Izvor: Večernje novosti, 09.Maj.2018, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Stari šmek ulične fotografije

Beograd šezdesetih i sedamdesetih godina maestralno ovekovečio fotograf Bane Đorđević. Posebnu pažnju posvetio je ženskoj lepoti, eleganciji i modi. Beograd je tada imao umešne ljude koji nikud nisu išli bez foto-aparata DECENIJAMA je jedan beogradski profesor muzike ostavljao dubok trag u svetu domaće fotografije. Posvećenik o kojem pričamo bio je Bane Đorđević, strpljivi posmatrač svega što je bilo lepo u Knez Mihailovoj ulici. Ovog puta vraćamo se kadrovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koje je zabeležio šezdesetih i sedamdesetih godina. Za sagovornika smo izabrali Tomislava Peterneka, legendarnog umetnika, fotografa i savremenika junaka ove priče. Nikud bez aparata - BILI smo članovi Foto-kluba "Beograd" u isto vreme - počinje pripovedanje Peternek. - On je bio ulični fotograf i beležio je kadrove tadašnjeg grada. Ovakvim načinom snimanja izgradio je svoj prepoznatljiv stil, a uspeo je da ovekoveči tadašnje vreme, modu i lepotu. PROČITAJTE JOŠ: Park na Kalemegdanu uređuju i strani stručnjaci? Peternek pamti Đorđevića i kao sjajnog drugara. - Svi su ga voleli - seća se naš sagovornik. - Ne sećam se da se ikada posvađao s bilo kojim fotografom. Romantično sećanje na ovo vreme Peternek dopunjava činjenicom da je Đorđević živeo u istoj zgradi u Ulici Miloša Pocerca u kojoj je stanovao i legendarni profesor Branibor Debeljković. Kako kaže naš sagovornik, "on je bio veliki autoritet za sve nas koji smo se bavili fotografijom". Tako je Beograd tog vremena imao mnoge umešne ljude koji nisu izlazili na ulicu bez foto-aparata. Za Debeljkovića se Peternek još seća da je bio perfekcionista, da je njegova supruga Dora pravila fantastične kolače, i "eto još jednog divnog razloga za lepo druženje". - Bane je bio jedan od prepoznatljivih znakova Knez Mihailove ulice. Uvek kada izađete u šetnju, mogli ste da ga zateknete tamo, kako strpljivo bira i čeka svoje "junake". Morate da znate još nešto. Aparat s kojim je radio bio je češki "fleksaret", koji je koristio format šest puta šest centimetara. Budući da nije imao mogućnost teleobjektiva, snimatelj je morao da priđe blizu objektu koji slika. Kadrovi lepote PRELISTAVANjE fotografija koje su ostale iza Đorđevića svojevrstan je omaž Beogradu tog doba. Tako vidimo kadrove grada sa Trga republike i skupljene stolice koje je tek trebalo rasporediti u baštu tadašnjeg "Ineksa". Koloseci pored Železničke stanice odavali su prilično sumoran prikaz u neko davno praskozorje koje je dočekao vredni fotograf, a bioskopi su bili neizostavna zabava svih stanovnika starog grada. Na ovim fotografijama ovekovečeni su "20. oktobar" i "Beograd" na Terazijama, u kojem je danas istoimeno pozorište. Od te tačke, pa na početku Bulevara kralja Aleksandra ka Skupštini Đorđević je zabeležio više šetača nego automobila. A ženska lepota bila je poseban izazov junaku ove priče. Marljivo i strpljivo je čekao da se neka šarmantna dama koja prati modne detalje pojavi u kadru, kako bi narednim snimkom ovekovečio njenu lepotu. Danas njegovi sinovi Aleksandar i Branislav vode računa o očevoj zaostavštini, budući da je veliki umetnik napustio svoj Beograd i Knez Mihailovu ulicu 1995. godine. Oni nas podsećaju da je njihov otac svakodnevno snimao i da fizički nije mogao sav materijal da uobiliči u fotografije, već je iza njega ostalo mnogo materijala koje Aleksandar pokušava da sistematizuje. On sada skenira zaboravljene negative i otkriva vredne snimke, veoma dragocene za istoriju Beograda, za duh vremena, ljude i poznate ličnosti tog doba. Dobro je poznavao sve kulturne krugove - pisce, muzičare, slikare... PROČITAJTE JOŠ: I Savski kej u novom ruhu Aleksandar Đorđević sada pokušava da sav ovaj raskošan materijal prebaci u digitalnu formu. Mnoge takve fotografije sada su pravo otkrovenje. - Mi nemamo muzej fotografije - podseća Branislav Đorđević. - Jedina mogućnost da ovakvi snimci budu sačuvani jeste da ih predamo Narodnoj biblioteci. Moj brat i ja smo svesni da bi bilo dobro da se neko posveti ovakvim fotografijama i da napravi pravu, stručnu ekspertizu i od njih sačini sistematizovanu celinu. Monografija NAŠI sagovornici otkrivaju kako im je želja da naprave izložbu fotografija svog oca, kao i monografiju, koju je on osmislio još za života. - Ideja je bila da tekst napiše Momo Kapor - kažu Aleksandar i Branislav. - To je bilo sjajna ideja, jer su oni bili prijatelji, a niko kao Momo nije osećao duh tadašnjeg grada, upravo kao moj otac. Najzad, veliki pisac je u jednoj od svojih knjiga slikovito opisao našeg oca upravo kako stalno i uporno fotografiše u Knez Mihailovoj ulici, čuvajući spomen na lepotu svog doba. JUGOSLOVENSKI MASTROJANI LEGENDARNI glumac Rade Marković bio je šezdesetih i sedamdesetih sinonim za eleganciju i glumački autoritet. Nije bilo malo onih koji su mu dodali epitet jugoslovenski Mastrojani, aludirajući na velikog italijanskog glumca koji je doživeo svetsku slavu. AUTOPORTRET I "SELFI" NEKADA bi svaki slikar i fotograf uradio i autoportret, a tako je bilo i s glavnim likom ove priče. Peternek uz šalu kaže da se to danas zove "selfi". Ovaj pomodni termin je svakako stigao zajedno s mobilnim telefonima i brzim fotografijama koje njime nastaju. PLAKETA BRANISLAV Bane Đorđević je i dvostruki nosilac Plakete grada Beograda za najbolju fotografiju "20. oktobar", 1983. i 1990. godine.

Nastavak na Večernje novosti...