Izvor: Večernje novosti, 01.Dec.2013, 21:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograđanin svetski ekspert za umetničku obradu mermera

KADA se pre deceniju i po posvetio starim vizantijskim ikonama, Mateja Mijatović nije ni slutio da će ga taj posao odvesti u eltini svet modernog vajarstva. Junak ove priče, tada mladić, rešio je da, po uzorima iz petog veka napravi replike starih ikona u mermeru. Briljantan u obradi kamena, poigrao se sa idejom starom oko 1.500 godina. Mijatović čak nije hteo da svoj rad predoči javnosti, već je to krišom učinio njegov mlađi brat Rastko, fotografišući Matejin rad i poslavši ga internetom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na „neke“ adrese u Italiji.Epilog priče je munjevit poziv od profesora Pjera Đorđa Balokija, iz Akademije lepih umetnosti u Karari, šefa Katedre za obradu kamena i skulpture u kamenu, nastale još u 18 veku! Profesor Baloki je već više od tri decenije na čelu ove katedre i neprikosnoven je u ovoj oblasti. Kako kaže naš sagovornik, ovo je prva akademija za skulpturu kamena u svetu. Uostalom, sve svoje skulpture Mikelanđelo je napravio u ovom mestu, od belog, „karara“ mermera.Prava retkost za ovu prestižnu i rekli bismo, „nedodirljivu“ umetničku instituciju jeste da neko diplomira na studijama sa čistom desetkom. Matija je upravo to uradio, samo nekoliko godina kasnije.- Kada počnem da radim skulpturu u kamenu, vreme prestaje da postoji - kaže Mijatović.- Greške u ovom materijalu se ne praštaju. Kamen je maksimalni izazov. Danas se samo nekolicina ljudi u svetu ogleda u onome što ja radim, a to je supernivelacija kamena. Od mermernog bloka izvodim skulpture čiji su poneki delovi skoro debljine papira.Dok nam pokazuje skulpture pop arta, koje je izložio u izložbenom salonu „Galerija nova“ na Andrićevom vencu 6, Mijatović uključuje lampu, čiji zraci prodiru kroz tanak mermerni sloj. Tamo je napravio džinovske konzerve, isklesane iz jednog mermernog bloka.BEOGRAD ZA STRANCE VALENTINA Gregorić je veoma iznenađena lepotom Beograda. Ali, kao i svako ko u naš grad dođe sa strane, i ona vidi ono što mi ne vidimo, jer smo već oguglali na mnoge detalje u svom gradu. - Ovo je neverovatan spoj arhitekture koja obuhvata sve, od klasike, do socrealizma - kaže Gregorić.- Mističan je, atmosfera u njemu je ponekad magična, a nekad, sa druge strane, čak i malo mračna.- Utiske o Beogradu ne možete da prepričate sagovorniku - kaže Valentina - on prosto zove posmatrača da ga pogleda sopstvenim očima.Za laika deluje neverovatno da mermerni kubik teži oko tri tone, u zavisnosti sa koje se dubine ovaj materijal vadi. Kada je dobio „kocku“ iz koje je isklesao konzervu, ona je bila teška oko 3.300 kilograma, da bi sama skulptura bila teška tek nešto više od stotinu kilograma. Za ovakav posao bilo potrebno 18 meseci mukotrpnog rada sa čekićem i dletom. Da je u pitanju samo puki fizički posao, bio bi vrlo zahtevan, a kamoli kada se radi o suptilnosti koja debljinu mermera dovodi do stilizovane debljine nokta.Na otvaraču konzerve postoji paukova mreža. Neviđen rad sačinjen od kompaktnog kamenog bloka. Dok gledamo sa nevericom uspeh srpskog klesara i italijanskog vajara, privlače nas zgužvane tube paste za zube, za koje ne možemo lako da poverujemo da su delo koje je nastalo obradom samo jednog kamena.- Paučina daje život skulpturi - kaže Mijatović.- Svaka stara kuća ima one stare, pomalo zarđale, velike, stare metalne kutije, odnosno konzerve, u kojima se čuvaju uspomene. Setite se svojih predaka, svako od njih imao je neku takvu metalnu posudu u kući. Često je u njima čuvan keks. Zato su i moje konzerve posvećene jednom posebnom čoveku koji je mi je bio inspiracija, a to je Ferdidand Porše. U vreme kada nisu postojali timovi dizajnera, inženjera i drugih stručnjaka koji su osmišljavali automobile, on je to sve radio sam. I danas momak od 18 godina želi da ima superioran automobil, a ne može da ga ima, a poneko sa 80 možda i ima novca da ga poseduje, ali ne zna šta će mu. Moje skulpture su posvećene baš toj ideji, pa i nose imena modela koja je nekada ovaj vrstan inženjer pravio. Moj put je put u uspomene.VALENTININ LIKOVNI PUTPORED Mateje Mijatovića u Beograd je prvi put došla njegova koleginica Valentina Gregorić. Italijanka rođena u Parmi, ona čuva prezime pradede koji je poreklom bio Slovenac. Njeni radovi su ukrasili zajedničku izložbu, mada su prvo mislili da umetnička dela nisu srodna. Ipak, ispostavilo se sasvim drugačije.Mateja je, prema rečima istoričara umetnosti Dušana Čuljića izveo „pop art u mermeru“ po prvi put u Beogradu.Ono što spaja dva umetnika jesu iste ocene sa Akademije. Ma koliko da je to retkost, i Valentina Gregorić nosi najviši mogući prosek koji je dosegla tokom školovanja.Njene umetničke vizije spojile su sećanja, prirodu i neobičan ciklus ponovnog rađanja. Ova dama širokog osmeha i krupnih očiju pokazuje nam skulpturu „Mesečarenje“.Posmatrač ne mora da bude upućen u umetnost, pa da shvati kako jedno srce ima ključ, koji samo znalac može da pokrene. To srce, u svojim nemirnim snovima mesečari i traži svoj put.Valentina Gregorić je prvi put u Beogradu i oduševljena je njegovim žiteljima. Kaže da Beograđani imaju jedinstven osmeh.- Kada vam se u Beogradu sagovornik nasmeši, sigurni ste da vam se nasmejao od srca. Ovde nema onoliko licemera sa lažnim osmehom, koje biste očekivali negde drugo.KONZERVEKONZERVE koje u stilu pop arta Mateja Mijatović pravi u kamenu, predstavljaju želju mladih ljudi da poseduju nešto što im je nedokučivo. Njegova fascinacija delom Ferdinanda Poršea vodi ga ka još jednoj ambiciji, koju svetska likovna umetnost još nije „dodirnula“. Specijalno za „Novosti“, nagovestio nam je da je spreman da napravi ceo automobil iz samo jednog mermernog bloka!TESLA BEOGRADSKA gošća, umetnica Valentina Gregorić, posebno je oduševljena Muzejem Nikole Tesle, kao i velikom delom ovog naučnika. Kako objašnjava njen kolega Mateja Mijatović, posle posete ovom zdanju, mlada italijanska umetnica je bila pod veoma jakim utiskom, i dugo, dugo je ćutala...

Nastavak na Večernje novosti...