Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Okt.2020, 18:43
Beogradski0 bezbednosni forum o uticaju pandemije na organizovani kriminal: Kontejneri kokaina i dalje bez problema putuju za Evropu
Organizovani kriminal je iskoristio prazninu u nabavci i ponudio falsifikovanu ili nepostojeću medicinsku opremu.
Piše: Ivana Pejčić
Pandemija covida uticala na svakodnevni život i društvo u celini. Osim na taj vidljiv način, pandemija je uticala i na organizovani kriminal u svetu. S tim što te promene nisu vidljive, ali su duboko prisutne u našem društvu. Sam prelazak na rad od kuće učinio je brojne ljude ranjivim jer ih je učinio “otvorenim” >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << za razne sajber prevare. Takođe, promene u načinu putovanja ljudi i robe i uvođenje novih mera u borbi protiv koronavirusa na graničnim prelazima uticale su na trgovinu drogom i ljudima. O ovim i sličnim temama razgovaralo se na panelu pod nazivom “Uticaj covida-19 na organizovani kriminal” na 10. Beogradskom bezbednosnom forumu, koji je organizovan u saradnji sa Ambasadom Holandije u Beogradu.
Anđela Me, šef Odeljenja za istraživanje i analitiku trenda u Kancelariji UN za drogu i kriminal, kaže da je organizovani kriminal poznat po tome da se brzo prilagođava okolnostima i koristi ih kako bi povećao sopstveni prihod. Između ostalog, organizovani kriminal je iskoristio priliku, odnosno prazninu koja je nastala usled covida prilikom nabavke medicinske opreme neophodne u borbi protiv koronavirusa.
“Svi smo se suočili s tim da nam je neophodna oprema koja nam ranije nije bila potrebna, poput maski i specifične medicinske opreme. Tu je organizovani kriminal veoma brzo iskoristio priliku i “odgovorio” na prazninu u nabavci te opreme, te “ponudio” falsifikovanu ili nepostojeću opremu”, objašnjava Me.
Mark Šo, direktor Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, smatra da uticaj covida na organizovani kriminal nije univerzalni, odnosno da to zavisi od tržišta, ali i od faze pandemije. Dodaje da se uticaj na organizovani kriminal razlikuje u zavisnosti od toga da li je početna faza pandemije sa “zatvaranjem” ili je reč o fazi bez klasičnog “zatvaranja”, ali sa jačom ekonomskom krizom. Kao primer naveo je tri tržišta i posledice koje je ostavio covid na njih.
“Prvo je iznenađujuće da skoro da nema posledica po pitanju transporta droge, a to nismo očekivali na početku pandemije i zatvaranja. Drugo tržište gde će se dugo osećati posledice koronavirusa jeste sajber kriminal. Izveštaji iz celog sveta pokazuju da je došlo do eskalacije po pitanju ove vrste kriminala, i to bez obzira na fazu pandemije. I na kraju, po pitanju trgovine ljudima i migracije tu je došlo do zastoja zbog pandemije jer i ljudi generalno ne putuju. Suština je da pandemija nije na isti način uticala na različite vrste kriminala”, objašnjava Šo.
LAŽNE NABAVKE: Saša Strap, strateški analitičar u Evropolu, slaže se sa Šoom da ima različitih efekata u različitim periodima pandemije i na različite oblasti organizovanog kriminala. Dodaje da se menja samo način rada i pristup, ali ne i broj krivičnih dela. Naveo je da su zabeleženi primeri da su ljudi koji su bili zaglavljeni u Južnoj Americi van matične države koristili avione koje bi država poslala po njih da prokrijumčare kokain u EU.
“Morate priznati da to pokazuje brzo prilagođavanje jer su se odmah setili da ponesu kokain”, ističe Strap. Prema njegovim rečima, trgovina kokainom dostigla je maksimum tokom covida. Između ostalog zbog toga što trgovina dobrima nije stala kao putovanja, tako da i dalje ima brojnih kontejnera punih kokaina koji putuju za EU”, objašnjava Strap. Dodaje da je bilo brojnih prevara, lažnih nabavki, ali i primera da su države kupovale velike količine nepostojećih maski.
On smatra će se videti sličnosti kao i sa efektima krize iz 2008. U tom kontekstu evidentne su promene jer se povećava korupcija, različite vrste finansijskog kriminala, a ujedno organizovani kriminal targetira razne legalne kompanije.
Zainteresovani su i za oblast nekretnina. Ujedno se povećava ranjivost onih koji će možda i biti regrutovani od organizovanog kriminala. Smatra i da se mora razmišljati o tome kako zaustaviti taj proces i zaštititi se od njegovog delovanja.
Po pitanju trgovine heroinom Me kaže da je na početku pandemije kriza uticala na ovo tržište. “U inicijalnoj fazi pandemije bilo je teško naći heroin, bio je manje čist i znatno mu je skočila cena. Ali to se brzo promenilo i dobavljači su se oporavili i nastavili sa isporukama”, ističe Me. Kao poseban problem Me navodi da tokom “zatvaranja” nije bilo prevencije i tretmana za lečenje narkomanije i da je u pojedinim državama poseban problem bila isporuka metadona, koji je kasnije rešen kroz isporuku u apotekama.
Dodala je da je aktivnostima organizovanog kriminala u doba koronavirusa posebno pogođena mlada populacija u Centralnoj i Južnoj Americi, a efekti pandemije osetiće se i u ekonomiji kroz nefer konkurenciju.
Kit Dičam, viši saradnik-istražitelj i v.d. direktora Grupe za organizovani kriminal i rad policije RUSI-a, smatra da je pandemija uticala i na taj način što je veliki broj ljudi počeo s radom od kuće. To je dovelo do toga da organizovani kriminal “pomeri” svoje aktivnosti na sajber prostor, tako da su zabeležene brojne sajber prevare, koje su takođe iskoristile ranjivost ljudi.
Kada je reč o policijskim snagama, posebno u Velikoj Britaniji, kaže da ih javnost generalno podržava u njihovom radu. Iako je na početku pandemije, dodaje on, bilo brojnih scenarija o predstojećem “sudnjem danu”, pa tako i priča o tome da će covid, između ostalog, “odložiti” istrage ubistava, to se nije dogodilo.
Đuzepe Sorenti, asistent na ekonomiji u Školi za ekonomiju sa Univerziteta u Amsterdamu, ističe da će efekti trenutne krize biti nalik i finansijskoj krizi 2008.
“Svaka kriza, nezavisno od toga da li je reč o pandemiji ili finansijskoj krizi, velika je prilika za organizovani kriminal da se dublje infiltrira i tako proširi svoj uticaj. Kriza uvek ojačava organizovani kriminal. U Italiji su već zabeleženi pokušaji infiltracije kroz obezbeđivanje neke vrste “socijalne pomoći” za ljude koji pate zbog ove krize. Ljudi gube posao, a mafija se predstavlja kao neka vrsta zamene za institucije tako što “pruža” svoje usluge. Takođe, zabeleženi su i slučajevi da mafija pokušava da “dođe” do EU fondova, koji su namenjeni za ublažavanje efekta pandemije u Uniji. I oni će to nastaviti da pokušavaju”, ističe Sorenti, dodajući da će se u budućnosti pre svega koristiti ranjivost ljudi.
Šo se slaže sa Sorentijem po pitanju organizovanog kriminala u Italiji i smatra da je fokus bio na davanju pozajmica i kupovini biznisa tokom krize prouzrokovane covidom. Za razliku od bandi u Brazilu ili u pojedinim afričkim državama, organizovani kriminal je radio “tiho” i pokušavao da na taj način iskoristi krizu. Za razliku od organizovanog kriminala, bande su htele da pokažu da mogu da obezbede najosnovnije stvari i time izrade neku vrstu “legitimnosti” u društvu u kojem “operišu”.
“Bande su najčešće javno ljudima obezbeđivale i delile hranu, toalet ili ulje. Ali to je brzo prošlo. Sa druge strane, mnogo tiše se odvijao drugi proces u slučaju organizovanog kriminala. Oba procesa svakako će uticati na veću simbiozu kriminala sa određenim državnim akterima”, objašnjava Šo.
Stručnjaci se slažu da postoje oblasti koje su znatno ranjivije na upliv kriminala kao posledice covida i da ih treba pažljivo posmatrati u narednom periodu.
Me je posebno ukazala na ranjivost turizama i transporta, koji zbog loše ekonomske situacije lako mogu postati plen mafije. Smatra i da posebno treba obratiti pažnju na medicinski sektor zbog njegove važnosti, kao i na oblast isporuke, koja je doživela ekspanziju, što može lako biti iskorišćeno za jačanje uticaja kriminala.
“Ruralne zajednice su tradicionalno ranjive. Posebno kada je reč o mogućnostima zasada raznih vrsta droge”, dodaje Me.
ZAŠTITA RANJIVIH: Kriminalci su iskoristili pandemiju da targetiraju skoro sve. Od individua, koji rade posao od kuće preko starijih osoba čije je nesnalaženje na internetu zloupotrebljeno do legalnih poslova koji zbog ekonomske krize imaju poljuljanu finansijsku stabilnost, što ih čini lakim metama za “preuzimanje”.
Kada je reč o borbi protiv svih vidova kriminala, Strap iz Evropola kaže da ljudi moraju da postanu svesni “onoga šta se dešava oko njih i da budu upoznati s načinom na koji mogu postati žrtve kriminala”.
“Mora se povećati i pritisak na legalni biznis da što pre prijavi kriminalne pretnje. Te informacije su neophodne i privatni sektor treba što pre da ih dostavi nadležnima organima. Ukoliko se blisko sarađuje s privatnim sektorom, onda može mnogo više da se uradi u borbi protiv organizovanog kriminala”, smatra Strap.
Sorenti posebno ističe porodicu jer će ona biti na posebnom udaru zbog manjih prihoda u narednom periodu. U tom slučaju, dodaje on, organizovani kriminal može da postane neka vrsta izvora za preživljavanje te porodice. Upravo takva situacija učiniće organizovani kriminal jačim.
“Jasno je da borba protiv toga neće biti laka. Ono što možemo da radimo jeste da pronađemo način da ljudima učinimo manje atraktivnim način finansiranja od mafije. Ujedno, mora se povećati monitoring nad svim sektorima i povećati transparentnost po pitanju korišćenja novca iz različitih fondova. To posebno važi za Italiju”, objašnjava Sorenti.
Dičim smatra da je pandemija počela u teškom trenutku za Veliku Britaniju, posebno ako se uzmu u obzir pregovori oko Bregzita. “Prioriteti britanske vlade su pre svega zalaganje za pomoć zdravstvenom sistemu i očuvanje ekonomije funkcionalnom”, ističe on. Dodaje i da britanska vlada intenzivno radi na ukazivanju mogućih prevara, značaju sajber bezbednosti kako bi se ljudi što bolje zaštitili.
Šo smatra da uprkos tome kako je kriminal reagovao na početku pandemije, sada se ulazi u novi period. Prema njegovom mišljenju, posebno su ranjiva deca koja ne idu u školu i zabeleženi su brojni primeri njihovog regrutovanja u raznim državama Afrike.
“Iako na početku pandemije nije bio nasilja, sada se ono vraća, i to najčešće sa osvetom. Mada je teško jasno razlučiti motive, ono je najčešće vezano za borbu za novu teritoriju. Problem je što su se tokom pandemije građani udaljili od policije. Bilo je čak i instrukcija da policajci bez preke potrebe ne prilaze ljudima. Sada se ta udaljenost mora prevaziđi i mora se izgraditi veza između građana i policije. Država mora da napravi strategiju po tom pitanju”, smatra Šo.
Učesnici ovog panela slažu se da na brzo reagovanje i prilagođavanje organizovanog kriminala na efekte pandemije državne strukture treba da odgovore na isti način – brzo i efikasno. Najjači bedem u borbi protiv organizovanog kriminala jesu institucije. Kriminal cveta samo kada nema institucija. Borba protiv organizovanog kriminala treba da bude u sprečavanju stvaranja praznina u kojima će se širiti kriminalni uticaj.
Ukoliko se, na primer, napravi vakcina i ona ne bude dostupna svima u svetu, to će svakako biti prilika za organizovani kriminal i njegovo delovanje. Sigurni smo da će se u toj “praznini” između onih koji imaju i onih koji nemaju vakcinu najbolje “snaći” organizovani kriminal.
Nove mogućnosti
Kao mogućnost za novu ideju koju je stvorila pandemija Šo navodi to što je veliki broj zatvorenika pušten iz zatvora. Reč je o osuđenicima na niske zatvorske kazne, čime je rasterećen zatvorski sistem širom sveta. Dodaje da nije reč o dramatičnom broju već više o simbolici toga postupka.
“Pandemija je otvorila prostor za nove ideje, poput alternativnih sankcija. Moraju li oni koji su u zatvoru tu da budu? I ima li alternative po pitanju zatvorskih kazni. Treba iskoristiti prostor koji je pandemija kreirala i kroz realizaciju novih ideja smanjiti pritisak na pravosudni i zatvorski sistem. Uz obaveznu transparentnost tih sistema”, ističe Šo.
.jpg)
