Izvor: Glas javnosti, 11.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena tek na petom mestu
Polovina anketiranih svakoga dana prelazi iz jednog dela grada u drugi radi kupovine, dok čak 43 odsto ispitanika zbog nabavke hrane i pića napušta svoj deo grada i odlazi na teritoriju Novog Beograda. Više od 50 odsto ispitanih u kupovinu hrane i pića odlazi automobilom. Potrošači u Beogradu su relativno zadovoljni brojem i veličinom objekata i ponudom u sektoru hrane i pića, tako da su dali ocenu 3,71 od maksimalne 5.
Ovo su podaci iz „Strategije razvoja trgovine grada Beograda“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << (Naučno-istraživačkog centra Ekonomskog fakulteta u Beogradu) koja je juče predstavljena u Starom dvoru. Prof. dr Stipe Lovreta, rukovodilac i redaktor projekta, rekao je da su u fokusu istraživanja bili finalni potrošači i da je anketirano 2.000 ljudi u Srbiji, od čega 900 Beograđana.
NA JEDNU PRODAVNICU 130 BEOGRAĐANA
U Beogradu, prema podacima iz decembra prošle godine, postoji 12.865 maloprodajnih objekata. Na jedan prodajni objekat dolazi 130 stanovnika. U Beogradu, po glavi stanovnika, dolazi 0,68 kvadrata prodajnog prostora, dok u Budimpešti ima 1,6 kvadrata, a u Beču 1,4. Učešće vodećeg trgovinskog lanca „Delta Maksi grupe“ u ukupnom maloprodajnom prostoru namenjenom prodaji prehrambenih proizvoda i ostalih visoko obrtnih proizvoda svakodnevne potrošnje je u 2006. iznosilo 34,52 odsto (maksimalna granica je 40 odsto).
STRATEGIJA ČEKA SKUPŠTINU
- Strategiju razvoja trgovine trebalo bi da usvoji novi saziv Skupštine Beograda, dok su u pripremi još dve nove strategije, privrede i turizma - rekao je Zoran Alimpić, v. d. gradonačelnika.
SAJAM SAMO U PARTNERSTVU
Produktivnost rada u trgovini na malo u Beogradu je oko tri puta niža u odnosu na trgovinu na malo u Evropskoj uniji. Beogradu nedostaje velika i moderna veletržnica za promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Za privredu Beograda i ukupnu privredu Srbije veliki značaj u budućnosti treba da odigra Svetski trgovinski centar. U fazi svojinske transformacije Beogradskog sajma ne bi bilo dobro da država digne ruke od njega, odnosno trebalo bi da se uzmu u obzir modeli javnog-privatnog partnerstva - rečeno je prilikom predstavljanja Strategije razvoja trgovine u Beogradu.
Čak 29 odsto ispitanika lojalno je „svojim trgovcima“ odnosno ima trgovinu u kojoj stalno ili uglavnom kupuje, dok blizu dve trećine anketiranih potrošača pozitivno ocenjuje dolazak strane konkurencije u sektoru maloprodaje. Zanimljiv je podatak, kako je rekao prof. dr Lovreta, da je cena tek na petom mestu kada se odlučuje o mestu kupovine.
Potrošačima je mnogo važniji kvalitet ponude i odnos trgovaca prema potrošačima, kao i ambijent. Takođe, ubedljivo najbolju poziciju u svesti potrošača na nivou grada Beograda ima kompanija „Maksi“ koja je u više od 55 odsto slučajeva kod potrošača bila najpoznatija trgovina za robu svakodnevne potrošnje.
Prilikom definisanja istraživanja za potrebe „Strategije“, imalo se u vidu da je Beograd najveći urbani i potrošački centar Srbije i da u bliskoj budućnosti treba da postane snažan i moderan trgovački grad jugoistočne Evrope.
Trgovina je ključni segment finansiranja razvoja i gradskog budžeta. U trgovini Beograda zaposleno je blizu 100.000 osoba, što čini oko 30 odsto od ukupnog broja zaposlenih u trgovini Srbije. Skoro sve kompanije, bilo domaće ili strane, prvo su otvarale svoje moderne objekte u Beogradu, a zatim u drugim gradovima Srbije.
Strategija razvoja trgovine je nastala zbog potrebe da se planski i ravnomerno razviju svi delovi Beograda.
