Izvor: Politika, 13.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carstvo životinja
Vrt danas poseduje 276 vrsta životinja, sa više od 2.000 primeraka
Zoološki vrt juče je proslavio 70 godina postojanja. Najviše zasluga za otvaranje 1936. godine ima Vlada Ilić, tadašnji gradonačelnik. On je tada poslao Aleksandra Krstića, inženjera, u Pariz i Minhen da bi po ugledu na ove metropole napravio zoološki vrt na Kalemegdanu, gde su u to vreme carevali korov i kupina. Na istorijat ovog deci omiljenog izletišta mnogobrojne goste je podsetio Vuk Bojović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktor "Beo zoo-vrta", i istakao da pored mnogobrojnih osporavanja "Vrt dobre nade" opstaje već sedam decenija.
– U svetu su zoološki vrtovi vodeće ustanove koje su u istoj ravni sa bibliotekama, pozorištima, operama. U Beogradu na njegovo čelo, posle Drugog svetskog rata, ljudi su postavljani po kazni. Promenio sam 11 gradonačelnika, a dobro sam sarađivao samo sa dva – Aleksandrom Bakočevićem i Nebojšom Čovićem. Zaposleni u Zoološkom vrtu su uspeli da, uprkos svemu i uz mnogo ljubavi, entuzijazma i malo para, od krastave žabe naprave princa – objasnio je Bojović pred mnogobrojnim gostima, među kojima su bili i Mlađan Dinkić, ministar finansija, i Dragan Petrović, predsednik opštine Jagodina.
Dušan Kovačević, ambasador Srbije u Portugaliji, po kome se bulevar u zoo-vrtu naziva, na poklon je doneo sanduk jabuka i istakao da je Bojović od jednog od najružnijih delova grada napravio azil za životinje.
Omiljeno mesto na koje Beograđani dolaze je jedna od najstarijih kuća za životinje u Evropi, uz redovno povećavanje broja svojih stanovnika. Zoološki vrt naše prestonice danas poseduje 276 vrsta životinja sa više od 2.000 primeraka, o kojima brine 49 zaposlenih i 20 volontera.
Kada je formiran, zoo-vrt je zauzimao prostor nešto veći od tri i po hektara da bi, vrlo brzo, bio proširen na sedam, a zatim izgradnjom restorana "Kalemegdanska terasa" i pripajanjem jednog dela Donjeg grada, čak na nešto više od četrnaest hektara. Međutim, u toku Drugog svetskog rata zoo-vrt je dva puta bombardovan – 1941. od strane nemačkih fašista i 1944. godine od saveznika, kada je gotovo ceo životinjski fond uništen. Zbog razaranja i drastično smanjenog broja eksponata, površina vrta se posle rata, nažalost, svela na oko sedam hektara.
Od osnivanja Zoološkog vrta do početka Drugog svetskog rata, na mestu direktora vrta se nalazio inženjer Aleksandar Krstić. Tu funkciju je zatim preuzeo i do 1944. godine obavljao Miodrag Savković. Prvi posleratni direktor je bio Ante Tadić, a potom su se smenjivali Milorad Lazarević, Milorad Medenica i Radivoje Tričković. Od 1. maja 1986. godine direktor Beogradskog zoološkog vrta je Vuk Bojović.
J. Lucić
[objavljeno: 13.07.2006.]
