Izvor: Politika, 17.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokrio bi vagama autoput do Beograda
Vaga je vaga, mora biti tačna. Ne može da se svaštari. A sada, čini mi se, sve je više svaštarenja i sve više važi ona „vaga važe, kako gazda kaže”, priča Vidoje Grahovac
Bijeljina – U vreme elektronike i elektronskih uređaja gotovo nestvarno izgleda vagarska radnja Vidoja Grahovca u centru Bijeljine. Osamdesetčetvorogodiši Vidoje, već pedeset sedam godina druguje s vagama, i to onim starim, mehaničkim.
Daleke 1924. godine, kada je Vidoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imao svega godinu dana, njegova porodica se iz Nevesinja doselila u bijeljinsku opštinu, gde i danas živi i radi. Prvobitno se, kaže, po završetku bravarskog, automehaničarskog i vagarskog zanata u Bijeljini, zaposlio u Građevinskom preduzeću „Semberija”.
„Tu sam bio šef voznog parka i radionica. Oni su pedesete godine izvršili ’fuziju’ sa tuzlanskim preduzećem ’Tehnika’ i odselili se u Tuzlu. Nisam želeo da napustim Bijeljinu. Odlučio sam da ostanem i otvorim radnju u kojoj sam se bavio mehanikom, bravarijom. Tako sam neplanirano postao privatnik”, priseća se Vidoje i dodaje da mu u to vreme nije bila namera da se bavi vagarstvom. Veli, počelo je neplanirano.
„U to doba nije bio niko da radi vage. Taman nekako u vreme kada sam otvorio radnju kod mene je došao jedan Čeh, zvao se Onderka koji se bavio vagarstvom. Najpre smo radili samo u Bijeljini i okolini, i brzo se pročulo za nas. Već naredne godine javio mi se šef kontrole mera u Tuzli sa pitanjem ’Majstore, bi li ti hteo raditi i za nas’. Prihvatio sam taj posao, počeo da obilazim terene i da se ozbiljno bavim vagama. I tako sve do danas”, priča Vidoje.
Servis posluje i danas. To je prava mala fabrika sa mašinama neophodnim za proizvodnju vaga, čiji se radni staž, dodaje ovaj vispreni starac, podudara s njegovim. Duži je od pola veka.
„Radimo sve mehaničke vage od 10-20 kilograma, pa do sto tona. Radimo kolske vage i nove elektronske kolske vage. Imamo balans vage, to su one zvane terazije, pa imamo decimalne vage, vage sa tegovima, vage sa pomičnim tegom, vage sa kružnom skalom. Ma, sve mi radimo”, priča Vidoje
Vidoje kaže da ga posao i vage održavaju u kondiciji i da se, uz njih, ne oseća kao penzioner.
„Nema tog broja koliko sam vaga napravio i popravio. Ma, pokrio bih vagama autoput odavde do Beograda. Radio sam u celoj BiH, bio sam najjači servis na ovom prostoru”, priča Vidoje.
„Ako hoćeš da se baviš vagama moraš imati kompletnu opremu, tegove od najlakših do onih najtežih od po 500 kilograma. Moraš imati 100 tona tegova. Vaga je vaga, mora biti tačna. Svaka vaga podleže kontroli mera i ako nije tačna ne sme je niko žigosati. Ne može da se svaštari. A sada čini mi se da je sve više svaštarenja i da sve više važi ona ’vaga važe, kako gazda kaže’, priča kroz šalu Vidoje.
Svih ovih godina najveću podršku i pomoć u poslu Vidoju je pružila supruga Milanka, s kojom je prošle godine, uz dva sina, snahu i unuka, obeležio pedeset godina braka. Srećni su i zadovoljni,a što je najvažnije i zdravlje ih dobro služi, što se,kako kaže Vidoje, ma kako voli vage, ne može meriti nijednom vagom.
Suzana Rađen-Todorić
[objavljeno: 18/02/2009]
