Izvor: S media, 05.Mar.2010, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd žali za Momom Kaporom
Svečana sala Skupštine Beograda bila je danas tesna da primi sve koji su došli da prisustvuju komemorativnom skupu povodom smrti književnika, slikara, novinara, hroničara sprske prestonice Moma Kapora.
Posle odavanja pošte preminulom umetniku, gradonačelnik Beograda Dragan Djilas je, kao domaćin skupa, izjavio saučešće porodici Moma Kapora u ime Beogradjana koje je umetnik ovekovečio u svojim knjigama, na slikama, u feljtonima i novinskim člancima.
"Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je za Momu, koji je bio svetski putnik, bio centar sveta a svojim stvaralaštvom je proslavio i ovekovečio njegov duh, kafane, pijace, male i velike žitelje, slave, a Adu je 'otkrio' pre više od pola veka", kazao je Djilas i dodao da je "Kapor putujući svetom u svakome gradu tražio neki kutak koji će da mu liči na Beograd".
Akademik Dobrica Ćosić je, opraštajući se od Kapora, rekao da je on bio umetnik "koji je svojim svestranim darom duhovno, estetski, životno, uticao na sve generacije rodjene u drugoj polovini 20. veka". "Nema jugoslovenske devojke kojoj nije bila drugarica Ana Mome Kapora niti mladića kome 'Provincijalci' i 'Foliranti' nisu bile knjiga koje su ih učile da postanu Beogradjani, nema čitača knjiga na srpskom jeziku koji nije pročitao roman, priču, feljton Kapora o beogradskoj svakodnevnici, napornom miru i poslednjem ratu", podsetio je Ćosić.
On je kazao da "nije bilo ničeg život i zanimljivog u Beogradu i svetu po kome je Kapor putovao a da nije čarobnjačkom lakoćom i masjtorskom pripovedačkom veštionom ispričao i opisao". Konstatujući da u Srbiji postoje za sada samo dva grada koji imaju svoje pisce: Vranje - Boru, a Beograd - Momu, Ćosić je rekao da je Kapor bio "graditelj Beograda koji se preselio u njegove knjige i slike...on je lirski nostalgičar za Beogradom koga više nema".
Odajući mu priznanje da je svojom "pitomom dobrotom u surovim danima blokade i bosanskog rata darovao ljude vedrinom i nadom", Ćosić je zaključio da u njegovom dobu, od pisaca, jedino su ljudi Desanku Maksimović i Branka Ćopića voleli kako su voleli Momu Kapora.
Slikar Miloš Šobajić je izrazio nevericu što govori na ispraćaju Mome Kapora jer "on bio sam život" i evocirao je uspomene na njihovo višedecenijsko druženje tokom koga je on očekivao od Moma da mu priča o svojim novim literarnim poduhvatima a ovaj je tražio da mu Šobajić prenosi vesti o umetnosti iz sveta i da mu oceni ono što je naslikao.
Kapor će se, za Šobajića, večito šetati Beogradom kroz gomile nacrtanih kuća, bašta i splavova, a vidi ga i kako dolazi da pogleda spomenik koji će mu njegovi sugradjani jednom podići.
Pesnik i zemljak Rajko Petrov Nogo obratio se u ime Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, čiji su obojica članovi, govoredći sa beskrajno puno topline i nežnosti o Kaporovim korenima, majci koja ga je svojim telom spasila da ne pogine prilikom aprilsakog bombardovanja Sarajeva 1941. kada je imao smao četiri godine, o ocu, tvrdom Hercegovcu koji mu nije pokazivao za života koliko ga voli i koliko se diči njime, ali je iza njega ostala velika kolekcija tekstova o njegovom sinu kao piscu i slikaru.
Nogo je u svom bliskom prijatelju koga je smatrao bratom prepoznao večitu glad za ljubavlju koja im je obojici ostala kao deci podignutoj bez majke.
Odgovarajući onima koji su ga mrtvog optužili da je bio na strani ratnih zločinaca, Nogo im je poručio da se "od kako je sveta i veka ratovalo, a pisci su o tome pisali, posebno ako im u ratu ucestvuje rodbina, odlazili su da svedoče iz prve ruke".
Momo je iz rata, kako je precizirao Nogo, izvukao pouku da je njegov život beznačajan u odnosu na epske razmere patnje naroda uz koji je ostao kada je bio oklevetan.
Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Veselin Simonović se oprostio u ime redakcije čiji je bio najčitaniji i najomiljeniji saradnik i koji je ovom nedeljniku ostao veran od šezdesetih do smrti.
On je istakao da su tekstovi koje je Kapor napisao za NIN čitava knjiga eseja o vremenu u kome smo živeli i ostaju kao svedočanstva o našim naravima, vrlinama i manama.
Na komomorativnom skupu Kaporova prijateljica, dramska umetnica Rada Djuričin, izgovorila je jedan monolog iz predstave "O11" kojom je obišla svet, pročitani su odlomci iz nekih Kaporovih tekstova, puštena je pesma njegovog druga Arsena Dedića koji je bio jedan od više stotina ličnosti koje su oputile saučešće njegovoj porodici.
.jpg)
