Izvor: Blic, 12.Avg.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arhitektonski kontrast u centru grada
Stara beogradska zdanja uglavnom iz tridesetih godina, nekada su bila ponos Beograđana. Danas se nad ovim predratnim lepoticama nadvila senka modernih i hladnih višespratnica od stakla i čelika. Iako su investitori dužni da ispoštuju uslove Zavoda za zaštitu spomenika, kako bi se zgrada uklopila u zaštićenu celinu, pogled na stari Beograd govori drugačije.
Moderne građevine, koje se svojim izgledom ne uklapaju u okruženje polako zauzimaju svaki metar slobodnog prostora. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pa se danas u Beogradu na svakom koraku može videti kako između dve nove visoke zgrade u staklu čami jedna stara. Iako je Centar deo starog Beograda koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, najdrastičniji primeri arhitektonskog kontrasta mogu se videti baš u njemu. Prema rečima Mirjane Dželebdžić, arhitekte iz Zavoda za zaštitu spomenika ova institucija učestvuje u izradi urbanističkih planova ali i određuje uslove koje investitor treba da ispuni ako gradi u zaštićenoj zoni.
- Generalna pravila ne postoje, sve zavisi od prostora gde se gradi. U svakom posebnom slučaju Zavod radi procenu tog prostora i određuje koje konzervatorske uslove investitor treba da zadovolji. Kada se sve to obavi zgrada će se sigurno uklopiti u zaštićenu celinu - priča Mirjana Dželebdžić. Međutim, u Zavodu priznuju da se događa i da investitori počnu da grade bez njihove procene.
Za arhitektonski kontrast, koji se u gradskom jezgru može sresti na svakom koraku odgovornost snose i arhitekte, jer pored svih uslova koji su zakonom propisani konačni izgled zgrade određuju njihove ideje.
Kako kaže, Glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić, prilikom izgradnje investitori moraju da ispune uslove propisane urabanističkim planom, međutim sam izgled zgrade odrediće arhitekta.
- Što se tiče same estetike ne postoje neki određeni uslovi. Ona zavisi od arhitekte, njegovog stila i umeća. Neki se trude da se zgrada uklopi u arhitektonsku celinu, drugi pak namerno grade drugačije da bi se istakli - kaže Bobić i dodaje da se i pored toga što Planska komisija kontroliše kvalitet arhitekture propusti ponekad dešavaju. Prema njegovim rečima u gradu se gradi preko dva miliona kvadrata, a iza svakog od njih stoji drugi arhitekta, sa svojom idejom.
Najzad svi se slažu da su za razbijanje ambijentalnih celina u gradu delom krive arhitekte, jer im nedostaje stil i umeće ali i investitori koji u trci za profitom zanemaruju kulturne vrednosti.
Londonski spoj tradicije i avangarde
London je pravi primer izvanredne arhitekture, koja poštuje tradiciju a istovremeno je moderna i avangardna. Arhitektura u Beogradu iz godine u godinu je sve bolja, ali je još uvek daleko od toga da se može uporediti sa arhitekturom Londona, Rima i Pariza - kaže Rodić.
Pomiriti sadašnjost i prošlost
Zgrade se ne dele na stare i moderne, staklene ili od cigala već na dobre i loše. Dobra arhitektura je univerzalna i ona izlazi iz okvira vremena i materijala. Pravo je pitanje jeli moderna arhitektura kvalitetna i kako će pomiriti duh prošlosti i sadašnjosti - kaže arhitekta Aleksandar Rodić.
