Izvor: Politika, 02.Jul.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seoba „zapisnog” hrasta iz sela Savinac
Autoput nemoguće izmestiti, jer se drvo nalazi između dva tunela, a tu su i tri mosta za koje su izliveni stubovi
Zakršteni hrast u selu Savinac kod Takova, star najverovatnije više od 600 godina, mogao bi da dovede u pitanje radove na izgradnji autoputa Beograd–Preljina na Koridoru 11. Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, kaže da je nemoguće preprojektovati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << autoput, jer se hrast nalazi između dva tunela. Osim toga, tvrdi on, na tom delu trase postoje i tri mosta za koje su izliveni stubovi. Jedino preostaje da stablo bude izmešteno.
– Pri projektovanju smo imali u vidu stoletni hrast, ali nismo imali drugog izbora – tvrdi Ignjatović.
Alternativa je bila da trasa autoputa ide kroz Ovčar banju, što je prvobitno i bilo planirano, ali u tom slučaju stradalo bi dvadesetak manastira zbog miniranja brda i probijanja tunela. Radi njihovog očuvanja trasu su prebacili na Takovo.
– Lokalna zajednica je tražila da ne diramo školu, da sačuvamo crkvu... Kao savesni projektanti tražili smo mišljenje Zavoda za zaštitu prirode za hrast zapis i dobili od njih uslove za projektovanje, jer drvo nije uživalo nikakvu zaštitu – objašnjava direktor CIP-a.
Međutim, ovaj hrast ima religijski značaj. Nekada, u nedostatku crkve, služio je za molitve meštana. Otuda verovanje da će hrast dati snagu narodu u teškim vremenima i da on pamti sve što je narod preživeo i prošao.
Znajući da je ovo drvo svetilište i da je predstavljalo kultno mesto u selu projektanti su se obratili Zavodu za zaštitu spomenika kulture i dobili saglasnost na glavni projekat, jer hrast nije zaštićen kao spomenik kulture.
Projekat je bio na javnom uvidu, prošao sve komisije i revizije i niko se nije bunio. Čak niko od meštana i starešina crkve se nije bunio dok mašine nisu stigle do drveta – kaže Ignjatović.
Velimir Ilić, ministar građevinarstva je pre nekoliko dana rekao Tanjugu da će hrast biti sačuvan i premešten na drugu lokaciju.
– Sada je nemoguće izbeći stablo, jer se ne sme napraviti krivina pre tunela, tako da ono mora da se skloni – naveo je ministar, precizirajući da su projektanti bili na terenu, ali da ne postoji mogućnost da stablo ostane tu gde je sada.
Goran Rodić, građevinski stručnjak, kaže da preprojektovanje i izmeštanje trase ne bi naročito poskupelo i usporilo radove, ali bi moglo da bude opasno sa stanovišta bezbednosti saobraćaja.
– Kada se radi projekat traži se najoptimalnije rešenje uz poštovanje svih propisa i standarda. I svako odstupanje od toga može da bude opasno. Preprojektovati autoput i praviti krivine između tunela je suludo. Mnogo je jednostavnije naći pogodno tle i izmestiti hrast. To smo mnogo puta do sada radili. Izmeštali smo čitave zgrade u Beogradu i ne vidim nikakav problem da premestimo hrast – ističe Rodić.
Sa građevinskog aspekta prema rečima Ratomira Todorovića, direktor „Planuma”, firme koja na Koridoru 11 gradi tunele nije komplikovano izmestiti trasu.
– Sve se može rešiti, ali o tome isključivo odlučuje onaj ko plaća, odnosno „Koridori Srbije. U slučaju izmeštanja trase ne bismo bili u vremenskom zaostatku, jer bismo se samo prebacili na drugi deo trase, dok ovaj ne bude spreman za gradnju – kaže Todorović.
U „Koridorima Srbije” juče nismo dobili odgovor na pitanje kako će rešiti ovaj problem, jer on nije samo finansijski, već zadire i u narodno verovanje.
Verovanje da će svako ko oskrnavi drvo-zapis biti kažnjen i da ga čeka veliko zlo i dalje je prisutno u Srbiji. Istraživanja etnologa na terenu su pokazala, da seljani i danas znaju koje je drvo obeleženo kao „zapis” i gotovo svi se pridržavaju pravila da ono ne sme da se ošteti. Koliko je prisutno poštovanje svetog drveta pokazuju i istraživanja u istočnoj Srbiji, gde se ne dira čak ni otpala kora sa drveta.
----------------------------------------------
Presađivanjem stablo može da se osuši
Ljubinko Rakonjac, direktor Instituta za šumarstvo, nedavno je upozorio javnost da će se hrast presađivanjem osušiti. Ovaj stručnjak tvrdi da „ako to tehnički i bude izvodljivo, sumnjam da će se hrast primiti. Kad presadite stabla stara deset godina, osuše se”. Jer je poznato da su grane ovako starog drveta veoma krhke, a koren i žile duge otprilike onoliko koliko je hrast visok – skoro 40 metara. Hrast-zapis, prema pisanju medija, ima obim 7, 5 metara i zauzima površinu od četiri ara i kao takvo spada među najstarija u Srbiji.
M. Avakumović
objavljeno: 02.07.2013.
