča David Pantelić i pokazuje prozor gde je živela Danica Milošević.
David je prvi utrčao u zgradu u Ulici braće Jerković 73. Počeo je da lupa na vrata i začuo je da unutra neko kašlje i da traži pomoć. Četrnaestogodišnji David nije ni znao koliko je opasno da otvori vrata zapaljenog stana, jer usled naglog dotoka vazduha može doći do eksplozije. To je znao najstariji među njima, Boban Dašić, koji studira Zaštitu od požara na fakultetu „Tehnikum Taurunum”, pa je uhvatio Davida i izveo ga iz zgrade.
- Znao sam koliko je opasno, pa sam drugarima i sebi nakvasio majice, da se ne bi pogušili. Tada smo ponovo sišli do stana i lupali na vrata, ali mnogo jače, jer je dima bilo sve više. Starica je otvorila, ali je bila potpuno uplašena i ošamućena. Počela je da traži ključeve da zaključa stan, tražila je papuče, ogrtač, uopšte nije htela da izađe iz stana. Jedva smo uspeli da je izvedemo, ali pošto se jedva kretala bilo je zaista teško da je izvučemo uz stepenice. Kad smo izašli iz zgrade vatrogasci i Hitna pomoć su već bili stigli i preuzeli su baka Danu. Tek tada sam osetio strah i drhtavicu - priča najstariji heroj Boban Dašić.
Danica Milošević je tog dana primljena na Toksikološko odeljenje Vojnomedicinske akademije, a stan u kom je živela gasilo je deset vatrogasaca, ali je na nesreću potpuno izgoreo.
Sedam meseci nakon ovog hrabrog podviga, četvoricu dečaka i dalje svi na ulici prepoznaju, a u školama ih predstavljaju kao najbolje primere.
- Nekoliko dana nakon tog požara, otišao sam u Banju Vrujica. Sedeo sam u parku i prišla mi je jedna baka. Pitala me da li sam ja taj, zbog kog je ona zaplakala kad je čula šta smo uradili. Rekao sam da jesam, ali da nije to baš kako televizija prikazuje, da nije bilo toliko strašno. Otišla je do prodavnice i kupila mi čokoladu, video sam da joj je bilo drago što me videla - priča David Pantelić.
Od kad su Danicu spasli iz plamena, Bobana Dašića svi zaustavljaju na ulici, pijaci, prodavnici, kako bi im ispričao kako je sve bilo.
- Tih prvih mesec dana sam priču ponovio nekoliko stotina puta. Nikad mi nije bilo teško, jer mislim da svi treba da postupe isto kao mi, to je ljudski. Da se sutra dogodi isto, opet bi uradili kao i tog dana. Kad smo mi utrčali napolju je bilo bar deset starijih ljudi, koji su mnogo jači od nas, ali niko nije hteo ni da priđe. Moramo jedni druge da pomažemo, a ne da samo stojimo i gledamo kad je neko u nevolji - objašnjava Savo Žarić.
