Izvor: RTS, 30.Dec.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (30. 12. 2008.)
Politika: „Gnjilanska grupa” poriče optužbe; Pres: Evro posle praznika preko 90; Novosti: Boj na carini; Blic: Turska hoće da gradi autoput do Jadrana
Dnevne novine danas pišu o zločinima "Gnjilanske grupe", kursu dinara, odluci Vlade Srbije kojom je zabranjen ulazak i tranzit proizvoda sa Kosova kod kojih se u propratnoj dokumentaciji umesto Unmik carine pominje Carina Kosova, nameri Turske da gradi autoput >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << do Jadrana, ...
„Gnjilanska grupa" poriče optužbe
Istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Dragan Plazinić doneo je rešenje za sprovođenje istrage i odredio pritvor devetorici pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, osumnjičenih za ratne zločine u Gnjilanu 1999. godine.
Portparol Okružnog suda Ivana Ramić izjavila je da je osumnjičenima određen pritvor do 30 dana zbog visine zaprećene kazne, teških okolnosti pod kojima su izvršena krivična dela i bojazni da bi osumnjičeni na slobodi mogli da utiču na svedoke.
Uhapšeni članovi bivše OVK bili su pripadnici naoružane formacije 138. brigade OVK za područje operativne zone „Karadak" (teritorija opštine Gnjilane, Vitina, Kosovska Kamenica i Novo Brdo), od koje je formirana nova jedinica OVK, smeštena u internat srednjoškolskog doma u Gnjilanu.
Od sredine juna do kraja septembra 1999. godine, kao štapski oficiri operativnog centra OVK za Gnjilane, smešteni u zgradi Doma JNA naredili su pripadnicima OVK da se u grupama kreću po Gnjilanu i okolini i da protivzakonito zatvaraju sve civile srpske nacionalnosti koje nađu, da ih pljačkaju, muče, sakate i ubijaju, a žene siluju, sa ciljem da sve preostalo srpsko stanovništvo napusti područje Gnjilana, susednih opština i teritoriju Kosova i Metohije.
Krajem juna, u dvorištu internata srednjoškolskog doma u Gnjilanu, jedan od okrivljenih naredio je svim pripadnicima ove jedinice OVK da se okupe i rekao im: „Dođite da vidite kako se ubijaju Srbi". Tada je dovezeno vozilo u kome su se nalazila dva muškarca i jedna žena. Ženi su vezali noge, a zatim i ruke za dva različita vozila koja su zatim sporom vožnjom krenula u različitim pravcima.
Na isti način ubijen je i jedan od muškaraca, dok je drugi usmrćen posle zlostavljanja u podrumu. Okrivljeni su zatim sekirama raskomadali tela žrtava, stavili ih u džakove i bacili pored Livočkog jezera.
Naređenje je glasilo:„Ubijajte koliko najviše možete Srba, koliko možete da proterate i opljačkate, ne dopustite da prođu lako, dovedite ih ovde u podrum", navodi se u zahtevu za pokretanje istrage. Postupajući po toj naredbi, pripadnici OVK protivpravno su zatvorili i fizički zlostavljali više od 150 ljudi srpske i nealbanske nacionalnosti. Od toga je najmanje 59 osoba surovo mučeno i ubijeno.
Desetorica osumnjičenih za ratne zločine u Gnjilanu 1999. godine, počinjene posle povlačenja snaga Srbije sa Kosmeta, uhapšenasu u petak, 26. decembra u Preševu. Devet ih je prebačeno u Beograd, a deseti je zadržan u Preševu.
Sedmoro osumnjičenih je u bekstvu. Trojica su, kako se sumnja, na Kosmetu, a četvorica u inostranstvu.
Evro posle praznika preko 90
Ekonomisti procenjuju da će dinar već krajem januara osetno da oslabi i da će evro u tom periodu da skoči iznad 90 dinara. Posle relativnog zatišja, koje još uvek traje, evro će do posle školskog raspusta da miruje na kursu od oko 88 dinara, i to zahvaljujući merama Narodne banke. Već krajem sledećeg meseca, tvrde stručnjaci, dinar će pasti.
Prognoze nisu optimistične jer se očekuje da će evro već krajem januara biti oko 92 dinara. Ekonomski analitičari slažu se da sledećih 20 dana većih oscilacija kursa neće biti zbog mera NBS - povećanoj rezervi u dinarima i smanjenju deviznog rizika. Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže za Press da se početkom februara očekuje veće „proklizavanje" dinara.
- Pad dinara očekuje se već od februara. Domaća privreda je u škripcu, firme drastično smanjuju proizvodnju, izvoz posrće, nema grinfild investicija... Zbog svega toga dinar ne može biti stabilan, a videćemo na kom nivou će se zadržati - naglašava Đogović.
Saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić smatra da će dinar tokom januara biti „relativno stabilan".
- Merama NBS povećaće se ponuda evra na međubankarskom deviznom tržištu i ojačaće tražnja za dinarima. Smanjenje deviznog rizika koje banke moraju da primene znači da će gotovinu u evrima morati da pretvaraju u dinare ili da povećaju kreditne linije iz inostranstva. U februaru već može doći do promena - ističe Nikolić.
Bankari veruju u dinar
Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković naglašava da su banke u decembru već primenile meru NBS da povećaju zalihe u dinarima i da je taj novac već povučen sa tržišta.
- U januaru sigurno neće doći do jačanja dinara, a poznato je da svake godine u to vreme dinar slabi, pa će tako i 2009. Tada dolaze na naplatu kreditne linije, treba skrpiti uvoz, dinar može samo da pada - kaže Zdravković.
Član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Sonja Miladinovski smatra da će vrednost dinara oscilirati već početkom januara.
- U januaru je broj neradnih dana veći nego što je uobičajeno, mnoge firme će još i spojiti praznike, tako da će i to uticati na neravnotežu između ponude i tražnje na deviznom tržištu. To samo znači da se mogu očekivati velike oscilacije kursa na dnevnom nivou - navodi Sonja Miladinovski.
Generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić i dalje veruje da će se dinar zadržati na kursu od oko 87.
- Najvažnije je da dinar bude stabilan. Za banke, privredu i investitore važna je stabilnost kursa, da mogu da sračunaju troškove i rizik poslovanja - kaže Dugalić.
Boj na carini
Vlada Srbije ne namerava da povuče odluku kojom je od 3. decembra ove godine zabranjen ulazak i tranzit proizvoda sa Kosova kod kojih se u propratnoj dokumentaciji umesto Unmik carine pominje Carina Kosova. Takođe, niko zvanično ne želi da komentariše odluku vlasti u Prištini da uzvrate istom merom.
Srbija, inače, na teritoriju Kosova i Metohije izvozi 15 puta više robe nego što uvozi. Prema podacima Uprave carina Srbije, ukupan registrovan promet Srbije i KiM u prošloj godini iznosio je 199,7 miliona dolara. Na teritoriji
Kosmeta prodato je ukupno 189,7 miliona dolara robe proizvedene u užoj Srbiji. Ta količina, inače, predstavlja 2,1 odsto ukupnog izvoza Srbije. Sa Kosova je u užu Srbiju u istom periodu plasirano robe u vrednosti 10,04 miliona dolara, što je 0,06 odsto ukupnog srpskog uvoza.
Promet robe između Kosmeta i Srbije je slobodan, Unmik ne naplaćuje carinu ako je roba srpskog porekla, i to prema CEFTA sporazumu koji je, u ime Kosmeta, potpisao Unmik.
Za robu iz Srbije se na Kosmetu ne plaća ni PDV, već samo Unmikova taksa. Roba iz Srbije na Kosmet je, do sada, ulazila uz takozvani overni list, na koji se na administrativnoj granici sa KiM stavljao pečat kojim se roba oslobađala PDV.
Na taj način, izbegavano je dvostruko oporezivanje i taj robni režim važio je za čitavu teritoriju KiM. Za proizvode koji su se na Kosovo uvozili iz trećih zemalja, ukoliko su ocarinjeni u Srbiji, naplaćivala se carina od deset odsto, dok se na uvezenu robu iz trećih zemalja koja je tranzitirala preko Srbije, a nije u njoj carinjena, naplaćivana odgovarajuća carina prema tarifi Unmika.
Proizvođači iz uže Srbije, koji tradicionalno prodaju svoju robu na Kosmetu kažu da još osmišljavaju na koji način će plasirati proizvode na ovo tržište. Mada postoji strah da bi, zbog politike, moglo doći do preuzimanja ovog tržišta od drugih kompanija, računaju, ipak, da će, ponajviše preko svojih firmi u Crnoj Gori, uspeti da prodaju robu.
Turska hoće da gradi autoput do Jadrana
Na nedavnom Balkanskom ekonomskom samitu iza kulisa zainteresovao sam najviše turske vlasti i investitore za gradnju autoputa ka Crnogorskom primorju, ali je ostalo da naša politička elita pokaže sluh za to - kaže u intervjuu za „Blic" Sulejman Ugljanin, srpski ministar bez portfelja, odgovoran za rad Kancelarije za održivi razvoj i borbu protiv siromaštva.
- Sa predstavnicima Privredne komore Srbije istakli smo naše komparativne prednosti u odnosu na druge zemlje Balkana. Razvijene evropske zemlje u Istanbulu otvaraju kancelarije za privlačenje turskog kapitala. U tom smislu mi moramo postaviti makar konzula za ekonomska pitanja - navodi ministar.
Srbija ima 49 opština koje su nerazvijene. Siromaštvo i nepovoljna migraciona kretanja su učinila da u nekima od njih nema nijednog sa fakultetskim obrazovanjem, u drugima je premija zarada od 100 evra.
U takvoj situaciji, kako kaže ministar, postoje strahovi da ćemo imati štete od slobodne trgovine sa Turskom u kojoj inače ima mnogo sitnih bogataša sa kapitalom od oko milion evra. Treba privući te ljude da pronađu svoj interes i da ulože u našu zemlju svoj kapital.
Turski privrednici ulažu svoj kapital u Bugarsku i u Rumuniju i zapošljavaju hiljade ljudi. Ako Srbija ne otvori vrata, ostali će je zaobići.
- O tome da je turska strana zainteresovana da gradi autoput ka Crnogorskom primorju razgovarao sam sa predsednikom Borisom Tadićem i dobio njegovu saglasnost. Ministri Mlađan Dinkić i Božidar Đelić su se složili takođe, pa sada tražimo zakonsku mogućnost i ekonomske modele kako da dovedemo turske investitore, da li da im damo koncesiju ili na neki drugi način.
