Izvor: Politika, 27.Avg.2014, 12:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Evropu preko Trebinja

Završetak izgradnje jadransko-jonskog autoputa tek 2030. ili kasnije. – „Jutarnji list” izbrisao sa karte Crnu Goru

Podgorica – Dok su u Cavtatu o izgradnji jadransko-jonskog autoputa razgovarali premijer Hrvatske Zoran Milanović i crnogorski premijer Milo Đukanović, albanski Edi Rama i predsedavajući Veća ministara Bosne i Hercegovine Vjekoslav Bevanda, „Jutarnji list” objavio je i mapu budućeg autoputa – na kojoj nema Crne Gore.

 Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navodima ovog lista, umesto preko Dubrovnika, Crnu Goru i Albaniju sa zapadnom Evropom autoput će najverovatnije povezivati preko Bosne i Hercegovine. Takvu informaciju ovim novinama potvrdio je dobro upućeni sagovornik iz hrvatske vlade, koji ističe da je načelna odluka o tome zapravo već doneta.

„Jutarnji list” je mapu budućeg autoputa, na kojoj nema Crne Gore, već se Hrvatska graniči sa Albanijom, nekoliko sati nakon objavljivanja uklonio.

„Deo jadransko-jonskog autoputa na južnom Jadranu gradiće se kao nastavak A1, ali najverovatnije ne preko Neuma i Dubrovnika, nego preko Počitelja i Trebinja, odakle će nastavljati prema Crnoj Gori i Albaniji”, piše „Jutarnji”.

To znači da Dubrovnik i krajnji jug Hrvatske, po svemu sudeći, s ostatkom zemlje i Evropskom unijom i neće biti spojeni autoputem nego postojećom Jadranskom magistralom. Ona će, međutim, na nekim mestima biti pretvorena u brzu cestu, to jest dobiće još jednu traku, a na nizu lokacija u planu je i gradnja obilaznica.

„Put zemalja regiona u EU trasiran je i njihovim saobraćajnim povezivanjem s EU. Najveći deo autoputa kroz Hrvatsku već je izgrađen: preostaje još gradnja autoputa od Križišća do Žute Lokve (ako se od toga ne odustane), kao i spajanje Rijeke s Trstom, zbog čega treba osigurati saradnju sa Slovenijom”, navodi „Jutarnji”.

 Gradnja jadransko-jonskog autoputa bila je jedna od glavnih tema sastanka premijera Hrvatske, BiH, Crne Gore i Albanije u Cavtatu, koji je održan pre dva dana. Razgovori  Milanovića, Bevande, Đukanovića i Rame priprema su za značajniju konferenciju o Zapadnom Balkanu koja će se, pod dirigentskom palicom nemačke kancelarke Angele Merkel, održati 28. avgusta u Berlinu. Na tom skupu, prema najavama vlada ovih država, premijeri zemalja regiona treba da nemačkoj kancelarki na berlinskoj konferenciji izlože predlog stvaranja posebnog fonda iz kojeg bi se do 2020. finansirala izrada projektne dokumentacije za delove jadransko-jonskog autoputa u BiH, Crnoj Gori i Albaniji.

Gradnja jadransko-jonskog autoputa u tim zemljama mogla bi početi tek nakon što se izradi projektna dokumentacija, što znači da je njen završetak moguć tek 2030. ili čak kasnije.

Kako su izvestili podgorički mediji, hrvatski premijer je rekao da je sa kolegom iz Crne Gore razgovarao ne samo o saobraćajnici već i o pomoći neophodnoj da Crna Gora bude primljena u NATO.

„Među mnogobrojnim temama koje nas vežu, jedna se posebno ističe, a to je pitanje jadransko-jonskog autoputa. To je zajednički interes sve četiri države, koji još nije ostvaren. To je bila glavna tema razgovora i cilj koji niko od nas još nije postigao. Druge teme razgovora obuhvatile su evropske integracije, pomoć, to jest podršku koju Hrvatska može pružiti svojim susedima na putu ka EU. Takođe smo razgovarali i o podršci Crnoj Gori kada je reč o NATO-u. Jadransko-jonski autoput je nešto što je naša bliska perspektiva. Za Hrvatsku taj put ima finansijski značaj, zbog produžetka trase i transporta koji trenutno ide preko Italije. Crnoj Gori je ovaj projekat bitan kao najbliža veza sa Zapadom, kao i Albaniji i BiH”, rekao je, prema navodima crnogorskih medija, Milanović.

Prema ovim izvorima, crnogorski premijer je sa tog skupa poručio:

„Pokušavamo da osmislimo scenario kako nadomestiti dugo vreme zaostajanja naših država za ostalim razvijenim zemljama. Zbog toga smo fokusirani na ono što verujemo da predstavlja važan korak. Za Crnu Goru je to bez dileme razvoj saobraćajne i energetske infrastrukture. U tom kontekstu je pitanju jadransko-jonskog autoputa pridata posebna pažnja tokom našeg razgovora. To je važan koridor koji bi trebalo da približi mogućnost konzumiranja svih evropskih dostignuća i standarda za građane naših država. Pokušaćemo, već na konferenciji u Berlinu, da ovo predstavimo kao važno pitanje razvoja regiona.”

Predsedavajući Veća ministara BiH Vjekoslav Bevanda novinarima je kazao da je dovoljno samo „pogledati geografsku kartu i videti koliko je bitan ovaj koridor i koliko on dobrog donosi”, dok je albanski premijer Edi Rama iskazao zadovoljstvo što će ovaj projekat povezati sve zemlje. 

Novica Đurić

objavljeno: 27.08.2014.
Pogledaj vesti o: Autoput,   Milo Đukanović

Nastavak na Politika...