Izvor: Blic, 31.Okt.2009, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Beogradski zid“ na Trgu Republike
Povodom 20 godina od pada Berlinskog zida, nemački umetnik Frank Betler će u naredna dva dana na Trgu Republike od kartona izgraditi "Beogradski zid”. Ovaj zid će biti visok tri, a dugačak čak 40 metara i plan je da se sruši 9. novembra, na dan kad je pao i zid u Berlinu.
"Beogradski zid” je jedan od projekata koji "Gete institut” organizuje u okviru manifestacije "Dani Nemačke”, koja će trajati do kraja novembra.
- Zid će se graditi od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kartonskih cigli i biće završen za dva dana. Biće dugačak četrdeset i visok oko tri metra. Zid je na otvorenom, pa će se pod uticajem vremenskih prilika menjati. To će simbolizovati promene, koje se usledile posle rušenja političkog sistema, do koga je došlo ukratko nakon pada zida - kaže Juta Gerig, direkor "Gete instituta”.
Umetniku će u "izgradnji” zida pomagati još trojica saradnika, ali će i svi Beograđani koji žele moći da se uključe u "zidanje”.
- Želim da ljudi reaguju na ovaj zid, tako da će svi koji žele moći će da crtaju ili pišu po njemu. Međutim, biće im dozvoljeno da to rade samo po jednoj strani zida, pošto je svojevremeno samo zapadna strana Berlinskog zida bila ispisana grafitima. Oni koji budu želeli moći i da ga sruše. Ako se baš odluče na taj korak, mislim da bi onda 9. novembar, dan kad je pre 20 godina srušen Berlinski zid, bio sjajan trenutak za to. Inače, dan rušenja zida je najveći dan u Nemačkoj, a on simbolizuje i rušenje raznih zidova u glavi, odnosno predrasuda - ispričao je Frenk Betler.
Berlinski zid je podignut 1961. godine i predstavljao je barijeru koja je svojevremeno razdvajala Zapadni i Istočni Berlin. Ukupno je bio dugačak 156 kilometara, kroz grad je prolazilo 43 kilometara zida, a ostatak oko Zapadnog Berlina. Izgrađen je pošto je po završetku II svetskog rata savez između zapadnih sila i Sovjetskog Saveza nije više bio tako čvrst. Berlin, kao i cela Nemačka, podeljen u je četiri dela. Osnovane su Zapadna i Istočna Nemačka. Zapadni Berlin je bio pod kontrolom SAD, Britanaca i Francuza, a Istočni Sovjetskog saveza. U Zapadni deo je prebeglo više od 2,5 miliona ljudi, što je rezultiralo gubljenjem radne snage. U želji da spreče odlazak građana, Sovjeti su zabranili prelazak u Zapadni. Veliki broj porodica je ostao razdvojen, a mnogi stanovnici Istočnog Berlina su izgubili živote pokušavajući da pređu u zapadni. Posle skoro pune tri decenije, 9. novembra 1989. zid je napokon srušen, a 1990. godine Istočna i Zapadna Nemačka su se ujedinile, ali su razlike u standardu između Istoka i Zapada primetne i danas.
Delovi zida kod kolekcionara
Berlinski zid je srušen 1989. godine, a posle pada manji delovi zida su postali kolekcionraski objekti. Tako deo Nemaca, ali i stanovnika drugih zemalja, u svojim domovima ima "parče” zida.
