Izvor: Politika, 08.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arija gradskog arhitekte
Đorđe Bobić smatra da vrednost cele investicije ne bi trebalo da premaši 60.000.000 evra
Posle godinu dana promišljanja i mnogo više vremena utrošenog na polemisanje u stručnim krugovima, a i široj javnosti, konačno je odlučeno da zgrada Opere bude podignuta na Ušću u blizini Muzeja savremene umetnosti. Početak izgradnje ne bi trebalo očekivati pre 2009. godine, ali je najpre neophodno precizirati uslove gradnje i način finansiranja. Prvi korak biće preduzet već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << početkom naredne godine, a podrazumeva sačinjavanje plana detaljne regulacije za prostor od Ušća do kineske ambasade u Bulevaru Nikole Tesle i Bulevara Mihajla Pupina, sa druge strane. Potom u aprilu sledi međunarodni konkurs za idejno rešenje, koji će opredeliti sam izgled zgrade.
Tim koji je angažovan da sačini studiju za izgradnju Opere u proteklom periodu je razmatrao devet lokacija. Prema rečima Đorđa Bobića, gradskog arhitekte, zbog kvaliteta i dostupnosti lokacije, rešenih imovinskih odnosa, ali i zbog toga što Novi Beograd postaje novi centar grada, izbor je pao na Ušće.
Trg Republike, podsetimo, lokacija za koju su se zalagali prvaci Opere i Baleta, ali i mnoge arhitekte, eliminisan je već u prvom krugu, jer su urbanisti procenili da je ovaj prostor premali za kapacitet novog zdanja.
Drugi veliki konkurent, Savski amfiteatar, koji se u najužem izboru takmičio sa Ušćem, odbačen je, jer je uređenje ovog prostora na dugom štapu prvenstveno zbog izmeštanja pruge i nerešenog vlasništva.
– Vizuelni identitet prostora pri odabiru Ušća imao je takođe svoju ulogu. Muzej savremene umetnosti i zgrada Opere, kao predstavnici nove arhitekture, odličan su pandan Beogradskoj tvrđavi koja traje kroz vekove. Novi Beograd postaje poslovni, ali i kulturni centar.
U decembru raspisujemo konkurs za blokove 25 i 26, buduće sedište poslovnog sveta. Na mestu predviđenom za Muzej revolucije imamo ideju da podignemo Palatu nacija, od 20.000 kvadrata, nešto kao francuski Bobur, gde bi različite zemlje predstavljale svoje kulture –izneo je argumente glavni gradski arhitekta.
Na primedbe koje su se mnogo puta čule da je Ušću izopštena lokacija, odnosno da nema dobre veze javnog prevoza sa ostalim delovima grada, Bobić kaže da će se u blizini, na oko 300 metara udaljenosti, nalaziti stanica metroa, a i, kako napominje, bulevarima Nikole Tesle i Mihajla Pupina saobraća po nekoliko linija gradskog prevoza.
Iako na ovom prostoru ima podzemnih voda, što je potvrđeno pri izgradnji palate Ušće šezdesetih godina prošlog veka, gradski arhitekta smatra da nema bojazni, jer je tehnologija gradnje u međuvremenu napredovala, a osim toga već u januaru će biti formiran tim eksperata koji će razmatrati način gradnje, kao i finansiranje buduće institucije kulture. Bobić smatra da vrednost cele investicije ne bi trebalo da premaši 60.000.000 evra.
Za sada je poznato da će se novi hram umetnosti prostirati na oko 27.000 kvadrata, a činiće ga dvorane za operu, balet i koncerte u koje će moći da se smesti 1.400 ljudi. Manja pomoćna sala će imati kapacitet za 700 gledalaca.
Prostor ovog zdanja, najavljuje naš sagovornik, najverovatnije će biti upotpunjen sa 15.000 kvadrata namenjenih za komercijalne sadržaje, budući da nigde u svetu opere ne mogu same sebe da izdržavaju, jer ne funkcionišu po komercijalnom principu.
Na pitanje šta će biti sa okolnim splavovima i da li se oni uklapaju u budući ambijent, Bobić kaže :
– U rukavcu će sigurno ostati određen broj splavova, jer oni su postali brend Beograda. Nema stranca koji poseti naš grad, a da njih zaobiđe, samo ih treba doterati u tehničkom i likovnom smislu.
Uostalom, kako dodaje, detaljni plan za prostor oko Ušća koji obuhvata i zgradu Opere naći će se na javnom uvidu, pa će svi koji imaju drugačije mišljenje moći to i da argumentovano izlože.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 08.12.2006.]
