Izvor: Politika, 19.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljena deca Živkovića
Iza smrti Svetlane Živković posle teškog udesa na autoputu i nasilnog porođaja u Beogradu ostalo osmoro maloletne dece, suprug koji ne može da privređuje, njena sedamdesetogodišnja svekrva i mnogo praznih obećanja
Trstenik – U dom Vladana Živkovića u Gornjem Ribniku kod Trstenika malo vaskršnje radosti unela je penzionerka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ružica Petković, članica Kola srpskih sestara iz Kruševca, koja je donela nešto odeće, slatkiša, ofarbanih jaja i pečenu pogaču za osmoro maloletne dece, čija je majka Svetlana preminula u Beogradu, od posledica saobraćajne nesreće koja se dogodila na autoputu 11. novembra 2008. godine. Javnost je prošle godine bila šokirana vešću da je nesrećna žena, u osmom mesecu trudnoće, lošom procenom medicinskih radnika tri puta prevožena od Požarevca do Beograda i nazad. Posle Svetlanine tragične smrti usledila su obećanja o pomoći njenom suprugu koji zbog posledica udesa više ne može da privređuje.
Evo već više od tri meseca, u kući Živkovića slična slika koju smo zatekli o božićnim praznicima. Vladan koji, po zvaničnom policijskom nalazu, nije skrivio udes, već jedan grčki državljanin, tuguje i gleda sedmoro dece uz nesebičnu pomoć sedamdesetogodišnje bolesne majke Verice i čeka da im se pridruži najmlađi Vuk, koji je prevremeno rođen u Beogradu (u osmom mesecu Svetlanine trudnoće koja je potom preminula). Malo nade u ljudsku solidarnost imao je posle novinskih tekstova o tragediji („Politika” pod naslovom „Smrt nije dovoljna za lekarski Sud časti”, 9.1.2009. i „Čitaoci nude pomoć Živkovićima”, 11.1.2009). Posle toga stiglo je od dobrih ljudi nekoliko hiljada dinara, nešto paketa sa garderobom i hranom, obećanje predstavnika Vlade RS da će doći i pomoći. Onda je sve počelo da pada u zaborav.
– Evo, hvala Ružici iz Kruševca što se setila da mi decu obraduje za Vaskrs. Ja mogu samo da se požalim na loše zdravlje, zbog čega ne mogu da se prihvatim svog autolimarskog posla od udesa do danas i da se čudim kako na moja pisma i pisma moje najstarije ćerke Emine (13) niko ne odgovara – od direktora Centra za socijalni rad, preko ministra Ljajića do predsednika Borisa Tadića. Ne oglašava se ni javni tužilac iz Beograda koji bi morao da vodi sudski proces – kaže Vladan Živković.
U stvari, ćerka Emina (13), je u ime braće i sestara: Radomira (12), Alekse (9), Radmile (8), Sanele (5), Nemanje (4), Tijane (2) i Vuka (koji se još nalazi u bolnici), pisala po svemu sudeći uzaludne molbe za pomoć. Vladan, pak, moli Centar za socijalni rad u Trsteniku, napominjući da im je blokiran račun u banci, na kome se nalaze sredstva od dečijeg dodatka i najavljuje da će, ako svi ostanu gluvi, pomoć morati da zatraži i od Međunarodne organizacije za zaštitu dece.
Četrdesetdevetogodišnjeg oca, ubija „nemoć da pomogne sebi i deci”, oslanjanje na ostarelu majku Vericu i ćutnja predstavnika vlasti od kojih je tražio pomoć. Ipak, ne propušta priliku da se zahvali pojedincima koji su poslali poklone. Ali, sa rezignacijom pokazuje pismo od penzionerke Dušanke Marković (79) iz Beograda, kojoj je ovdašnja pošta Počekovina (37243), koja obuhvata Gornji Ribnik, vratila paket (sa oznakom VV209036657RS, 25.2.2009) namenjen Vladanovoj deci, uz navodnu napomenu: „Primalac ne prima zbog pocepane ambalaže”.
– Nismo ni videli taj paket. Neko ga je verovatno iz radoznalosti otvarao pa vratio. Hvala Dušanki, koja nam je u pismu sve objasnila. I napišite da čekamo na obećanu posetu ministra Rasima Ljajića, na reagovanje Centra za socijalni rad Trstenika, kao i na poziv nadležnog javnog tužioca iz Beograda, da vidimo zašto se još ćuti i hoće li neko odgovarati za saobraćajni udes i smrt moje supruge – uporan je Vladan Živković.
Rade Stanković
[objavljeno: 20/04/2009]
Pogledaj vesti o: Kruševac
.jpg)
