Izvor: Politika, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcija "Budi volonter"
Dobrovoljci su uglavnom mladi koji žele da pomognu, da se osete korisnim, dok stariji ponekad žele da ublaže samoću Volonteri Beograda položili su test: za dobrovoljan, neplaćeni rad i pomoć u organizaciji Evropskog olimpijskog festivala mladih, koji se u našem glavnom gradu održava od 21. do 28. jula, prijavilo se više od 1.000 kandidata. Kampanja "Budi volonter" za nekoliko nedelja pokrenula je mlade, uglavnom studente i srednjoškolce, da se prijave i pomognu pored sportskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << terena, na prijemu takmičara i gostiju i u ostalim pratećim poslovima. Kako kažu u organizacionom timu manifestacije, svi koji vole sport i imaju želju da učestvuju kao dobrovoljci mogu da se prijave do kraja ovog meseca, posle čega će uslediti obuka.
Međutim, koliko je ljudi u našoj zemlji zaista spremno na dobrovoljan, neplaćen rad u domovima za decu bez roditeljskog staranja, gerontološkim ustanovama ili humanitarnim udruženjima? Volonteri u svetu imaju svoju organizaciju – Međunarodnu asocijaciju za volonterske aktivnosti, a 5. decembar obeležavaju kao svoj dan. Smisao volonterskih aktivnosti jeste da se kroz pomoć drugima razviju i usavrše sopstvena znanja i veštine. Osim mladih, njen glavni nosilac jesu i stariji pripadnici srednje klase. Kod nas ta oblast nije zakonski regulisana, iako je prethodnih godina bilo pokušaja. Verovatno najpoznatiji volonteri u našoj zemlji jesu vojnici na civilnom služenju vojnog roka, ali ne samo oni.
Gordana Stanić, pedagog u Stacionaru za majku i dete Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici, ističe da je pomoć vojnika na civilnom služenju roka bila dragocena, ali su sada svi volonteri pripadnice lepšeg pola.
– Najčešće su to studenti medicine, defektologije, psihologije. Redovno dolaze i rade sa decom jedna novinarka i supruga nekog diplomate. Svi oni žele da pomognu, da se osete korisnim, da provere sebe, stariji ponekad žele da ublaže samoću. Sa zainteresovanima obavimo razgovor, nema nikakvih testova, ali moramo da budemo racionalni i da nam volonteri budu od pomoći, a ne da se bavimo njima – objašnjava Gordana Stanić. Kako kaže, oni su uvek uz nekog zaposlenog, igraju se sa decom, hrane ih, ali ih ne presvlače zbog epidemioloških mera. Međutim, mnogi dobrovoljci vremenom odustanu zbog poslovnih obaveza, godišnjih odmora, preseljenja, ili zato što su zadovoljili potrebu zbog koje su se angažovali.
U Centru za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju nema "običnih" građana u ulozi dobrovoljaca. Volonteri su stručnjaci, diplomirani studenti defektologije i psihologije, koji u toj ustanovi stiču neophodnu praksu. Kako navodi Ljiljana Jovčić, direktorka centra, obični građani dosad nisu pokazali interesovanje za neplaćeni rad.
– Oni bi morali da prođu odgovarajuću obuku da bi se navikli na decu, njihov hendikep, razvojne smetnje. Bilo je medicinskih sestara dobrovoljaca, ali su se kratko zadržale jer su ubrzo našle posao – kaže ona.
Crveni krst je svakako jedna od najpoznatijih organizacija koje počivaju na principu dobrovoljnosti. Miroslav Mihaljčić, sekretar CK Beograda, kaže da nijedan program ne bi mogao da bude ostvaren bez angažovanja volontera. Najmasovniji odziv je u obuci za pružanje prve pomoći, gde se interesovanje dodatno povećava posle javnih manifestacija, a najmanji u dobrovoljnom davanju krvi. Mihaljčić ističe da je to posledica loših sistemskih rešenja.
Darko Vasiljević, student Medicinskog fakulteta, pridružio se Savezu izviđača Srbije pre tri godine. U toj organizaciji najbrojniji su mladi od 18 do 25 godina koji najviše interesovanja pokazuju za ekološke i umetničke kampove i rad sa decom.
– Želeo sam da nešto promenim, da upoznam nove ljude i kulture i da putujem i zato sam odabrao izviđače. Humanitarni rad nije dovoljno zastupljen kod nas. Trebalo bi poboljšati saradnju sa državnim institucijama – kaže ovaj student i priznaje da fakultetske obaveze ispaštaju zbog dobrovoljnog rada, ali da će nastaviti i kada završi studije.
A. Marinković
[objavljeno: 25.06.2007.]
