Izvor: B92, Tanjug, 21.Okt.2009, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji garancija za koncesiju
Beograd -- Neozbiljno je što je Srbija potpisala sporazum o kreditu, a što će detalji tog aranžmana biti poznati tek naredne sedmice, kaže Milan Ćulibrk.
Urednik svih izdanja Ekonomist magazina navodi da "mi već mesecima imamo najave da ćemo dobiti kredit. Ja sam očekivao da će oni objaviti detalje tog aranžmana, međutim saznajemo da će stručnjaci naknadno utvrditi uslove. To je neozbiljno. Ukoliko potpištete nekakav načelan dogovor o kreditu valjda biste trebali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da znate pod kojim se uslovima zadužujete".
"Da li bi kao građanin uzeli kredit od banke za stan, a da ne znate uslove pod kojima će taj kredit otplaćivati, ne znate ni rok, ni kamatu, ništa? Mislim da niko ozbiljan ne bi uradio”, smatra Ćulibrk i dodaje da ekonomski interes Rusije da Srbiji da kredit može da se pročita kroz načina na koji će biti realizovan drugi deo kredita od 800 miliona dolara koji neće ići u budžet, već je predviđen za infrastrukturne investicije.
"Rusi ovim kreditom kažu - ja ću vam dati kredit pod uslovim da od mene kupite robu koju ja proizvodim i platite usluge koja pružam. Dakle, dobar deo tog kredita će biti vraćen Rusiji da bi se nabavila oprema i platile usluge ruskim kompanijama koje će ovde da obavljaju radove. To je ključni problem, jer umesto da upošljavamo sopstvene kapacitete i sopstvena preduzeća može nam se desiti da taj novac vraćamo onome ko nam je taj novac dao”, navodi on.
Ćulibrk kaže da je to "sa stanovišta Rusije sasvim legitimno, oni na taj način podstiču sopstvenu privrednu aktivnost i rast spostvenih kompanija. U čemu je naš interes to ćemo tek da vidimo. Pretpostavljam da je jedan od razloga to što ne možemo na drugi način da obezbedimo novac za infrasturkturne projekte, odnosno za železnicu”.
Prema njegovim rečima, kamata do pet procenata za kredit od Rusije, je prihvatljiva, dok je sve iznad toga diskutabilno. "Euribor je na globalnom nivou na najnižem nivou, ispod jedan odsto. Ako na to dodamo marginu od 3–4 procenta za rizik zemlje, kamata bi trebala da bude do pet dosto. Sve preko toga je neisplativo jer od drugih finansijskih instuticija možemo da dobijemo sredstva po znatno nižoj ceni”, kaže Ćulibrk.
Ćulibrk napominje da je u Srbiji postao problem to što se svako zaduživanje predstavlja kao uspeh. "To je opasna tendencija i može nam se lako desiti da zapadnemo u velike probleme zbog toga. Ruskom milijardom Srbija povećava svoju ukupnu zaduženost za oko deset procenata, a zaduženost je u proteklih godinu dana rasla nevertovatnom brzinom”, kaže on.
On objašnjava da „postoje najave da ćemo se zadužiti i od Kine, a najverovatnije će nam trebati krediti da pokrijemo deficit za sledeću godinu. Mi se polako približavamo opasnoj situciji u kojoj će ukupno učešće javnog duga u BDP-u da pređe 40-45 odsto. Onda matematika jasno govori da u tom momentu niste u stanju da vraćate ništa drugo osim kamata, a glavnica vam ostaje ista”.
Kredit dobrodošao ako je za razvoj
Kredit od milijardu dolara koji će Rusija odobriti Srbiji je dobrodošao jedino ako se dobijeni novac usmeri na kapitalne projekte i izgradnju infrastrukture, kažu ekonomski stručnjaci.
Ekonomista Nebojša Savić smatra da je taj novac dobrodošao jedino ako se stavi u funkciju razvoja. "Bio bih tu krajnje racionalan i kao ekonomista bi posmatrao stvar veoma jednostavno. Mi sada ne smemo da ulazimo u novi dug kako bi finansirali potrošnju. Vlada mora da izbegne zamku da, zbog toga što ima dve ponude i mogućnost da se zaduži, uđe u finansiranje potrošnje. Ta sredstva mora staviti u funkciji razvoja", istakao je on.
Dobro bi bilo da sredstva iz ruskog izvora budu korišćena za razvoj infrastrukture, izgradnju metroa, dakle za komercijalne projekte koji će moći da ostvaruju prihode, iz kojih će se servisirati finansijske obaveze, dodao je on.
Prema oceni ekonomiste Mlađena Kovačevića, kada je reč o zaduživanju u inostranstvu, treba voditi računa za koje potrebe se Srbija zadužuje. "Trenutno je strategija vlade zaduži se gde god možes i uzmi što ti život pruža. Ja nisam pristalica toga jer trenutno visina tog duga iznosi oko 31 milijarda dolara", rekao je Kovačević i dodao da će taj dug do kraja godine, verovatno, dostići 34 milijarde dolara.
"Kad znamo da će nam izvoz robe i usluga biti smanjen dvadeset odsto, Srbija se već nalazi u dužničkoj krizi", rekao je Kovačević. Ako se zadužujemo za projekte koji će doneti devizni priliv, to se može tolerisati, ali da ta sredstva kroz budžet odu u potrošnju to je neprihvatljivo, naglasio je on.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da će ponuda ruskog kredita od milijardu dolara Srbiji olakšati pregovaračku poziciju sa MMF-om. "To jeste jako važna komponenta u jačanju pregovaračke pozicije", ocenio je on.
Pogledaj vesti o: Autoput
