Izvor: Blic, 18.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Bakalnice“ su deo imidža Beograda
Pored super i hipermarketa, diskonta, „keš end keri" centara, i šoping molova značajno mesto u gradskoj trgovačkoj mreži u budućnosti će imati i sitne trgovine. Da bi one opstale, Grad mora da im obezbedi razne poreske olakšice, manje rente, jeftinije lokacije za gradnju, pomoć oko udruživanja ali i ostale mere koje su propisane u „Strategiji razvoja trgovine Beograda" za period do 2021. godine
Neophodna sredstva za dodatnu obuku trgovaca
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rečima profesora Lovrete, država i Grad u saradnji sa privrednim komorama moraju da formiraju poseban fond koji bi bio namenjen za edukaciju trgovaca.
- Većinu ljudi koja danas radi u trgovini na taj posao je natrela muka jer nisu imali šta da rade u svojoj struci. Da bi mogli da prate nove trendove u trgovini ti ljudi moraju da se edukuju, a da bi edukacija bila omogućena svima, ona mora biti besplatna. Kako se brže budemo približavali EU, sve više će nam biti dostupni i njeni fondovi koji se između ostalog mogu iskoristiti i u svrhu obrazovanja trgovaca - naglašava profesor.
„Strategiju razvoja trgovine Beograda" na zahtev Sekretarijata za privredu uradili su stručnjaci Ekonomskog fakulteta koji su u radu konstatovali da Beogradu, koji treba da se razvije u moderan trgovački grad, pre svega nedostaju moderni trgovački objekti. Međutim, na radost svih onih koji vole da kupuju u malim košijskim radnjama, jedan deo analize posvećen je očuvanju malih prodavnica. Tako prema mišljenju autora male trgovine i u buduće moraju imati važnu ulogu u ukupnoj gradskoj ponudi, jer su upravo one nešto po čemu je Beograd inače i prepoznatljiv.
- Razlozi da se malim trgovcima pokloni pažnja su brojni. S jedne strane sitna trgovina u Beogradu obezbeđuje važnu zaposlenost, preduzetničku inicijativu, životnu i poslovnu šansu za veliki broj ljudi čija perspektiva je u ovom tranzicionom periodu posebno ugrožena. Na drugoj strani bez ponude beogradskih dućana i drugih malih trgovinskih radnji i buduća slika prestonice bila bi daleko skromnija. Imajući u vidu konkurenciju poput super i hipermarketa, smatarmo da je sitnoj trgovini neophodno pružiti široku, raznorodnu i istovremeno razvojnu šansu i pomoć - kaže prof dr Stipe Lovreta, rukovodilac tima u izradi Strategije.
Pomoć do penzije
Da bi sitni trgovci opstali na tržištu Strategijom je predloženo nekoliko rešenja. Prvo od njih je da Grad treba da omogući da se trgovcima obezebedi što jeftinije i brže osnivanje trgovinskih preduzeća. Potom da se onima koji žele da ulože novac u adaptaciju ili proširenje objekta ili u razvoj savremenih informacinih tehnologija poput električnih kasa, sistema za praćenje zaliha ili pokretanje elektronske trgovine, obezbede poreske olakšice ili lakše dobijanje povoljnih kredita za koje bi Grad bio garant.
- Isto tako potrebno im je ponuditi pomoć na planu penzionog i zdravstvenog osiguranja, naročito u slučaju izlaska iz posla zbog nelojalne konkurencije. Tu nam je najbolji primer Francuska koja je svima onima koji su se upustili u „smol biznis" i posle pet godina borbe nisu uspeli da opstanu garantovala vid socijalne pomoći kako se ti ljudi ne bi našli na ulici bez igde ičega. Takav model bi trebao biti usvojen i kod nas, ne samo u Beogradu već u celoj državi, i on bi se finansirao iz Republičkog budžeta, jer samo na taj način možemo ohrabriti ljude da pokrenu svoj posao - objašnjava Lovreta On dodaje da bi po završetku izrade planske strukture trgovinske mreže u Beogradu, jedan od osnovnih zadataka Grada bio taj da se u cilju ravnomerne snabdevenosti građana malim trgovcima pomogne u obezbeđivanju lokacije za otvaranje komšijske radnje. s tim što bi Grad trebao da im obezbedi određene popuste u ceni gradskog zemljišta i komunalnih priključaka.
Franšiza sa „Velikima"
- Prema projekciji koju smo radili na osnovu analize iskustava velikih gradova u Evropi, broj malih prodavnica u Beogradu do 2015. godine biće smanjen sa sadašnjih 12.962 na otprilike 11.600. S obzirom da je trgovačka mreža u Beogradu usitnjena i da je prevelik broj malih objekata koji čak nemaju ni minimalne uslove da se bave prodajom, logično je da se očekuje izvesno smanjenje broja objekata uz istovremeni rast prodajnog prostora. Kada to kažem mislim da će nestati radnje koje su dosada radile u garažama ili kojekakvim kartonskim kioscima jer neće izdržati konkurenciju. Sitni trgovci treba da razvijaju objekte srednje veličine u vidu samoposluga u kojima bi se snadevali građani iz njihovog užeg komšiluka, a za takve objekte ima prostora u svim delovima Beograda. U tom smislu Grada treba trgovcima da obezbedi lokacije i pomenute finansijske olakšica - kaže Lovreta.
On objašnjava da jedini spas za postojeće sitne trgovce „Strategija" vidi u njihovoj integracija u nabavne grupe ili sisteme franšizinga.
- Najbolji primer povezivanja desio se u Mađarskoj, gde su se usled najezde stranih trgovinskih lanaca mali trgovci da bi preživeli povezali u nabavnu grupu koju su nazvali CBA. Ta grupa danas u Mađarskoj zauzima drugo mesto u tržišnom učešću i ravnopravno se takmiči sa velikim lancima hipremarketa. Vremenom su svoje poslovanje proširili u skoro sve zemlje jugoistočne Evrope, a nedavno su stigli i kod nas. CBA grupa predstavlja pravi primer kako mala i srednja preduzeća treba da se spašavaju. U tom smislu država bi trebala da kroz poreske olakšice, ohrabruje i naše trgovce da se povezuju i udružuju. Olakšice treba obezbediti i svim stranim velikim lancima koji žele da ulaze u franšiznu poslovnu saradnju sa beogradskim sitnim trgovcima, jer bi na taj način mali preživeli - objašnjava profesor Lovreta i dodaje da je „Strategija razvoja trgovine Beograda" dokument koji bi trebao biti usvojen po konstituisanju gradske vlasti.
