Izvor: B92, 03.Apr.2010, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema odgovornih za Koridor 10?
Beograd -- Vlada Srbije ne kažnjava krivce već kašnjenje izgradnje koridora 10 zataškava osnivanjem novog preduzeća, piše Blic.
Iako je od 250 kilometara autoputa izgrađeno tek 47, još nema smena odgovornih za propuste. Ustanovljen je čitav niz grešaka, od loše izrade projektne dokumentacije, čije preprojektovanje su tražile inostrane banke, kao kreditori, do aljkavo pripremljenih tendera, usled čega su mnogi obarani.
Vlada, prema saznanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Blica", planira da na narednim sednicama donese odluku o prenošenju svih nadležnosti oko izgradnje koridora sa JP "Putevi Srbije" na ćerku firmu "Koridor 10" i njeno osamostaljenje.
"Ako se bez toga uđe u izgradnju koridora, bez komunikacije, i punog uvida koji je do sada ograničavalo JP "Putevi Srbije", koridor 10 nikada neće biti završen, ma kako ga najavljivali za 2012. godinu" , kaže neimenovani sagovornik iz vrha vlasti..
To, međutim, ne može biti sav odgovor nadležnih. Još manje je prihvatljiva abolicija za one koji nisu hteli ili nisu znali svoj posao da odrade kako treba, a panevropski koridor shvatali kao bagatelno raspolaganje stranačkim plenom.
"Kada je nabavljen novac, sve ostalo kašnjenje oko izgradnje koridora 10 prouzrokovano je ljudskim faktorom. Gradnja niti jednog puta ne može se sprovesti bez valjano pripremljene dokumentacije. Zato treba smeniti one koji nisu dobro radili. I verujem da će uslediti kadrovske promene ukoliko je ozbiljna namera Vlade da ovaj posao ubrza, a mislim da je tako. Kada ne radi dobro preduzeće, ne pravi se nova zgrada nego se promene radnici", kaže Milan Vujičić, profesor Saobraćajnog fakulteta.
U Ministarstvu za infrastrukturu, nadležnom za JP "Putevi Srbije", međutim, još nema odluke o smeni nadležnih, iako su njihovi propusti oko kašnjenja u izgradnji koridora 10 evidentni. Na sednici kod predsednika Srbije Borisa Tadića čula su se i neka imena. Prozvani su direktor "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak i predsednik UO Zoran Lilić, kao i Biljana Vuksanović, direktorka sektora za projektovanje i razvoj.
Gubitak statusa transevropskog autoputa 1997. godine, od kada zvanično počinje izgradnja koridora, godišnje košta državu milijardu evra. Upravo toliko novca slilo bi se u državnu kasu od prihoda koji bi koridor donosio, kao deo panevropske mreže koja povezuje zapadnu Evropu sa Bliskim istokom.Naš zapadni sused - Hrvatska, kao niti jedna njena vlada nisu štedeli ni ljude, ni sredstva da u roku od deset godina izgrade svih 1.100 kilometara autoputa.
Zbog važnosti srpskog projekta 2008. godine Vlada Srbije osnovala Nacionalni savet za infrastrukturu, čiji je predsednik ujedno i predsednik Srbije Boris Tadić. Godinu dana kasnije ovo telo formiralo je firmu "Koridor 10" kako bi se maksimalno ubrzala izgradnja svih novih deonica, uz najveću moguću racionalizaciju troškova.
''Putevi Srbije'' bili su zaduženi za završetak izgradnje započetih deonica, i projektnu dokumentaciju, iako je to firma inače nadležna za održavanje puteva, koju je pratio čitav niz do danas nerazjašnjenih afera. Od njenih 1.000 radnika 800 je zaposleno na naplatnim rampama, a ostatak radi u pravnoj službi i službi planiranja. Zašto je taj posao tada poveren ovoj firmi? Odgovor na ovo pitanje nismo mogli da dobijemo od mnogih, pa ni od Zorana Drobnjaka, direktora ove firme.
Nenad Ivanišević, član UO "Koridora 10", kaže da njihova firma ne snosi odgovornost jer ne kasne u realizaciji poslova koji su mu povereni i projektovanim aktivnostima za 2010. godinu. Tvrdi i da su oni pod permanentnim nadzorom svetskih kreditora.
"Misija Svetske banke dolazi u utorak, a potom i ostali predstavnici banaka koje su naši kreditori. Oni treba da odobre kredite za nove deonice i oni će reći da li smo svoj posao odradili dobro ili ne", kaže Ivanišević.
Radom ''Koridora 10'' koordiniraju tri ministarstva preko svojih predstavnika - Ministarstvo za NIP, Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Oni redovno podnose izveštaj o radu Vladi, Nacionalnom savetu za infrastrukturu, kao i nadležnim ministarstvima. Šta je Vlada čekala do sada?
.jpg)
