Izvor: Politika, 04.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čarolija projektovanja
Profesor Milan Lojanica mišljenja je da prostor treba izbaviti od agresije, neukusa i poraznih klišea
Jedan od bitnih elemenata u arhitekturi jeste sagledavanje prostora. Za profesora Milana Lojanicu prvi snažan doživljaj prostora nije bio kućni, već vrtni, odnosno prirodnjački prostor. Za njega je odnos stvarnosti i fikcije, sumnje i nesumnje u ono što vidimo i doživljavamo – odlučujući u arhitekturi.
– Ono što se sa prostorom događa jeste princip >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uvećanja i zumiranja, a kada uđete u njega, on promeni karakter i postane neka druga istina – rekao je dopisni član SANU objašnjavajući svoj doživljaj prostora na predavanju iz ciklusa "Moja arhitektura", održanom nedavno u Biblioteci grada.
Dobitnik priznanja za stambeno naselje na Julinom brdu, u novobeogradskom Bloku 19a, za luksuzni poslovno-stambeni kompleks u Rajićevoj ulici, grad "Groclav" u Poljskoj, trg u Valjevu, turistički kompleks "Jaz" u Budvi zaokupljen je i večitim pitanjem: šta je istina u umetnosti i koliko je ona jaka i utemeljena u realnosti? Za njega je to stvar slobode i izbora, a snagu umetničke istine, koja je iznad realnosti ili istinitija od istine, prema oceni ovog profesora snažnog intelekta, ilustruju dela Rembranta, Bunjuela...
Prvi njegov studentski nagrađeni rad, projekat kapije botaničke bašte "Jevremovac", bio je nadahnut biljem iz dedove bašte i autorovim prvim snažnim doživljajem prostora iz detinjstva. I futuristički grad za 21. vek, koji je pedesetih godina minulog veka delovao kao daleka budućnost, za koji je kao student dobio prestižno priznanje, uporište je imao u biosferi.
– Iz tog perioda saznanja seže i moje interesovanje za oblik. Osim kugli, kocki, prizmi čije oblike sam tehnički ispitivao, čeznuo sam da vidim egipatske piramide. Iskustvo sa putovanja brodom kroz Sredozemlje i susret sa piramidama, za koje je profesor Deroko u šali rekao: "Eto, vidite, deco, kamenje, kao svako drugo kamenje", odrazili su se i te kako na moju arhitekturu. To su opsesivne slike koje uđu u svest i dugo vas drže. Usledili su projekti piramidalnih formi, kovitlaca i talasa – objašnjava Lojanica.
Na magistarskim studijama, kao član komisije za funkcionalnost, bavio se analizama kako stan učiniti što funkcionalnijim i udobnijim. Obilazio je samonikla naselja kod Prokopa i sadašnje hale Pionir, gde su ljudi živeli u kartonskim kućama, koje su mu ličile na brodove. Autobuse pretvorene u prostor za stanovanje. Za njega je to bio nepresušni izvor ideja. Ekonomičnost, kada je reč o stanovanju, njemu je ključni pojam, jer "taj prostor treba da isprati porodicu od povoja do starosti".
Usledila je prva nagrada 1967. godine za stambeno naselje na Julinom brdu.
– Brežuljak na kraju grada zapravo je nautička tema, jer smo kolege Jovanović, Cagić i ja taj prostor na rubu prestonice doživeli kao ostrvo. Posle prizmatičnih "kutija" u mojoj arhitekturi je došlo do promene šifre, a kuće više liče na skulpturu. Suština nije samo u brodovnoj formi. Novitet je zid bez prozora. Zidovi su, dakle, trake, a prozori su u procepima, kao cezure. Forma treba da bude informativna i simbolična. Što je frontalni plan jednostavniji, detalj mora biti bogatiji. Takva arhitektura je kasnije imala snažnu afirmaciju, a "sviruckali" su je Slovenci, Hrvati, Makedonci. I Novi Beograd je po tom modelu građen – ističe profesor projektovanja na Arhitektonskom fakultetu.
U novobeogradskom Bloku 19a dolazi do zaokreta u tematici. Tamo su kombinovali visoke i niske zgrade, s tim što su ih drugačije locirali u odnosu na klasičnu novobeogradsku šemu zbog košave koja duva u fasade i razbija prozore.
Na međunarodnom konkursu u Varšavi sa istim timom, ali u proširenom sastavu, Lojanica je osvojio prvu nagradu, koja je označila proboj domaće arhitekture izvan granica tadašnje Jugoslavije.
– Tema je bila socijalistički grad model, a mi smo izašli sa tezom da ćemo projektovati humanistički grad model. Rad je dobio prvu nagradu, a žiri je obrazložio da je grad nešto više od ideologije i treba da odgovara životu čoveka – naglasio je Lojanica.
Potom su usledile ambijentalne urbanističke teme, preuređenje centra Valjeva i projektovanje trga u tom gradu, preuređenje šetališta u Pančevu, projekat Trg na obali Save, jer ovaj autor smatra da "treba oporaviti opštu sliku prostora i izbaviti ga iz svakojake agresije, neukusa i poraznih klišea".
Marijana Avakumović
[objavljeno: 04.03.2007.]
.jpg)
