Izvor: B92, 12.Okt.2011, 04:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci sve grade, naši propadaju
Beograd -- Domaće građevinske firme ostale su kratkih rukava na većini tendera za izgradnju mostova i autoputeva zato što ne mogu da zadovolje stroge kriterijume.
Da bi ušli u krug odabranih, treba da pokažu ozbiljne finansijske i tehničke reference, a oni ih nemaju.
Naše firme u poslednje vreme nisu radile velike kapitalne projekte, pa nemaju iskustva i sposobnosti da konkurišu na tako velikim tenderima za projekte koje finansiraju međunarodne institucije. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ostaje im samo da rade kao podizvođači strancima, uz malu zaradu.
Preduslov za dobijanje poslova na kapitalnim projektima, prema rečima Milana Kovačevića, konsultanta za investicije, jesu reference, obim poslova i zapaženi rezultati. Naravno, tu je i cena, ali prihvatljivu cenu mogu ponuditi samo veliki sistemi.
Domaći konzorcijum sa Mostogradnjom na čelu na tenderu za most kod Beške jeste ponudio najnižu cenu, kraće rokove izgradnje od pobednika, a njegovo tehničko rešenje i tehnika gradnje su odlično ocenjeni, ali nije izabran. Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka, koje su za obnovu starog i izgradnju novog mosta na Dunavu obezbedile 52 miliona evra, ponudu domaćih firmi nisu htele da prihvate s obrazloženjem da nisu tačno prikazale poslovanje.
Nažalost, kod nas, kaže on, građevinska operativa je usitnjena i zato nije konkurentna na tržištu. Rešenje nisu konzorcijumi u kojima oni već nastupaju, već udruživanje preduzeća, spajanja kapitala i imovine, koji bi im dali kapacitet za dobijanje garancija. U suprotnom stranci će ih iscrpljivati i ova preduzeća će na kraju propasti.
"Od izuzetne važnosti je način ugovaranja finansijskih aranžmana sa međunarodnim bankama. Oni vrlo često budu neprofesionalno sačinjeni, uglavnom na našu štetu", navodi on.
Kovačević podseća da smo sa "Kinezima, na primer, ugovorili zajam za most Borča–Zemun, uz uslov da njihove firme budu u većem procentu zastupljene na izgradnji. Pa ako već plaćamo taj kredit, red je da i mi postavimo neki uslov, ako zaista želimo da uposlimo svoju operativu. U slučaju Gazele finansiranje mosta je uslovljeno raseljavanjem Roma, što je napravilo velike probleme".
Direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak slaže se sa Milanom Kovačevićem u tome da domaće građevinske firme, koje imaju stručan kadar i dobru mehanizaciju, moraju da se udružuju, jer će tako imati bonitet. U suprotnom će raditi za 20 odsto vrednosti posla.
Kao primer navodi obnovu mosta Gazela, na kome je austrijski Štrabag dobio posao vredan oko 50 miliona evra, od čega će Mostogradnji, kao podizvođaču, pripasti 10 miliona evra, jer zbog nedostatka referenci nije mogla samostalno da nastupi na tenderu.
Penali Alpini za Bešku
Ugovorom za radove na ovom mostu precizirano je da se za svaki dan kašnjenja naplaćuje 0,005 odsto vrednosti posla. Zoran Drobnjak, direktor Puteva Srbije, kaže da su ozbiljni radovi na mostu kod Beške počeli 2008. godine, da je ugovor potpisan dve godine ranije i da je most sagrađen u relativno razumnom roku. "Alpina je podnela specifikaciju troškova, mi smo napravili svoj obračun, pa ćemo videti koliko će na kraju most koštati. Ako ne postignemo dogovor o ceni, tu je arbitraža", kaže on i dodaje da će država, kao investitor, penale obračunati u konačnoj ceni radova.
Goran Rodić, sekretar odbora za građevinarstvo Privredne komore Srbije, ističe da bez poslova glavnog izvođača našim neimarima preti kolaps i pitanje je koliko će firmi uspeti da preživi.
"Doći ćemo u situaciju da nemamo domaću operativu i da nam cene radova određuju stranci", navodi Rodić i dodaje da je poražavajuće što na tenderu za most sa pilonom i kosim kablovima kod Ade Ciganlije stranci nisu imali konkurenciju među domaćim građevincima, koji su nekada uživali ugled u svetu.
On kaže da za većinu domaćih firmi problem predstavlja to što nemaju kapital na osnovu koga bi im banke pružile garancije na međunarodnim tenderima i da zato država, ako želi da pomogne, treba da osnuje razvojnu banku, koja bi im bila garant, a ne da uzimaju garancije kod komercijalnih banaka pod istim uslovima kao i kredit.
Na tenderima za izgradnju četiri deonice južnog i istočnog kraka Koridora 10 grčke firme Terna i Aktor dale su najjeftiniju ponudu, daleko povoljniju od ostalih, pa se posumnjalo da je njima samo cilj ulazak na tržište, a da će naknadno da "isisaju” pare od investitora.
Bez obzira na to što cena koju su Grci ponudili, prema oceni građevinaca, ne pokriva ni troškove nabavke materijala, domaće zakonodavstvo, kao i propisi međunarodnih banaka, koje finansiraju izgradnju, nalaže da mora biti izabrana najpovoljnija ponuda.
Da bi sprečili izvođače da ugovaraju poslove po nerealno niskim cenama, a potom otežu radove i probijaju rokove, Mihajlo Mišić, direktor Koridora Srbije, najavljuje da će ubuduće biti promenjeni tenderski uslovi tako da će ugovori imati klauzulu da na 30 odsto započetog vremena izgradnje izvođač mora da ima 10 odsto realizovanih radova, na 60 odsto vremena 35 odsto radova"
