Izvor: Politika, 03.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trka sa Rumunijom i Bugarskom za Koridor 10

Srbiji nedostaju još 152 kilometra autoputa i, sa trenutnim cenama nafte, taj posao bi koštao 900 miliona evra i najranije bi se završio za pet godina

Konfuzija oko sudbine autoputa Horgoš–Požega – hoće li Srbija tu saobraćajnicu dobiti kroz koncesiju ili će je sama graditi – ponovo je otvorila pitanje saobraćajnih prioriteta naše države. Naime, iz senke dvogodišnjeg natezanja oko koncesije ponovo je u prvi plan isplivao Koridor 10, odnosno činjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da Srbija još nije završila tu saobraćajnicu koja nam na ime tranzita preko najkraće saobraćajne veze Evrope i Bliskog istoka godišnje donosi prihod od 180 miliona evra.

U više navrata moglo se čuti da je Evropa Srbiji dala rok od tri godine da kompletira ovaj putni pravac. Odnosno da izgradi autoput između Niša i Dimitrovgrada, u pravcu Bugarske, i Leskovca i Levosaja, u pravcu Makedonije.

Tačnije, između Niša i Dimitrovgrada treba da se izgradi autoput u dužini od 80 kilometara, a taj posao bi prema dosadašnjim kalkulacijama koštao 450 miliona evra. Kroz Grdeličku klisuru nedostaje 30 kilometara autoputa (300 miliona evra) a od Vladičinog Hana do Levosaja još 42 kilometra čija izgradnja će stajati 150 miliona evra.

Dakle, Srbiji za kompletiranje ove trase, uz trenutne cene nafte, nedostaje 900 miliona evra.

Ukoliko koncesija Horgoš–Požega propadne i država samostalno uđe u izgradnju te saobraćajnice, postavlja se pitanje kako bi naša zemlja, sa ograničenim finansijskim mogućnostima, mogla da napadne i Koridor 10. Međutim, koliko god takva mogućnost deluje nemoguće, prosta računica ukazuje da bi Srbija ipak mogla da samostalno završi ključni strateški saobraćajni pravac.

U tom slučaju, izgradnja autoputa od Niša do Dimitrovgrada i od Leskovca do makedonske granice mogla bi, recimo, da bude finansirana sredstvima iz naplate putarina. Uz podatak da su putarine prošle godine u državni budžet slile 180 miliona evra a da se vrednost radova na Koridoru 10 procenjuje na 900 miliona evra, izgradnja delova autoputa koji nedostaju, finansirana sredstvima od putarina, trajala bi pet godina.

U tu računicu, međutim, nije uračunata namera Grčke da uloži svoja sredstva u taj posao. Takva inicijativa je u opticaju više godina, odnosno još iz vremena uoči Olimpijskih igara u Atini. Tada je bilo reči da će Grčka, iz sredstava „Helenik plana”, za izgradnju autoputa u pravcu makedonske granice, izdvojiti sto miliona evra.

Osim toga, evropske banke su već iskazale zainteresovanost da kreditno pomognu izgradnju deonice od Niša do Dimitrovgrada.

Malo šta je, međutim, urađeno.

– Do 2006. godine problem su bile finansije, a od tada – organizacija. U budžetu za prošlu godinu samo za Koridor 10 izdvojeno je 270 miliona evra, ali zbog lošeg rada čitavog niza institucija sredstva su vraćena u državnu kasu i ove godine prenamenjena za druge potrebe – otkrio je pre nekoliko dana Mlađan Dinkić, ministar ekonomije.

Osnovni problem, kako je rekao novinarima, leži u zakonskoj regulativi koja otvara mogućnost velikom administriranju i usporava svaki planirani projekat, kao i nepostojanju regulacionih planova i projekata.

Finansiranje Koridora 10 planirano je delom i iz Nacionalnog investicionog plana. Umesto prvobitnih 900, za ovu godinu je opredeljeno samo 200 miliona dinara.

– Završetak Koridora 10 kroz Srbiju finansiraće se iz kredita, a ne iz NIP-a. Ta sredstva iskoristićemo i da povučemo pare iz „Helenik plana”. Nadam se da ćemo taj novac ove godine zaista povući jer je Grčka u planu za ovu godinu namenila 20 miliona evra za Srbiju – rekao je svojevremeno Dragan Đilas, ministar za NIP.

Zbog naše sporosti u obezbeđivanju novca i sve žešće konkurencije, međunarodni autoput, koji preko Srbije povezuje Zapadnu Evropu sa Bliskim istokom, dolazi u opasnost da padne u saobraćajni zapećak. Naime, iako predstavlja najkraću drumsku vezu od Austrije do Turske, otkad su Bugarska i Rumunija ušle u Evropsku uniju, na Koridoru 10 je zabeležen pad prometa od čak 30 odsto. Glavni razlog je to što sada vozači koji iz Turske kreću na Zapad imaju samo jednu graničnu proveru na prelazu u Bugarskoj, gde ulaze u EU. Odatle, preko Rumunije, imaju slobodan prolaz do krajnje destinacije.

Sa druge strane, ako odaberu Koridor 10, iz Bugarske će na granici sa Srbijom imati drugu proveru, pa na granici sa Hrvatskom treću i tek u Sloveniji ponovo ulaze u EU.

Situacija za Srbiju preti da se dodatno pogorša time što će glavna prepreka za Koridor 4, nedostatak mosta na Dunavu na granici između Bugarske i Rumunije, kod mesta Vidin, biti eliminisana već 2010. godine, kada „građevina", duga dva kilometra i vredna 236 miliona evra, bude otvorena za saobraćaj. Zbog toga domaći stručnjaci apeluju da Koridor 10 treba završiti do tog roka, kako ne bi izgubio trku sa konkurencijom. Oni ne zaboravljaju činjenicu da Rumunija i Bugarska imaju pristup fondovima EU, tako da veoma brzo mogu da završe izgradnju Koridora 4.

Velika prepreka su i naše putarine, koje su znatno skuplje od konkurentskih, tako da Koridor 4 postaje i vremenski i finansijski isplativiji od Koridora 10. Inače, u Srbiji se putarina naplaćuje prema pređenom kilometru, dok se u okolnim zemljama kupuju vinjete, koje su jevtinije i važe nedelju dana. Mada su u poslednje vreme sve glasnije najave da će Srbija u borbi sa konkurencijom smanjiti cene putarina i izjednačiti ih sa evropskim.

-----------------------------------------------------------

Pad tranzita

Prema nekim računicama, Srbija zbog prelaska teretnjaka na Koridor 4 gubi najmanje 15 miliona evra godišnje. Bez obzira na to što je putovanje od Nemačke do Grčke, preko Rumunije i Bugarske (Koridor 4) duže za oko 100 kilometara, troškovi putarine su niži za stotinak evra.

Inače, kroz našu zemlju sada prolazi oko 350.000 teretnjaka, a 2006. godine je zabeležen tranzit od pola miliona šlepera.

-----------------------------------------------------------

Kilometri koji nedostaju

Od 800 kilometara „ucrtanih” autoputeva u Srbiji, do sada je u punom profilu izgrađeno 380 kilometara, najvećim delom od Beograda do Niša, uz još 165 kilometara poluautoputa i 255 kilometara sa samo dve trake.

Marijana Avakumović - Marko Lakić

[objavljeno: 04/07/2008]

Nastavak na Politika...